Argument neverovanja

Ateizmu

Dio serije o

Koncepti
Antiteizam • Nonteizam Antireligija • Ateizam i religija Implicitni i eksplicitni ateizam Slab i jak ateizam
Historija
Historija ateizma Prosvjetiteljstvo • Slobodoumlje Novi ateizam • Ateizam 3.0
Argumenti za ateizam
Protiv religije • Protiv Boga Argument slobodne volje Argument protivrečnih otkrovenja Argument neverovanja Argument lošeg stvaranja Ateistička opklada Sudbina neukih Bog praznina Paradoks svemogućnosti Problem zla • Problem pakla Russellov čajnik Teološki nekognitivizam Ultimativni Boing 747 potez Nevidljivi ružičasti jednorog
Ostalo
Kritika ateizma • Demografija Diskriminacija/Progon ateista Poznati ateisti • Državni ateizam
Povezani koncepti
Agnosticizam • Ireligioznost Naturalizam • Sekularizam Sekularni humanizam Metafizički naturalizam
p r u

Argument neverovanja koji se naziva i argument za razumno neverovanje ili argument svetog skrivanja je jedan od najčešćih filozofskih argumenata protiv postojanja Boga, iako nikad nije korišćen kao posredni zaključak. Najčešće se priča „Ako ima Boga, zašto nam se ne pokaže?“. Prema ovom argumentu, lični, Bog koji voli, bi želeo da sva njegova deca znaju da On postoji. Onda se može izvući mišljenje da ljudi imaju razumne razloge da ne veruju da postoji lični, Bog koji volitional.

Formulisanje argumenta

Bitno je da se razlikuju dva fudamentalno različita oblika argumenta neverovanja. Prvi oblik poriče sve od postojanje argumenta za razumno neverovanje do samog postojanja Boga. Drugi oblik argumenta za neverovanje je dosta drugačiji, zato što ne stavlja u pitanje razumno neverovanje.

Argument za razumno neverovanje

Ovaj oblik argumenata se temelji na pet tačaka:

1. Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
2. Ako osoba razumno ne veruje, onda im nije data prava šansa da upoznaju Boga
3. Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
4. Razumno neverovanje postoji
5. Dakle, Bog ne postoji.

U prethodnom komentaru treba napomenuti da se argument za neverovanje odnosi na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć i potpuno pravedan, i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje, ali na bilo kog Boga koji nema sve ove osobine, ne utiče argument za neverovanje.

Neće se mnogo teista protiviti premisi iza prve tačke. Mnogi teisti opisuju Boga iz Biblije kao ličnog Boga, bezuslovne ljubavi. Nijedna objektivna osoba ne bi opovrgla postojanje razumnog neverovanja. Teisti se mogu ne slagati sa ateistima, ali se moraju složiti da su neki pomenuti argumenti dobro postavljeni.

Ipak, postoji dosta kontroverzi oko pretpostavke iza tačke dva. Ako Bog koji voli sve postoji, razumno neverovanje se ne pojavljuje. Ovo je navodno tako, zato što Bog koji voli sve bi želeo da svi znaju da on postoji, da bi se spasili, i da ima moć da stvori situaciju u kojoj će svi znati da on postoji.

Glen Šelenberg, jedan od predlagača ovg argumenta, kaže:

Na primer, roditelj koji voli, od vremena kada dete može da reaguje na njega, pa sve dok ih smrt ne razdvoji, sve dok je u njegovoj moći će se truditi da bilo šta što uradi neće time staviti svoju vezu sa sobom van domašaja svog deteta.
– Glen Šelenberg

Argument Teodora Dranža o neverovanju

U članku Argumenti za Zlo i Neverovanje, Teodor Dranž pokušava da argumentima ojača stranu ateista. Ovako je Dranž formulisao argument:

Da bi se formulisalo razumno neverovanje, prvo se moraju predstaviti dve definicije:

Sklop P = sledeća tri predloga:

+(a) Postoji biće koje vlada celim univerzumom
+(b) To biće voli ljudski rod
+(c) Ljudski rod je obezbeđen sa životom posle smrti.

Situacija S = situacija svih, ili skoro svih ljudi da počnu da veruju u tri predloga sklopa P do vremena njihove fizičke smrti:

Koristeći pomenute definicije, razumno neverovanje se može izraziti na sledeći način:

+(A) Ako Bog postoji, onda bi on posedovao sve četiri odlike koje su navedene ispod (između ostalih):
+(1) Da ima mogućnost da stvori situaciju S, uzimajući u obzir sve faktore;
+(2) Želi da stvori situaciju S, to jest da mu to bude želja;
+(3) Da ne želi ništa više što bi moglo da bude u konfliktu sa ostvarenjem stvaranja situacije S;
+(4) Da bude racionalan (što podrazumeva da se uvek ponaša u pravcu ostavrivanja svojih najvećih želja)

(B) Ako biće koje ima sve četiri odlike koje su upravo nabrojane postoji, onda bi morala da se stvori mogućnost za stvaranje situacije S.
(C) Ali situacija S se ne ostvaruje. Nije slučaj da sva, ili skoro sva bića veruju u sve predloge koje je postavio sklop P, do vremena njihove fizičke smrti.
(D) Shodno tačkama B i C, ne postoji nijedno biće koje ima sve četiri odlike koje su navedene u premisi A.
(E) Od tačaka A do D se dolazi do zaključka da Bog ne postoji.