Pierre-Joseph Proudhon
| Pierre-Joseph Proudhon | |
|---|---|
| 19. vijek | |
| Zapadna filozofija | |
 | |
| Rođenje | (1809-01-15)15. 1. 1809. |
| Smrt | 19. 1. 1865. (dob: 56) |
| Filozofija | |
| Škola/Tradicija | socijalizam, anarhizam, mutualizam |
| Glavni interesi | egalitarijanizam, vlasništvo, autoritet |
| Znamenite ideje | |
Vlasništvo je krađa, Anarhija je poredak | |
| Inspiracija | |
Na
| |
Pjer Žozef Prudon (15. januar 1809. – 19. januar 1865.) je francuski ekonomista i socijalni filozof koji se smatra jednim od prvih anarhističkih mislilaca (bio je prvi mislilac koji je sebe nazvao anarhistom).
Kratka biografija
Pjer Žozef Prudon se rodio u Bezansonu, Francuska, 1809. godine. Kao sin propalog sitnog seljaka koji nakon likvidacije poseda (progutala ga je hipoteka) počinje da se bavi pravljenjem bačvi, celog života je osećao nostalgiju za izgubljenim imanjem. Proudon se nije pomirio sa propadanjem tog socijalnog sloja koji živi isključivo od svog rada, tako da je celog života izgrađivao ideju koja će siromašnima omogućiti socijalnu ravnopravnost.
U svom pamfletu “Šta je vlasništvo?” Proudon je osudio zloupotrebu koncentrisane ekonomske moći i privatno vlasništvo. Tu je izrekao svoju čuvenu tvrdnju "Vlasništvo je krađa". Njegove teorije učinile su ga popularnim misliocem, i bio je izabran u konstitutivnu skupštinu posle revolucije 1848. U skupštini njegov predlog za prikupljanje antivlasničkog poreza na stanarine i kamate je odbačen. Takođe je pokušao da osnuje narodnu banku u kojoj bi bili davani beskamatni krediti.
7. februara 1848. objavio je prvi anarhistički časopis “Le Representant du Peuple”. On kaže da oslobođenje radničke klase može ostvariti samo radnička klasa sama, bez pomoći vlasti. Časopis je prodat u 40.000.
Proudon je bio zatvoren od 1849. do 1852. zbog kritikovanja Luja Napoleona. Posle puštanja iz zatvora živeo je u egzilu u Belgiji. Nakon što je pomilovan 1862. vratio se u Francusku slabog zdravlja i umro je 19. januara 1865.
Njegove misli su uticale i na Blankija i Lafarža, a u vreme prve Internacionale njegova ideja je bila najjača. Posle kongresa u Briselu 1868. njegov uticaj u Internacionali opada. U radničkom pokretu Francuske, marksizam je potisnuo prudonizam tek stvaranjem Francuske radničke partije 1879, a sa porazom pariske komune, poražen je i prudonizam.
Socijalna filozofija
| Serija članaka o filozofiji na temu: | |||||||
 | |||||||
Teorija i praksa
Pitanja
Historija
Kultura
Ekonomija
Popis Srodne teme
|
Prudon smatra da društvo i odnose u njemu treba urediti prema ljudskoj prirodi. Vrhovni princip čovekove prirode jeste pravda i zato je ona ne samo osnova za vrednovanje sadašnjosti i budućnosti već i princip na kome se treba organizovati novi poredak. Na socijalnom planu, pravda je nešto više od “interesa i računa”, ona je snaga duše koja ostvaruje pravo; osnov ljudskog društva, društvene kohezije i zajedničkog života. Pravda ne proističe iz spolja nametnutog autoriteta, niti iz društva i odnosa u njemu. Bit čoveka i njegove društvenosti je u njemu samom. Drugo bitno svojstvo čoveka je rad, koji je takodje nepromenljiv i večan. Pravda i dostojanstvo su u nama samima. Spoznaja, poštovanje i odbrana dostojanstva u sebi samome i u drugome jeste pravda. Pravda se ostvaruje preko razuma. Temeljna pretpostavka pravde je sloboda i to takva da individua poštuje dostojanstvo drugih ljudi i da poštuje principe solidarnosti u društvenom životu.
Mutualizam
Prudonov mutualizam (uzajamnost) je poredak koji proizilazi iz individualne volje, rada i razuma. Jedini princip tog poretka je slobodni pojedinac, a on je pak slobodan samo ako spozna pravu prirodu i ako postupa u skladu sa njom. Ta sloboda je nespojiva sa bilo kakvim autoritetom, nasiljem, ugnjetavanjem i ne može da postoji tamo gde postoji nejednakost. Jednakost proizilazi iz pravde, iz urodjenih osobina ljudi, iz identičnosti razuma i težnje za očuvanjem dostojanstva. Ona se ogleda u pravu pojedinca da raspolaže celokupnim proizvodom svoga rada tj. suština jednakosti je u socijalnoj slobodi čoveka kao privatnog vlasnika, privatnog proizvođača tj. privatnog individuuma.
Uzajamno poštovanje interesa i dostojanstva - poštovanje za poštovanje, jemstvo za jemstvo, usluga za uslugu tj. mutualizam, jeste jednakost. Proudon kaže da sadašnji poredak nije poredak pravde, slobode i jednakosti već poredak opšteg i prograsivnog zla. On smatra da francuska revolucija nije uspela jer je ekonomska struktura društva ostala nedirnuta, politika je nadvladala ekonomiju, stvrajući protivrečnosti izmedju rada i autoriteta, slobode i poretka tj. političke ekonomije i politike. Smisao politike nije u domenu politike (promena vlasti) već u domenu socijalne ekonomije. Politička konstitucija počiva na autoritetu, suverenitetu i nasilju nad pojedincima. Tražiti njenu bit je besmisleno jer je autoritet, kao i božanstvo, stvar vere a ne spoznaje.
Kritika države
Prema Prudonu, politički princip, Država, izgrađen je na sledećim dogmama: prvobitna pokvarenost ljudske prirode, bitna nejednakost života, večni karakter suprotnosti i ratova i fatalnost bede. Iz ovih dogmi nužno slede: neophodnost Države tj. pokornost, rezignacija i vera. Odatle proizilazi podela naroda na kaste i klase, koje su jedna drugoj podređene, svrstane i poređane u piramidu na čijem se vrhu nalazi vlast; administrativna centralizacija; pravosudna hijerarhija, policija i verski rituali. Taj sistem vlade-države-političke konstitucije ima za cilj: prosvećivanje i opravdanje pokornosti građana Državi; pokornost siromašnog čoveka bogatom; radnika parazitu; laika svešteniku, itd. Prudon tvrdi da je Država organizam za održavanje nejednakosti, potčinjavanje i ugnjetavanje ljudi. Ona je zato prepreka za stvaranje pravednog poretka. Nije dovoljno samo reći to da je Država zlo već i to da zlo treba ukloniti i treba dati odgovor na pitanje kako to učiniti. Proudon smatra da su izbori obična lakrdija, direktno zakonodavstvo i direktna uprava su iluzije u postojećem sistemu. Ako se stari poredak zasniva na autoritetu i veri tj. utemeljen je po božanskom pravu, novi je zasnovan po ljudskom pravu tj. na spontanoj delatnosti industrije saglasno sa društvenim i individualnim razumom.
Vizija novog društva
Proudon je zamišljao društvo u kom bi ljudska etička priroda i smisao za moralnu odgovornost bili tako razvijeni da bi vlast, koja bi regulisala i štitila društvo, bila nepotrebna. Proudon je odbijao korišćenje sile u nametanju bilo kog sistema ljudima. U idealnom stanju društva, što je on nazivao anarhijom, ljudi bi se ponašali na odgovoran i etički način, po svojoj slobodnoj volji.
U Prudonovom socijalnom učenju politički poredak je poredak zakona a ekonomski je poredak ugovora. Poredak ugovora bi trebalo da zameni poredak zakona na sledeći način: umesto vlada – industrijska organizacija, umesto zakona - ugovori, umesto političke vlasti - ekonomske snage, umesto starih klasa građana - kategorije i funkcije poljoprivrede, industrije, trgovine, itd, umesto javne snage - kolektivna snaga, umesto vojske - industrijska udruženja, umesto policije - istovetnost interesa, umesto političke - ekonomska centralizacija. To je poredak bez funkcionera, intelektualna centralizacija ekonomskih snaga. Novi poredak bi trebao da bude zasnovan na organskoj vezi slobodnih i suverenih individualnih volja koji se ostvaruje preko harmonije njihovih interesa, a ne preko nasilne centralizovanosti koju sprovodi Država. Time se ukidaju klase a sporovi između slobodnih pojedinaca se rešavaju sporazumno a ne bunama, revolucijama i nasiljem.
Dela
- 1840 Qu'est ce que la propriété? (Šta je svojina?)
- 1846 Système des contradictions économiques ou Philosophie de la misère (Filozofija bede)
- 1861 La Guerre et la Paix (Rat i mir)
- 1863 Du principe Fédératif (Principi federalizma)
- 1866 Théorie de la propriété (Teorija svojine)
Spoljašnje veze
- (en) Pierre-Joseph Proudhon
- (en) What is Property?
- (en) The Philosophy of Misery
Pierre-Joseph Proudhon na Wikimedijinoj ostavi
