Agata Oreški

Slika iz osobne iskaznice Agate Oreški.

Agata Oreški Jaga (1906-1991) je bila hrvatska komunistkinja i revolucionarka poznata kao "jedina žena iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora".[1]

Bila je žena ubijenog sekretara SKOJ-a Mija Oreškog.

Biografija

Agata Oreški rođena 31. V 1906. u mestu Vuglovec, općina i srez Ivanec.[2]

U Zagrebu je bila fabrička radnica i aktivistkinja radničkog pokreta. Odmah po zavođenju šestojanuarske diktature 1929. godine i otežanog ilegalnog rada u Zagrebu, zajedno sa svojim mužem Mijom Oreškim, sekretarom ilegalnog SKOJ-a, prelazi u Samobor, gde postaje centar njihovog delovanja.

Kada je policija, 27. jula 1929. godine opkolila kuću u Samoboru u kojoj su Agata i Skojevci tajno boravili, njen muž i drugovi su pružili otpor i u sukobu s policijom poginuli. Dok je trajala pucnjava, Agata je pritrčala arhivu u zapalila ga u peći.[3] U pucnjavi je i ona ranjena, nakon čega je uhapšena.[4]

U zatvoru je bila do 1931. godine, nakon čega nastavlja sa aktivizmom. Zbog stalne opasnosti od policije i progona, na inicijativu Josipa Broza, CK KPJ poslao je 1935. godine Agatu Oreški s njezinim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez. Radila je u fabrici u Ordžonikidzeu.[4]

1938. godine je za vreme Staljinovih "čistki" uhapšena i odvedena u Sibir, gde je provela osam godina. Bila je zatvorena je u zatvoru u Brjansku, u sabirnom logoru Arhangelsk, u logoru smrti Papinka i logoru Talaga.[1]

Njen sin Vladimir Oreški je u odsustvu majke živeo po raznim dečijim domovima, a 1944. godine (kao petnaestogodišnjak) stupio je u jugoslovensku tenkovsku brigadu, formiranu u SSSR, i sa njom došao u Jugoslaviju.

Grob porodice Oreški na Mirogoju

Agata Oreški je puštena na slobodu 1947. godine, nakon čega se vratila u Jugoslaviju. Po povratku u zemlju Agata Oreški nije primljena s dobrodošlicom, naišla je na sumnje i podozrenja, nije zatvarana ni proganjana, ali joj nije ukazivana nikakva pažnja; izbegavali su je, prepuštali je samoj sebi.[5] Dugo godina nije htela javno progovoriti o svojoj tragičnoj sudbini. Naposled je popustila i progovorila sinu, koji je zabeležio njene uspomene i objavio ih posle njene smrti.[6]

Umrla je 1991. godine. Sahranjena je na groblju Mirogoj u Zagrebu.

Izvori

  1. ↑ 1,0 1,1 „SIBIRSKI PEČAT”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2014-07-20. 
  2. ↑ http://books.google.rs/books?id=senlAAAAMAAJ&q=Agata+Ore%C5%A1ki&dq=Agata+Ore%C5%A1ki&hl=en&sa=X&ei=gsbLU-jzEo374QT43oCgCQ&ved=0CEcQ6AEwBg
  3. ↑ http://books.google.rs/books?id=jP-fAAAAMAAJ&q=Agata+Ore%C5%A1ki&dq=Agata+Ore%C5%A1ki&hl=en&sa=X&ei=gsbLU-jzEo374QT43oCgCQ&ved=0CHQQ6AEwDQ
  4. ↑ 4,0 4,1 Mala enciklopedija Prosveta (odrednica Mijo Oreški), Beograd 1959. godina
  5. ↑ Preispitivanja: Informbiro i Goli otok u jugoslovenskom romanu
  6. ↑ https://www.google.rs/search?q=Agata+Ore%C5%A1ki&num=30&safe=off&es_sm=93&source=lnms&tbm=bks&sa=X&ei=d8bLU5CjBueO4gTb84DQAw&ved=0CAwQ_AUoAA&biw=1024&bih=499

Povezano

Agata Oreški na Wikimedijinoj ostavi