Вилијам Томсон, 1. барон Келвин

Вилијам Томсон
Lord Kelvin
Лични подаци
Пуно имеВилијам Томсон, 1. барон Келвин
Датум рођења(1824-06-26)26. јун 1824.
Место рођењаБелфаст, Уједињено Краљевство[1][2]
Датум смрти17. децембар 1907.(1907-12-17) (83 год.)
Место смртиЛаргс, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Глазгову, Peterhouse
Научни рад
Пољефизика
Потписpotpis_alt}}}

Вилијам Томсон, 1. барон Келвин (енгл. William Thomson, 1st Baron Kelvin; Белфаст, 26. јун 1824 — Ларгс, 17. децембар 1907) био је британски теоријски физичар,[1][2] који је развио Џулово схватање о претварању топлоте у механички рад. Пронашао је галванометар са огледалом за примање телеграфских сигнала. У његову част јединица Међународног система мера за температуру добила је име келвин (К). Нпр. тачка смрзавања воде 0 °C = 273 K. Док је постојање доње границе температуре (апсолутна нула) било познато пре његовог рада, Лорд Келвин је познат по томе што је утврдио њену исправну вредност као приближно −273,15 °C (−459,67 °F).

При Универзитету у Глазгову он је извршио важне радове у математичкој анализи електрицитета и формулацији првог и другог закона термодинамике, и у знатној мери је допринео појави дисциплине физика у њеној модерној форми. Он је блиско сарађивао са математичким професором Хјуом Блекберном у свом раду. Он је исто тако имао каријеру као инжењер и изумитељ телеграфа, што му је донело реноме у очима јавности и осигурало његово богатство, славу и част. За свој рад на трансатлантском телеграфском пројекту краљица Викторија му је доделила статус витеза 1866. године, те је постао Сер Вилијам Томсон. Имао је широке поморске интересе и био је најзапаженији због свог рада на морнарском компасу, који је раније имао ограничену поузданост.

Године 1892. године постао је припадник племства, што је вид признања за његова достигнућа у области термодинамике, и за његово противљење покрету ирске домаће управе,[3][4][5] те је постао Барон Келвин од Ларгса, у округу Ајшир. Услед његове активности у индустријском истраживању и развоју, регрутовао га је око 1899. године Џорџ Истман да би радио као заменик председавајућег одбора британске компаније Кодак Лимитед, која је повезана с Истмановим Кодаком.[6]

Референце

  1. ^ а б Grabiner, Judy (2002). „Creators of Mathematics: The Irish Connection (book review)” (PDF). Irish Math. Soc. Bulletin. 48: 67. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. ^ а б [1] Encyclopædia Britannica
  3. ^ Kelvin and Ireland Raymond Flood, Mark McCartney and Andrew Whitaker (2009) J. Phys.: Conf. Ser. 158 011001
  4. ^ Randall 2005, стр. 162
  5. ^ „Hutchison, Iain "Lord Kelvin and Liberal Unionism"” (PDF). Приступљено 29. 10. 2011. 
  6. ^ Lord Kelvin, Recipient of The John Fritz Medal in 1905[мртва веза] Matthew Trainer, Physics in Perspective, (2008) 10, 212–223

Литература

  • Randall, Lisa (2005). Warped Passages. New York: HarperCollins. стр. 162. 

Келвинови радови

  • Thomson, W.; Tait, P.G. (1867). Treatise on Natural Philosophy. Oxford.  2nd edition, 1883. (reissued by Cambridge University Press. 2009. ISBN 978-1-108-00537-1.)
  • ——; Tait, P.G (1872). Elements of Natural Philosophy.  (reissued by Cambridge University Press. 2010. ISBN 978-1-108-01448-9.) 2nd edition, 1879.
  • Thomson, W. (1881). Shakespeare and Bacon on Vivisection. Sands & McDougall. 
  • ——; Tait, P.G (1872). Elements of Natural Philosophy.  (reissued by Cambridge University Press. 2010. ISBN 978-1-108-01448-9.) 2nd edition, 1879.
  • —— (1882—1911). Mathematical and Physical Papers. Cambridge University Press.  (6 volumes)
    • Volume I. 1841-1853 (Internet Archive)
    • Volume II. 1853-1856 (Internet Archive)
    • Volume III. Elasticity, heat, electro-magnetism (Internet Archive)
    • Volume IV. Hydrodynamics and general dynamics (Hathitrust)
    • Volume V. Thermodynamics, cosmical and geological physics, molecular and crystalline theory, electrodynamics (Internet Archive)
    • Volume VI. Voltaic theory, radioactivity, electrions, navigation and tides, miscellaneous (Internet Archive)
  • —— (1904). Baltimore Lectures on Molecular Dynamics and the Wave Theory of Light.  (reissued by Cambridge University Press. 2010. ISBN 978-1-108-00767-2.)
  • —— (1912). Collected Papers in Physics and Engineering. Cambridge University Press. B0000EFOL8. 
  • Wilson, D.B., ур. (1990). The Correspondence Between Sir George Gabriel Stokes and Sir William Thomson, Baron Kelvin of Largs. (2 vols), Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32831-9. 
  • Hörz, H. (2000). Naturphilosophie als Heuristik?: Korrespondenz zwischen Hermann von Helmholtz und Lord Kelvin (William Thomson). Basilisken-Presse. ISBN 978-3-925347-56-6. 

Биографија, историја идеја и критике

  • Buchwald, J. Z. (1977). „William Thomson and the mathematization of Faraday's electrostatics”. Historical Studies in the Physical Sciences. 8: 101—136. doi:10.2307/27757369. 
  • Burchfield, J. D. (1990). Lord Kelvin and the Age of the Earth. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-08043-7. 
  • Cardoso Dias, D.M. (1996). „William Thomson and the Heritage of Caloric”. Annals of Science. 53 (5): 511—520. doi:10.1080/00033799600200361. 
  • Chang, H. (2004). Inventing Temperature: Measurement and Scientific Progress. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517127-3. 
  • Gooding, D. (1980). „Faraday, Thomson, and the concept of the magnetic field”. British Journal of the History of Science. 13 (2): 91—120. doi:10.1017/S0007087400017726. 
  • Gossick, B. R. (1976). „Heaviside and Kelvin: a study in contrasts”. Annals of Science. 33 (3): 275—287. doi:10.1080/00033797600200561. 
  • Gray, A. (1908). Lord Kelvin: An Account of His Scientific Life and Work. London: J. M. Dent & Co. 
  • Green, G. & Lloyd, J. T. (1970). Kelvin's instruments and the Kelvin Museum. Glasgow: University of Glasgow. ISBN 978-0-85261-016-9. 
  • Kargon, R.H.; Achinstein, P., ур. (1987). Kelvin's Baltimore Lectures and Modern Theoretical Physics; Historical and Philosophical Perspectives. Cambridge Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-11117-1. 
  • King, A. G. (1925). Kelvin the Man. London: Hodder & Stoughton. 
  • King, E. T. (1909). Lord Kelvin's Early Home. London: Macmillan. 
  • Knudsen, O. (1972). „From Lord Kelvin's notebook: aether speculations”. Centaurus. 16: 41—53. Bibcode:1972Cent...16...41K. doi:10.1111/j.1600-0498.1972.tb00164.x. 
  • Lekner, J. (2012). „Nurturing genius: the childhood and youth of Kelvin and Maxwell” (PDF). New Zealand Science Review. 
  • Lindley, D. (2004). Degrees Kelvin: A Tale of Genius, Invention and Tragedy. Joseph Henry Press. ISBN 978-0-309-09073-5. 
  • McCartney, M.; Whitaker, A., ур. (2002). Physicists of Ireland: Passion and Precision. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0866-3. 
  • May, W. E. (1979). „Lord Kelvin and his compass”. Journal of Navigation. 32: 122—134. doi:10.1017/S037346330003318X. 
  • Munro, J. (1891). Heroes of the Telegraph. London: Religious Tract Society. 
  • Murray, D. (1924). Lord Kelvin as Professor in the Old College of Glasgow. Glasgow: Maclehose & Jackson. 
  • Russell, A. (1912). Lord Kelvin: His Life and Work. London: T.C. & E.C.Jack. Приступљено 25. 3. 2014. 
  • Sharlin, H. I. (1979). Lord Kelvin: The Dynamic Victorian. Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00203-3. 
  • Smith, C. & Wise, M. N. (1989). Energy and Empire: A Biographical Study of Lord Kelvin. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26173-9. Приступљено 25. 3. 2014. 
  • Thompson, S. P. (1910). Life of William Thomson: Baron Kelvin of Largs. London: Macmillan.  In two volumes Volume 1 Volume 2
  • Tunbridge, P. (1992). Lord Kelvin: His Influence on Electrical Measurements and Units. Peter Peregrinus: London. ISBN 978-0-86341-237-0. 
  • Wilson, D. (1910). William Thomson, Lord Kelvin: His Way of Teaching. Glasgow: John Smith & Son. 
  • Wilson, D. B. (1987). Kelvin and Stokes: A Comparative Study in Victorian Physics. Bristol: Hilger. ISBN 978-0-85274-526-7. 

Спољашње везе

Више информација о чланкуВилијам Томсон, 1. барон Келвинпронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
    Медији на Остави
    Цитати на Викицитату
    Подаци на Википодацима
  • O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Вилијам Томсон, 1. барон Келвин”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  • Вилијам Томсон, 1. барон Келвин на сајту Internet Archive (језик: енглески)
  • Вилијам Томсон, 1. барон Келвин на сајту LibriVox (језик: енглески)
  • Electricity and Magnetism Pioneer Lord Kelvin
  • Heroes of the Telegraph at The Online Books Page
  • "Horses on Mars", from Lord Kelvin
  • William Thomson: king of Victorian physics at Institute of Physics website
  • Measuring the Absolute: William Thomson and Temperature Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2019), Hasok Chang and Sang Wook Yi (PDF file)
  • Reprint of papers on electrostatics and magnetism (gallica)
  • The molecular tactics of a crystal (Internet Archive)
  • Quotations. This collection includes sources for many quotes.
  • Kelvin Building Opening – The Leys School, Cambridge (1893)
Академске функције
Ерл од Стера
 Канцелар Универзитета у Глазгову
1904—1907.
Ерл од Роузберија
Перство Уједињеног Краљевства
Ново стварање Барон Келвин
1892—1907. 		Престанак постојања
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
Државне
  • Норвешка
  • Чиле
  • Шпанија
  • Француска
  • BnF подаци
  • Каталонија
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Шведска
  • Летонија
  • Јапан
  • Чешка
  • Аустралија
  • Грчка
  • Холандија
  • Пољска
Академске
  • Leopoldina
  • MathSciNet
  • Mathematics Genealogy Project
  • zbMATH
Људи
  • Ирска
  • Deutsche Biographie
  • Родовид
  • Trove
Остале
  • COBISS.SR
  • COBISS.SI
  • Енциклопедија Британика
  • SNAC
  • IdRef
Портали:
  •  Биографија
  •  Физика
  •  Хемија
  •  Математика
  •  Уједињено Краљевство