Битка код Жуте Воде (1648)

Битка код Жуте Воде

Део устанка Богдана Хмељницког

Битка код Жуте Воде 1648.

Време	29. април-16. мај 1648.
Место	Украјина
Исход	Козачка победа

Сукобљене стране

Запорошки козаци

Државна заједница Пољске и Литваније

Команданти и вође

Богдан Хмељницки

Стефан Потоцки

Стефан Чарњецки

Јачина

8.000 козака и 4.000 Татара ^[1]

2.000 коњаника, 1.500 редовних козака и 20 топова ^[2]

Жртве и губици

знатни

цела војска уништена

Устанак Богдана Хмељницког

Жуте Воде (1648)
Корсуњ (1648)
Староконстантинов (1648)
Пилавци (1648)
Збараж (1649)
Зборив (1649)
Берестечко (1651)
Батог (1652)
Пољско-руски рат (1654-1667)

Битка код Жуте Воде у пролеће 1648. била је прва победа козака у устанку Богдана Хмељницког.

Увод

У пролеће 1648, Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и почео да окупља војску у Запорошкој Сичи.

Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао свог 24-годишњег сина Стефана са око 3.500 војника, од којих су половину чинили редовни козаци, у напад на Запорошку Сичу.^[2]

Битка

Берестечко

Жуте Воде

Корсуњ

Староконстантинов

Пилавци

Збараж

Зборив

Батог

Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Крајем априла 1648. пољска војска која је ишла низ Дњепар стигла је до Жутих Вода, недалеко од Кудака (Дњипро), где је опкољена бројно надмоћном војском Запорожаца и Татара. Око 1.500 редовних козака, готово половина војске, током битке су прешли на страну устаника, убивши свог пуковника Барабаша.^[3]

Преостали Пољаци су три недеље бранили свој утврђени логор, а затим су покушали пробој: Стефан Потоцки је смртно рањен, а већина војске је заробљена од Татара.^[2]

Последице

Млади Стефан Потоцки умро је после битке, док је пуковник Стефан Чарњецки пао у ропство код Татара. Предајом редовних козака војска Хмељницког је порасла, а самопоуздање побуњених козака добило је велики замах.

У пољској култури

Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.^[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.^[5]

Референце

^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
^ ^а ^б ^в Zamoyski 1988, стр. 165–166
^ Fajfrić 2008, стр. 258–267.
^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Приступљено 22. 4. 2018

Литература

Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 165—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
Војна енциклопедија, том 3. стр. 481 COBISS.SR 3980808
Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.