Konstantin Pobjedonoscev

Biografija
Konstantin Pobjedonoscev

Datum rođenja	(1827-06-02)2. 6. 1827.
Mesto rođenja	Moskva (Ruska Imperija)
Datum smrti	23. 3. 1907. (dob: 79)
Mesto smrti	Sankt Peterburg (Ruska Imperija)
Državljanstvo	Rusko
Narodnost	Rus
Veroispovest	pravoslavac
Profesija	pravnik, političar, Profesor, senator

uredi

Konstantin Petrovič Pobjedonoscev (rus. Konstantin Petrovič Pobedonoscev, Moskva, 2. jun 1827 — Sankt Peterburg, 23. mart 1907) bio je pravnik i političar, profesor univerziteta, senator i ober-prokuror Svetog praviteljstvujuščeg sinoda Ruske pravoslavne crkve u Petrogradu.

Biografija

Bio je sin profesora moskovskog univerziteta. Prava je završio 1846, a zatim je bio činovnik u senatu. U periodu 1860-1865. bio je profesor građanskog prava na moskovskom univerzitetu. Godine 1863. pratio je carevića Nikolaja Aleksandroviča u njegovim putovanjima po Rusiji, koja je opisao u svom delu „Письма о путешествии наследника-цесаревича по России от Петербурга до Крыма“ (1864).

Od 1868. bio je senator, od 1872. član Državnog saveta, a 1880-1895. ober-prokuror Sinoda RPC. Predavao je i pravo i budućim carevima Aleksandru III i Nikolaju II i imao je veliki uticaj na njih.

Po kasnijim sovjetskim izvorima smatrao se za “predstavnika krajnje reakcije”. Bio je protivnik zapadnoevropske kulture i buržoaskog načina života. Svoje poglede izložio je u delu „Московский сборник“ (1896). Glavni poroci su, po njegovom mišljenju, racionalizam i vera u dobru prirodu čoveka.

Na mestu ober-prokurora je vršio progone raskolnika i sekti. Radio je na širenju crkvenog obrazovanja nasuprot građanskog. Godine 1905. je za vreme Prve ruske revolucije dao je ostavku.

Počasni je član Srpskog učenog društva od 1881. Počasni je član Srpske kraljevske akademije od novembra 1892. Bio je član i Francuske akademije.

Literatura

Encyclopaedia Britanica 18 (Anonim)
Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 23 (1898) 951–954 (Anonim)
Grande Encyclopédie, Paris 26, 1157–1158 (L. Legras)
Большая советская энциклопедия, Moskva 203 (1975) 193 (P. A. Zaйončkovskiй)