Antizemlja

Antizemlja ili Kontrazemlja (grčki: Αντίχθωνας, Antíchthônas) je hipotetičko telo Sunčevog sistema, koje je prvi zamislio predsokratovski filozof Filolaj kako bi podržao svoju ne-geocentričnu kosmologiju, prema kojoj se sva tela u svemiru okreću oko Centralne Vatre.

Potreba za Kontrazemljom

Oko 500. pne., većina filozofa je smatrala da je Zemlja loptastog oblika — očigledan dokaz ovoga bilo je ponašanje objekata blizu horizonta. Ovo je značilo da svi objekti na površini Zemlje moraju nekako biti privučeni prema njenom centru, inače bi otpali. Takođe je zahtevalo da drugi objekti, poput zvezda i planeta, plutaju iznad Zemlje u odnosu na njeno središte, jer bi se inače brzo udaljili. Ovaj argument — razuman u svetlu tada dostupnih podataka — rezultirao je geocentričkim sistemom sveta.

Kada su kretanja nebeskih tela ubedila Filolaja da se svet ne samo obrće oko svoje ose, već i kruži oko fiksne tačke u svemiru, bio je suočen sa problemom: kako objasniti da se sferični svet može ovako kretati a da se sve na površini ne prospe u svemir? Zaključio je da u svemiru ne postoje pravci "gore" i "dole" — jedino sve mora pasti prema centru svemira, oko kojeg se moraju okretati sve stvari (uključujući Zemlju, Sunce i sve planete). Naša Zemlja mora biti praktično ravan svet, a donja strana te Zemlje mora biti stalno okrenuta toj vatrenoj centralnoj tački, inače bi smo otpali.

Ovo je stvorilo kontradikciju unutar Pitagorejske škole. Po njihovom shvatanju, planete su bile sastavljene od vatrene ili eterične materije, s malom ili nikakvom gustinom, pa su lako mogle rotirati ekscentrično prema Zemlji, bez gubljenja ravnoteže. Međutim, planeta Zemlja je očigledno stvorena od gustih elemenata Zemlje i Vode. Ako postoji samo jedna planeta Zemlja koja kruži na nekoj udaljenosti od centra svemira, svemirski centar ravnoteže se neće poklapati sa prostornim centrom. Pošto je to tačka prema kojoj stvari padaju, planeta Zemlja mora imati kontrateg iste mase, ili bi se svemir razleteo. Ovaj problem je naveo Filolaja da razvije ideju Antizemlje - druge, ravne Zemlje, identične ali suprotne našoj na svaki način. Ovakav koncept Sunčevog sistema je prikazan u dijagramu desno, gde je Kontrazemlja označena sa Antichthon. Gornja ilustracija prikazuje Zemlju noću, a donja danju (kako bi se izbegla konfuzija, dijagram ne pokazuje da su Zemlja i Antizemlja ravne, okrenute od Centralne vatre). Filolaj je verovatno verovao da je čitava Zemljina orbita sastavljena od eterične sfere, a da su Zemlja i Antizemlja lokalne guste tačke na njenoj površini.

Ova teorija je uverljiv pokušaj da se obuhvati poznato kosmološko znanje tog vremena i ukazuje na sofistikaciju grčkog mišljenja. Ideje ravne Zemlje, Antizemlje i Centralne vatre su na kraju sve prevaziđene teorijom gravitacije, koju danas podržava naučna zajednica i koja opisuje sferičnu Zemlju koja se obrće oko svoje ose i "kruži" oko Sunca. Antizemlja je još uvek popularan motiv u naučnoj fantastici i današnjoj fantaziji, gde obično služi kao alegorija prave Zemlje.

U 1. veku n.e., nakon što je ideja sferične Zemlje prevazišla prethodnu teoriju Antizemlje, latinski kosmograf Pomponije Mela je razvio ažuriranu verziju ideje, po kojoj sferična Zemlja mora imati manje-više uravnoteženu raspodelu kopna i vode. Mela je nacrtao prvu kartu na kojoj se pojavljuje tajanstveni kontinent na nama antipodnoj, nepoznatoj polovini Zemlje. Ovom kontinentu je upisao ime Antichthones.^[1]

Grčka mitologija

Prema nekim mitovima, Antihton je postavljen između Zemlje i centra svemira, Zeusovog prestola, kako čovek ne bi mogao gledati direktno u boga.

Takođe pogledati

• Centralna Vatra
• Globus Cassus
• Koorbitalni satelit

Reference

Dalje čitanje

(na engleskom:)

• The Secret Teachings of All Ages: An Encyclopedic Outline of Masonic, Hermetic, Qabbalistic and Rosicrucian Symbolical Philosophy, by Manly P. Hall, Philosophical Research Society Inc. ISBN 1-58542-250-9
• Book of Earths, by Edna Kenton, Kessinger Publishing. ISBN 0-7661-2856-3

Vanjske veze

(na engleskom:)

• Burch, George Bosworth. The Counter-Earth. Osirus, vol. 11. Saint Catherines Press, 1954. p. 267-294
• History of the Pythagorean school Arhivirano 2002-06-12 na Wayback Machine-u hosted by Drury University, Springfield, Missouri