Turska Republika Sjeverni Kipar

Turska Republika Sjeverni Kipar
Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti


Zastava	Grb

Državna himna: "İstiklal Marşı

Glavni grad

Lefkoša (Lefkoşa)

Službeni jezici

turski

Vođe

Predsjednik

Ersin Tatar

Premijer

Ersan Saner

Uspostava

Jednostrano proglašena nezavisnost 15. novembra 1983. priznata jedino od Turske

Površina

Ukupno

3.355 km²

Voda (%)

2.7

Stanovništvo

Popis iz 2014

313,626 (286,257 po popisu iz 2011)

Gustoća

93/km²

BDP (PPP)

procjena za 2014.

Ukupno

4.032 milijardi $

Per capita

15,109 $

Valuta

Turska lira ₺

Vremenska zona

Pozivni broj

+90 392

Severni Kipar (turski: Kuzey Kıbrıs [kuˈzej ˈkɯbɾɯs]; službeno Turska Republika Severni Kipar, turski: Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti), samoproglašena država koja zauzima 1/3 mediteranskog ostrva Kipar. Kopneno se "graniči" samo sa međunarodno priznatom državom na Kipru, odnosno Republikom Kipar. Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i Kirenija vrši tu ulogu.

Jedina država koja je zvanično priznala Severni Kipar za državu jeste Turska. Problem statusa ove teritorije je glavni kamen spoticanja Evropske unije, Grčke i Kipra sa jedne i Turske sa druge strane.

Geografija

Glavni članak: Geografija Kipra

Kipar je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Što se tiče država, po površini je 161. na svetu i po tome je najsličniji Libanu i Pueroriku.

TRSK zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3.355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogu manju, ali mnogo više izoliranu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo Erenkoj (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je nekih 5-10 km grčke plaže.

Istorija

Glavni članak: Istorija Kipra

Objašnjavanje društvenih i političkih odlika Kipra nemoguće je bez prethodnog upoznavanja istorije ovog otoka. Kipar zauzima vrlo povoljan geografski položaj te je zbog toga imao vrlo burnu prošlost. Naime, uvek je bio zanimljiv većim civilizacijama i državama zbog strateške važnosti na Mediteranu. Tako je bilo i u davnoj prošlosti, ali takođe je tako i danas, pa je tako Kipar kroz istoriju prelazio iz ruku jednih osvajača u ruke drugih.

Politika

Glavni članak: Politika Kipra

Sadašnji predsednik je Mehmet Ali Talat. Pored njega vladu čini premijer Ferdi Sabit Sojer, te parlament od 50 članova, u kom većinu ima Turska Republikanska Stranka. Izbori su svakih 5 godina, a sadašnji predsednik je prošle godine na izborima pobedio Raufa Denktaşa koji je bio predsednik od samoproglašavanja nezavisnosti 1983. godine.

Vojska TRSK je ustvari vojska Republike Turske, koja se nalazi na ostrvu od 1974. do danas. Broji oko 30.000 vojnika, koji čuvaju suverenitet ove samoproglašene republike. Jedan od osnovnih zahteva kiparskih Grka je taj da se ova vojska povuče, međutim to Turci ne žele.

Službeni jezik je Turski. Grčki ovde baš i nije poželjno čuti, a naravno isto se odnosi i na Turski jezik sa druge strane granice.

Međunarodni odnosi

Ova država nije priznata ni od koga u svetu, osim od Turske. A zanmivljivo je i to da je Autonomna Republika Nahičevan, koja je pod suverenitetom Azerbejdžana, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni embargo u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i argresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja.

Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni polumesec i zvezda, simbol islama, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država.

Stanovništvo

Glavni članak: Demografija Kipra

Etnička struktura stanovništva je sledeća: 78% Grci, 18% Turci i 4% ostale etničke grupe. Gotovo svi i Turci i Grci žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1.3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica.

Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj ateista u oba naroda. Ostatak su Jermenski pravoslavci, Maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, jevreji i ostali pravoslavci.

Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore Grčki, a Turci Turski jezik. Ove manjine prakticiraju u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i Engleski jezik.

Ekonomija

Glavni članak: Ekonomija Kipra

BDP po glavi stanovnika iznosi 8,095 $. To jeste manje od polovine BDP-a grčkog Kipra, ali kada se uzme u obzir da je ovo zemlja u izolaciji, te da gotovo skroz zavisi od Turske, ovo je više nego solidna cifra. Ovo je veći BDP po glavi stanovnika, čak i od BDP-a same Turske. Ipak, ova nelogičnost u pogledu BDP-a TRSK i BDP-a njenog zaštitnika i mogu tako reći finansijera, dobija smisao kada se zna da Severni Kipar ima stanovnika kao prosečno naselje Istanbula, te da Turci iz svog budžeta izdvajaju dobar deo novca za svoju braću sa Kipra.

Valuta je Nova Turska Lira, koja je zamenila staru Tursku Liru 1. januara 2005. godine.

Povezano

Eksterni linkovi

Turska Republika Sjeverni Kipar na Wikimedijinoj ostavi

Zvanični sajt TRSK Arhivirano 2017-11-04 na Wayback Machine-u
Kancelarija predsednika
Zypern Times
Nordzypern: Cyprus Almanac
Zvenična turistička prezentacija Arhivirano 2010-02-25 na Wayback Machine-u
Narodna banka TRSK Arhivirano 2008-12-27 na Wayback Machine-u
Sjeverni Kipar

Države u Evropi

Afrika • Azija • Južna Amerika • Oceanija • Sjeverna Amerika

Samostalne države

Nepriznate ili
djelomično priznate države

Abhazija (GRU)
Južna Osetija (GRU)
Kosovo (SRB)
Pridnjestrovlje (MOL)
Turska Republika Sjeverni Kipar² (KIP)

Zavisni teritoriji

Danska	Farski otoci
Finska	Åland
Norveška	Jan Mayen Svalbard
Ujedinjeno Kraljevstvo	Akrotiri i Dhekelia Gibraltar Guernsey Jersey otok Man

¹ Značajan dio teritorija se nalazi u Aziji. • ² U potpunosti u Aziji, ali ima društvene i političke veze s Evropom. • ³ Posjeduje zavisne ili slične teritorije izvan Evrope.

p r u Države u Aziji
Samostalne države	Afganistan Armenija Azerbejdžan Bahrein Bangladeš Brunej Butan Filipini Gruzija¹ Indija Indonezija² Irak Iran Istočni Timor² Izrael Japan Jemen Jordan Južna Koreja Kambodža Katar Kazahstan¹ Kina Kipar Kirgistan Kuvajt Laos Libanon Maldivi Malezija Mjanmar Mongolija Nepal Oman Pakistan Rusija¹ Saudijska Arabija Singapur Sirija Sjeverna Koreja Šri Lanka Tadžikistan Tajland Turkmenistan Turska¹ Ujedinjeni Arapski Emirati Uzbekistan Vijetnam
Nepriznate ili djelomično priznate države	Abhazija (GRU) Južna Osetija (GRU) Pojas Gaze i Zapadna obala (IZR) Tajvan (KIN) Turska Republika Sjeverni Kipar (KIP)
Ostali teritoriji	Hong Kong³ Makao³
¹ Djelomično u Europi. • ² Smatra se i dijelom Oceanije. • ³ Posebna upravna regija NR Kine.

p r u Države i regije turkijskih naroda
Suverene države	Azerbejdžan • Kazahstan • Kirgistan • Sjeverni Cipar/Kipar ⁽¹⁾ • Turkmenistan • Turska • Uzbekistan
Autonomne republike i regioni	Altaj • Baškortostan • Gagauzija • Dagestan • Jakutija • Kabardino-Balkarija • Karačajevo-Čerkezija • Karakalpakija • Krim • Nahčivan • Sikjang • Tatarstan • Tiva • Hakasija • Čuvašija
Bivše autonomne teritorije (tokom 20. veka)	Tajmirija
Napomene: (1) Sjeverni Cipar/Kipar je faktički nezavisna međunarodno nepriznata država

Faktički nezavisne države i teritorije ¹

Sadašnje

Evropa	Pridnjestrovlje (od 1990) • Republika Kosovo (od 2008) • Novorusija (od 2014)
Azija	Republika Kina – Tajvan (od 1945) • Severni Kipar (od 1975) • Palestina (od 1988) • Va (od 1989) • Južna Osetija (od 1991) • Abhazija (od 1992) • Gaza (od 2005) • Zapadni Kurdistan (od 2013) • Islamska Država (od 2014)
Afrika	Saharska Arapska Demokratska Republika (od 1976) • Somalilend (od 1991) • Puntlend (od 1998) • Džubalend (od 1998) • Galmudug (od 2006) • Himan i Heb (od 2008) • Hatumo (od 2012)

Bivše ²

Evropa	Gagauzija (1990—1994) • Republika Srpska Krajina (1991—1995) • Ičkerija (1991—1999) • Republika Srpska (1992—1995) • Krim (1992—1995) • Herceg-Bosna (1992—1994) • Zapadna Bosna (1993—1995)
Azija	Suvadive (1959—1963) • Kačin (1962—1994) • Tamil Ilam (1983—2009) • Adžarija (1991—2004) • Nahčivan (1991—1993) • Irački Kurdistan (1991—2003) • Republika Arcah (1991–2023) • Tališ-Mugan (1993)
Afrika	Katanga (1960—1964) • Rvenzururu (1963—1982) • Bijafra (1967—1970) • Transkei (1976—1994) • Boputatsvana (1977—1994) • Venda (1979—1994) • Ciskej (1981—1994) • Anžuan (1997—2002) • Moheli (1997—1998) • Jugozapadna Somalija (2002—2006) • Mahir (2007—2009) • Azavad (2012)
Okeanija	Tana (1974) • Bugenvil (1975—1997) • Tafea (1980) • Vemerana (1980) • Rotuma (1987—1988)

Napomene:
¹ Uključujući države i teritorije koje su proglasile svoju nezavisnost i kao takve su ili delimično priznate ili potpuno nepriznate, kao i teritorije koje nisu zvanično proglasile svoju nezavisnost, ali funkcionišu ili su funkcionisale kao takve u određenom vremenskom periodu.
² U spisak bivših faktički nezavisnih država i teritorija uračunate su one faktički nezavisne države i teritorije koje su kao takve postojale od druge polovine 20. veka do danas.