Uprava grada Beograda

Uprava grada Beograda je bila upravno-bezbednosna institucija u Beogradu u periodu 1839-1944. Najveći deo tog vremena bila je smeštena u „Glavnjači“ koja se nalazila na mestu današnje zgrade Hemijskog fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu.

Beogradom su upravljala dva organa vlasti, Uprava grada Beograda kao nosilac policijske i upravne državne vlasti i Opština grada Beograda kao nosilac samoupravne vlasti. Posle 1944. Uprava grada Beograda nije nastavila sa radom jer je uspostavljena drugačija organizacija upravljanja u Beogradu.

Glavni članak: Uprava grada Beograda (1929—1941)

Podelom Kraljevine Jugoslavije na banovine 1929. godine, formirana je zasebna administrativno-teritorijalna jedinica pod nazivom „Uprava grada Beograda“, koja je obuhavatala grad Beograd sa bližom okolinom, uključujući Zemun i Pančevo. Ova teritorija je bila u potpunosti okružena Dunavskom banovinom, koja je imala upravno sedište u Novom Sadu. U vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine, Uprava grada Beograda je nastavila da postoji kao administrativno-teritorijalna jedinica Nedićeve Srbije, sve dok krajem 1941. nije uspostavljena nova teritorijalna podela Srbije na okruge, kada i Uprava grada Beograda prestaje da postoji u administrativno-teritorijalnom smislu.

Upravnici grada Beograda su bili:^[1]

• Jovan German (v. Germani (porodica)) 13.7.1839 — 22.11.1839.
• Ilija Čarapić 22.11.1839 — 27.5.1840.
• Miloš Bogićević 27.5.1840 — 24.9.1840.
• Mladen M. Žujović 24.9.1840 — 6.8.1842. i ponovo 1858.
• Mihailo Ljotić 29.8 — 22.9.1842.
• Stefan Stefanović Tenka 22.9 — 6.11.1842.
• Radovan Damjanović 6.11.1842 — 20.12.1844.
• Jovan Vučković 20.12.1844 — 22.7.1848.
• Gavrilo Jeremić 22.7.1848 — 27.9.1852.
• Konstantin Magazinović 27.9.1852 — 15.11.1855.
• Milivoje Petrović Blaznavac 15.11.1855 — 18.10.1856.
• Nikola Hristić 18.10.1856 — 11.2.1859. i 27.9.1859 — 7.10.1860.
• Jovan Belimarković 30.11.1858 — 11.2.1859.
• Jovan Dimitrijević Mitričević 11.2 — 27.9.1859.
• Dragutin Žabarac 27.10.1860 — 19.1.1861.
• Mihailo Barlovac 19.1.1861 — 18.7.1868.
• Jakov Tucaković 1.8.1868 — 4.4.1873. i 1.6.1876 — 1.6.1878.
• Živojin Blaznavac 4.4.1873 — 13.2.1874. i 25.2.1879 — 17.3.1887.
• Dimitrije Joksić 13.2.1874 — 22.10.1875. i 22.10.1875 — 1.6.1876. (zastupnik)
• Jovan Avakumović 22.10.1875 — 1.6.1876.
• Janko Terzić 1877 — 4.2.1878.
• Jakov Brzaković 4.2.1878 — 1.6.1878.
• Pantelija Lunjevica (v. Lunjevice) 1.6.1878 — 25.2.1879.
• Živko Anđelić 17.3.1887 — 6.1.1888.
• Gliša Đorđević 6.1.1888 — 16.9.1889.
• Vladimir Milenković 1889. i 1892.
• Velimir Todorović (v. Todorovići (porodica)) 16.9.1889 — 13.1.1890.
• Svetozar Arsenović 13.1.1890 — 11.5.1891.
• Mihailo P. Jovanović 27.5.1891 — 1.8.1892.
• Pavle Denić (v. Baba-Dudići) 1.8.1892 — 2.4.1893.
• Stojan Protić 2 — 7.4.1893.
• Đorđe Nestorović 7.4.1893 — 12.1.1894.
• Miloš Mihailović 12.1.1894 — 24.5.1894.
• Živko Kasidolac 24.5.1894 — 29.10.1894.
• Aleksa Stevanović 29.10.1894 — 1.8.1895.
• Nikola Stevanović 1.8.1895 — 20.4.1896.
• Rista Bademlić 20.4.1896 — 14.7.1900.
• Božidar Maršićanin 13.7.1900 — 29.5.1903.
• Bogdan Damjanović 29.5.1903 — 24.6.1903.
• Dušan Vujić 24.6.1903 — 25.10.1903.
• Mihailo Cerović 25.10.1903 — 20.1.1905. i 16.3.1906 — 19.7.1907.
• Mihailo A. Rašković 20.1.1905 — 14.8.1905.
• Dragić Pavlović 14.8.1905 — 21.1.1906.
• Branimir Rajić 21.1.1906 — 15.3.1906.
• Dragutin Milićević 19.9.1907 — 22.4.1908.
• Obrad Blagojević 22.4.1908 — 27.9.1908.
• Dušan Đ. Alimpić 22.9.1908 — 10.5.1910.
• Gojko Pavlović 10.5.1910 — 4.9.1912.
• Manojlo Lazarević 4.8.1912 — 9.9.1918. i 24.9.1919 — 27.12.1934.
• Kosta Tucaković 9.9.1918 — 24.9.1919.
• Dušan Filipović 27.12.1934 — 13.10.1935.
• Milan Aćimović 13.10.1935 — 21.12.1938.
• Živojin Simonović 9.2.1939 — 20.4.1939.
• Dragoslav M. Lazić 20.4^[2].1939 — 1.4.1940.
• Dragomir Drinčić 28.3.1940 — 27.3.1941.
• Milutin Stefanović 27.3.1941 — 1.4.1941.
• Dušan Ribar 1 — 12.4.1941.
• Dragomir-Dragi Jovanović 7.5.1941 — 5.10.1944.

• Spisak gradonačelnika Beograda

• Uprava grada Beograda Arhivirano 2014-01-29 na Wayback Machine-u