Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 800 метара за жене
Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у женској конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и 14. марта финале.
Титулу освојену у Бечу 1970. није бранила Марија Сикора из Аустрије.
Земље учеснице
Учествовало је 14 такмичара из 11 земаља.
- Бугарска (2)
- Чехословачка (1)
- Француска (1)
- Ирска (1)
- Италија (1)
- Мађарска (2)
- Румунија (1)
- Совјетски Савез (1)
- Шпанија (1)
- Уједињено Краљевство (1)
- Западна Немачка (3)
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд[2] | Хилдегард Фалк | Западна Немачка | 2:03,3 | Кил, Западна Немачка | 27. фебруар 1971. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | Марија Сикора | Аустрија | 2:07,0 | Беч Аустрија | 15. март 1970 |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971. | |||||
Рекорди европских првенстава | Илеана Силаи | Румунија | 2:06,0 | Софија Бугарска | 14. март 1970 |
Освајачице медаља
Хилдегард Фалк Западна Немачка | Илеана Силаи Румунија | Розмари Стирлинг Уједињено Краљевство |
Резултати
У квалификацијама такмичарке су били подељени у три групе:прва од 4 а друга и трећа по 5 атлетичарки. У финале су се квалификовала по две првопласиране из све три групе (КВ).[3]
Квалификације
Пласман | Група | Атлетичар | Националност | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Илеана Силаи | Румунија | 2:06,0 | КВ, РЕПд,НР |
2. | 1 | Хилдегард Фалк | Западна Немачка | 2:16,1 | КВ |
3. | 1 | Клер Велш | Ирска | 2:07,4 | ЛРд |
4. | 3 | Надежда Колесникова | Совјетски Савез | 2:07,9 | КВ |
5. | 1 | Магдолна Кулчар | Мађарска | 2:08,4 | |
6. | 3 | Розмари Стирлинг | Уједињено Краљевство | 2:08,8 | КВ |
7. | 2 | Доната Говони | Италија | 2:09,2 | КВ, ЛРд |
8. | 2 | Колет Бесон | Француска | 2:10,2 | КВ, ЛРд |
9. | 1 | Розмери Клуте | Западна Немачка | 2:10,6 | |
10. | 2 | Марија Фуентес | Шпанија | 2:10,6 | |
11. | 2 | Марија Отова | Чехословачка | 2:11,0 | ЛРд |
12. | 1 | Весела Ташева | Бугарска | 2:11,1 | ЛРд |
13. | 2 | Dzhena Bineva | Бугарска | 2:12,1 | ЛРд |
14. | 2 | Хеленоре Хајн | Западна Немачка | 2:12,7 | ЛРд |
Финале
Извор:[4]
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Хилдегард Фалк | Западна Немачка | 2:06,1 | ||
Илеана Силаи | Румунија | 2:06,5 | ||
Розмари Стирлинг | Уједињено Краљевство | 2:06,6 | ЛРСд | |
4. | Колет Бесон | Француска | 2:07,5 | ЛРСд |
5. | Надежда Колесникова | Совјетски Савез | 2:08,1 | |
6. | Доната Говони | Италија | 2:09,2 | ЛРСд |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за жене после 2. Европског првенства у дворани 1970—1971.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 348. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 800 метара Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификавција трке 800 м за жене сајт maik-richter.de
- ^ [Резултати финалне трке на 800 м за жене сајт maik-richter.de]
Спољашње везе
- Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.