Blaže Koneski

Blaže Koneski
Blaže Koneski
Datum rođenja	(1921-12-19)19. 12. 1921.
Mesto rođenja	Nebregovo, kod Prilepa Kraljevina SHS
Datum smrti	7. 12. 1993. (dob: 71)
Mesto smrti	Skoplje  Republika Makedonija
Profesija	književnik
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Odlikovanja

Blaže Koneski (Nebregovo kod Prilepa, 19. decembar 1921 — Skoplje, 7. decembar 1993) je bio utemeljivač i jedan od kodifikatora makedonskog književnog jezika i viđeni književnik, kulturni i javni radnik: pesnik, prozaista, esejista, istoričar književnosti, filolog i lingvista, predavač i profesor na Filozofskom fakultetu u Skoplju.

Biografija

Rođen je u selu Nebregovo blizu Prilepa, u srpskoj porodici kao Blagoje Ljamević.^[1][2] Njegov ujak je bio poznati srpski četnički vojvoda u Staroj Srbiji, Gligor Sokolović. U osnovnu školu je krenuo u rodnom mestu a završio je u Prilepu, gde je završio i nižu gimnaziju. Kao najbolji učenik dobija stipendiju i upisuje višu gimnaziju u Kragujevcu. Nakon završetka gimnazije upisuje Medicinski fakultet u Beogradu. Međutim, posle prvog semestra napušta studije medicine i upisuje filologiju. Zbog početka Drugog svetskog rata napušta Jugoslaviju i nastavlja studije filologije u Sofiji. Nakon oslobođenja, aktivno se uključuje u standardizovanje makedonskog jezika. Sastavio je pravopis makedonskog književnog jezika, a takođe je bio urednik Rečnika makedonskog jezika. Osnivač je studija makedonistike na Skopskom univerzitetu (od 1958. do 1960. je bio rektor ovog univerziteta). Od 1967. je član Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) i njen je prvi predsednik (do 1975.). Takođe je bio član makedonskog PEN centra, i član Društva pisaca Makedonije (DPM) od 1947. godine i njegov prvi predsednik.

Radio je i kao urednik književnih časopisa „Nov Den“ i „Makedonski jazik“.

Blaže Koneski je ključna figura za razvoj makedonskog jezika, ali je značajan i u međunarodnim okvirima. Bio je član akademija nauka i umetnosti u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Čikagu i Lođu i počasni doktor na univerzitetima u Čikagu, Krakovu i Skoplju. Njegova dela su prevedena na srpski, slovenački, albanski, turski, mađarski, francuski, ruski, italijanski, grčki, poljski, rumunski, nemački i engleski jezik.

Po njemu se zove Filološki fakultet Univerziteta u Skoplju.

Dela

• Zemjata i ljubovta (poezija, 1948)
• Makedonski pravopis so pravopisen rečnik (sa Krumom Toševim, 1950)
• Gramatika na makedonskiot literaturen jazik (prvi deo, 1952)
• Za makedonskiot literaturen jazik (1952)
• Pesni (1953)
• Gramatika na makedonskiot literaturen jazik (drugi deo, 1954)
• Vezilka (poezija, 1955)
• Lozje (1955)
• Rečnik na makedonskiot jazik (1961)
• Pesni (1963),
• Istorija na makedonskiot jazik (1965)
• Rečnik na makedonskiot jazik (knjiga druga, 1965)
• Rečnik na makedonskiot jazik (knjiga treća, 1966)
• Sterna (poezija, 1966)
• Rakuvanje (1969)
• Jazikot na makedonskata narodna poezija (1971)
• Besedi i ogledi (1972)
• Zapisi (poezija, 1974)
• Stari i novi pesni (1979)
• Mesta i migovi (poezija, 1981)
• Češmite (poezija, 1984)
• Makedonskiot 19. vek, jazični i kniževno-istorijski prilozi (1986)
• Likovi i temi (eseji, 1987)
• Poslanie (poezija, 1987)
• Tikveški zbornik (studija, 1987)
• Sredba vo rajot (poezija, 1988)
• Crkva (poezija, 1988)
• Dnevnik po mnogu godini (proza, 1988)
• Zlatovrv (poezija, 1989)
• Poezija (Konstantin Miladinov) (1989)
• Seizmograf (poezija, 1989)
• Makedonski mesta i temi (eseji, 1991),
• Nebesna reka (pesme i prepevi, 1991),
• Svetot na legendatata i pesnata (eseji i prilozi, 1993),
• Crn oven (poezija, 1993)

Nagrade

• „11 Oktomvri“
• „Braća Miladinovci“
• „Aco Šopov“
• Herderovata nagrada
• Njegoševata nagrada
• Nagrada AVNOJ-a
• „Zlaten venec“ na Struškite večeri na poezijata,
• „Skender Kulenović“
• Nagrada Saveza pisaca SSSR-a
• Nagrada za književni opus „Misla“
• Racinovo priznanje
• „13 Noemvri“

Reference

Spoljašnje veze

Blaže Koneski na Wikimedijinoj ostavi

• Biografija na sajtu SANU Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u