Пад Акре (1291)

Пад Акре

Време	4. април - 18. мај 1291.
Место	Акра, Израел
Исход	победа муслимана

Сукобљене стране

Команданти и вође

Хенри II од Јерусалима

Јачина

160.000 пешака
60.000 коњаника

17.000 пешака
1.100 коњаника

Жртве и губици

умерено

тешки губици

Пад Акре се десио 1291. године и резултовао губитком контроле града Акре од стране крсташа, који је пао у руке муслимана. Сматра се једним од најважнијих битака овог временског периода. Иако су крсташи наставили још неколико векова рата, освајање града је означио крај даљих крсташких ратова на тлу Леванта. Падом Акре крсташи губе последње упориште у Краљевини Јерусалим.

Узрок

Египатски султана Калаван освојио је Триполи 27. априла 1289. године. У Светој Земљи је тада од хришћанских градова остала једино Акра. Султан није желео да прекрши примирје које је постојало. Међутим, у јесен 1290. године у Акри се окупила мања група крсташа пристиглих из Италије. Поводом тога је приређен банкет. Он се претворио у крвопролиће. Пијани крсташи су улицама Акре побијали свакога кога су срели, а ко је носио браду. Страдало је мноштво муслимана, али и хришћана. Калаван покреће војску ради одмазде 4. новембра. Међутим, током похода умире, па се муслимани враћају. Непосредно пред смрт, Калаван је заклео свога сина Ашрафа да освоји Акру.

Опсада

Марта 1291. године Акра је опседнута. У муслиманској армији је било 70.000 коњаника и око 150.000 пешака. Акра је бројала око 40.000 становника од којих 700 коњаника и 800 пешака. Били су присутни и сви витешки монашки редови: Темплари, Хоспиталци, Тевтонци, одред Светог Лазара... Током маја 1291. године завршено је опкољавање града. Град је бомбардован са 92 катапулта. Завршни јуриш извршен је 18. маја. Крсташи су једно време одбијали нападе. Најжешће су се бранили Темплари и Хоспиталци. Међутим, знатно бројнија муслиманска војска успела је да пробије одбрану.

Битке крсташких ратова на Леванту

Први крсташки рат

1. Антихија
1. Аскалон
Киветот
1. Дорилеј
1. Јерусалим
Марат
Никеја
Херигордон

Период након Првог крсташког рата

Други крсташки рат

Дамаск
2. Дорилеј
Ефес
Лисабон
Меандар
Планина Кадмус

Период након Другог крсташког рата

Трећи крсташки рат

Четврти крсташки рат

Хандријанопољ
Цариград (1203)
Цариград (1204)
Маслиник Конторас
Лео Сгур
Задар

Пети крсташки рат

2. Дамијета
Јерусалим (1218)

Шести крсташки рат

Пад Јерусалима

Баронски крсташки рат

Пад Јерисалима

Период након Шестог крсташког рата

4. Јерусалим
Форбија

Седми крсташки рат

3. Дамијета
Фарискур
Мансура

Период након Седмог красташког рата

2. Антиохија
Хаифа

Осми крсташки рат

Опасада Туниса

Девети крсташки рат

Пад Назарета

Крај крсташких држава у Леванту

2. Акра
2. Арсуф
Цезарена
Крак де Шевалије
Руад
2. Триполи
3. Триполи

Покољ

Уследио је покољ грађана Акре. Описује га Жерар од Монтреала:

Знајте да је било ужасно и погледати јер су госпе и грађани и црквењаци и други обични људи бежали улицама носећи децу у наручју, а сви су били унезверени и расплакани и бежали су према луци да би се обезбедили од смрти. Када би их Сарацени пресрели, једна би узео мајку, а други дете, па би их водили са једне на другу страну. Понекад жена би била одвојена, док би дете било бачено на под и тако се вукло до смрти, а било је нешто крупнијих госпа које су биле задихане и без даха услед страха да ће бити на месту усмрћене и дете у њиховој утроби.

Последице

Након пада Акре, остали крсташки поседи нису се опирали. Тир је напуштен 18. маја, Сидон 14. јула, Бејрут 21. јула, Антарт 3. августа. Био је то крај крсташких ратова.