Šabat

Judaizam
Dio serije o judaizmu

Pokreti Ortodoksni Haredi Hasidski Savremeni Konzervativni Reformistički Karaitski Rekonstrukcionistički Obnova Humanistički Hamjanot
Filozofija Principi vere Kabala Mesija Etika Izabrani narod Bog imena Musar pokret
Svete knjige Tanah Tora Nevim Ketuvim Humaš Sidur Pijut Zohar Rabinske Talmud Midraš Tosefta
Zakon Mišne Tora Arbah Torim Šulhan Aruh Mišna Berurah Aruh Hašulhan Kašrut Cijut Cedaka Nida Nojevi zakoni
Sveti gradovi / mesta Jerusalim Safed Hebron Tiberijada Sinagoga Bet midraš Mikve Suka Hevra kadiša Sveti hram Tabernakl
Važne ličnosti Avram Isak Jakov Mojsije Aron David Solomon Sara Rebeka Rahila Lea Rabinski mudraci Hazal Tanai Amorai Savorai Gaonim Rišonim Aharonim
Religijske uloge Rabin Rebe Posek Hazan Dajan Roš ješiva Mohel Kohen
Kultura i obrazovanje Brit milah Pidjon haben Bar i Bat micva Brak* Smrt Ješiva Kolel Heder
Verski predmeti Seher tora Talit Tfilin Cicit Kipah Mezuza Menora Šofar Četiri vrste Etrog Lulav Hadas Arava Kitel Gartel
Molitve Šema Jizrael Amida Aleinu Kadiš Minjan Birkat Hamazon Šehečejanu Halel Navdalah Tahanun Kol Nidre Selihot
Veći praznici Roš Hašana Jom kipur Sukot Pasha Šavuot
Druge religije Judaizam i Hrišćanstvo Hinduizam Islam Avramske religije Judeohrišćanstvo Pluralizam
Srodne teme Jevreji Cionizam Izrael Kritike Antisemitizam Antijudaizam Teologija holokausta Muzika Isis Muhamed
Portal Judaizam
p r u

Šabat (hebrejski: שבת, shabbāt) je praznik Jahvinog saveza sa Jevrejima.^[1] On je sedmi dan u nedelji, dan veselja i odmora.^[2]^[3] Prema biblijskom izvještaju, Bog je šest dana stvarao svet, a sedmi se dan odmarao.

Šabat počinje petkom uveče, a traje do subote uveče. Petkom se uređuje dom i pripremaju jela. Nakon službe u sinagogi gde se čita iz svitka Tore, pale se sveće i priprema svečani ručak. Taj dan svi provode u krugu porodice.^[4]

"Dan subotni održavaj i svetkuj, kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj"
(Ponovljeni zakon 5, 12)

Uz šabat postoji i subotnja godina, jer po jevrejskom zakonu i zemlja ima pravo na počinak. Te se godine svako polje ostavlja na ugaru, a ono što raste na njemu (poput maslina i grožđa) namenjeno je siromasima.

Od reči šabat je nastao naziv za subotu u mnogim jezicima.^[5]

Vidi još

Judaizam

Reference

^ Joseph, Max (1943). „Holidays”. Ур.: Landman, Isaac. The Universal Jewish Encyclopedia: An authoritative and popular presentation of Jews and Judaism since the earliest times. 5. Cohen, Simon, compiler. The Universal Jewish Encyclopedia, Inc. стр. 410.
^ "Histoire du peuple hébreu". André Lemaire. Presses Universitaires de France 2009 (8e édition). pp. 66
^ Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
^ „Povijest i značenje šabata – Vjera i djela” (на језику: хрватски). 2016-07-13. Приступљено 2024-02-02.
^ „Vodič kroz osnove Šabata: kako obilježavamo najvažniji dan u tjednu – Chabad Croatia – Židovska zajednica Menora” (на језику: хрватски). 2023-07-03. Приступљено 2024-02-02.