Antacid

Antacid je bilo koja supstanca, najčešće baznog hemijskog karaktera,^[1]^[2] koja je pogodna za primenu u neutralizaciji želudačne kiseline i smanjenju aciditeta stomačne sredine.^[3]

Indikacije i mehanizam delovanja

Tretman antacidima se koncentriše na ublažavanje simptoma a nikako na tretman podložnog stanja. Indikovani su u ublažavanju gorušice i bola izazvanog iritacijom želudačnih čireva. Važno je naglasiti da u drugom slučaju, tretman samo antacidima uglavnom nije dovoljan i zahteva uključivanje inihibitora protonske pumpe.^[4]

Antacidi mogu značajno da smanje bioraspoloživost pojedinih grupa lekova.^[5] Tako istovremena oralna primena antacida sa tetraciklinima može dovesti do smanjene apsorpcije ovih antibiotika, usled formiranja stabilnih helatnih kompleksa sa jonima metala. Slično, smanjena pH želudačne sredine može nepovoljno delovati na apsorpciju pojedinih antimikotika.

Antacidi, u zavisnosti od aktivne supstance, uglavnom neutralizuju želudačnu sredinu pretežno stvarajući pufer sa želudačnom kiselinom. Druge supstance, kao one koje su izvor aluminijumovih jona, inhibiraju kontrakciju glatke muskulature odlažući oslobađanje kiseline.

Supstance u upotrebi

Aluminijum hidroksid
Magnezijum hidroksid
Aluminijum karbonat
Kalcijum karbonat
Natrijum hidrogenkarbonat
Hidrotalcit
Bizmut subsalicilat

Ove supstance se retko koriste same, već u kombinaciji sa brojnim pomoćnim materijama. Prilagođene su oralnoj primeni, najčešće u vidu rastvora ili tableta za žvakanje.

Neželjeni efekti

Primena antacida kao i svih drugih lekova zahteva opreznost, posebno kada je reč o kontinuiranoj, dugotrajnoj primeni. Neželjeni efekti i komplikacije su retke kada je reč o povremenoj upotrebi. Ukoliko se jave, mogu da budu od stomačnih tegoba u vidu nadimanja ili opstipacije, dok se dugotrajna primena povezuje i sa formiranjem kamena u bubregu, a u ekstremnim slučajevima i sa renalnom insuficijencijom.

Osim toga smanjena kiselost u želucu može prouzrokovati veću podložnost bakterijama koje jaka želudačna kiselina inače uništava. Pod istim uslovima, apsorbcija nekih hranljivih materija takođe može biti otežana.

Izvori

↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
↑ Milena Pokrajac (2002). Farmakokinetika. Beograd. ISBN 86-902551-4-1.