Погубљење Луја XVI

Погубљење француског краља Луја

Погубљење Луја XVI извршено је 21. јануара 1793. године на Тргу револуције (некада Трг краља Луја, данас Трг Конкорд). Представља догађај из Француске револуције током владавине жирондинаца. Након револуције од 10. августа 1792. године, краљ Луј је збачен са престола и затворен у тврђави Темпл. Погубљен је почетком следеће године. Његова супруга, Марија Антоанета, је погубљена 16. октобра 1793. године. Луј представља прву жртву револуционарног терора јакобинаца.

Историја

Процес француском краљу појачао је неслогу у Конвенту између Монтање и Жиронде. Жиронда није показивала журбу да покрене процес; потајно је желела да га одгоди. Дантон је говорио да, буде ли се судило краљу, биће погубљен. Жиронда га је могла оптужити што се противио 10. августу. Сен Жист је у свом говору називао краља непријатељем и странцем. Тајне везе краља са Аустријом потврдило је откриће „гвозденог ормара“ уграђеном у зиду дворца по наређењу Луја и докумената који су се у њему налазили. То је онемогућило одгађање процеса. Он је отпочео 11. децембра 1792. године читањем оптужнице коју је припремио Линде. Жирондинци нису могли спречити процес. Суђење краљу одржано је на седници 14. јануара 1793. године. Краљ је једногласно проглашен кривим, изузев неколико суздржаних гласова. За смртну казну изјаснило се 387 насупрот 334 посланика. Краљ је погубљен 21. јануара 1793. године гиљотином. Пресуду је извршио Шарл Анри Сансон, званични џелат Краљевине Француске током Лујеве владавине; сада џелат француских револуционара. Убиство краља погодила је древни божански карактер власти. Луј је убијен као обичан човек. Конвент је порушио мостове иза себе. Европа је започела рат против револуционарне Француске.

Литература

  • Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)
  • п
  • р
  • у
Значајни догађаји по годинама
1788.
1789.
1790.
1791.
1792.
1793.
1794.
1795.
1797.
1799.
Револуционарне кампање
1792.
  • Верден
  • Тионвил
  • Валми
  • Ројалистичке побуне
  • Опсада Мајнца
  • Жампес
1793.
  • Прва коалиција
  • Опсада Тулона (18. септембар – 18. децембар 1793.)
  • Побуна у Вандеји
  • Битка код Нервиндена)
  • Битка код Фамарса (23. мај 1793.)
  • Заузеће Сан Пјетра и Сан Антиоха (25. мај 1793.)
  • Битка код Кајзерслатеурна
  • Опсада Мајнца
  • Битка код Ватиња
  • Битка код Хондшута
  • Опсада Белегарда
  • Битка код Пејресторта
  • Битка код Висембурга (13. октобар 1793.)
  • Битка код Труиља
  • Друга битка код Висембурга (1793) (26–27. децембар 1793.)
1794.
  • Битка код Булуа (30. април – 1. мај 1794.)
  • Битка код Турнеа (22. мај 1794)
  • Битка код Флерија (26. јун 1794.)
  • Шуани
  • Битка код Туркоана (18. мај 1794.)
  • Битка код Алденхофена (2. октобар 1794.)
1795.
  • Базелски мир
1796.
  • Битка код Лоната (3–4. август 1796.)
  • Битка код Кастиљона (5. август 1796.)
  • Битка код Тинингена
  • Битка код Нересхајма (11. август 1796.)
  • Битка код Амберга (24. август 1796.)
  • Битка код Вирцбурга (3. септембар 1796.)
  • Битка код Роверета (4. септембар 1796.)
  • Прва битка код Басана (8. септембар 1796.)
  • Битка код Емендингена (19. октобар 1796.)
  • Битка код Шлингена (26. октобар 1796.)
  • Друга битка код Басана (6. новембар 1796.)
  • Битка код Калијана (6–7. новембар 1796.)
  • Битка код Арколе (15–17. новембар 1796.)
  • Ирска експедиција (децембар 1796.)
1797.
  • Акција 13. јануара 1797. (13. јануар 1797.)
  • Битка код Риволија (14–15. јануар 1797.)
  • Акција 25. јануара 1797. (25. јануар 1797.)
  • Мир у Леобену (17. април 1797.)
  • Битка код Нојвида (18 април 1797.)
  • Кампоформијски мир (17. октобар 1797.)
1798.
1799.
  • Друга коалиција (1798–1802)
  • Опсада Акре (20. март – 21. мај 1799.)
  • Битка код Остраха (20–21. март 1799.)
  • Битка код Штокаха (25. март 1799.)
  • Битка код Мањана (5. април 1799.)
  • Битка код Касана (27. април 1799.)
  • Прва битка код Цириха (4–7. јун 1799.)
  • Битка код Требије (19. јун 1799.)
  • Битка код Новог (15. август 1799.)
  • Друга битка код Цириха (25–26. септембар 1799.)
1800.
1801.
  • Линевилски мир (9. фебруар 1801.)
  • Фирентински мир (18. март 1801.)
  • Битка код Алгесираса (8. јул 1801.)
1802.
Војсковође
Француска Француска војска
Француска Француска морнарица
  • Шарл Александар Лино
Коалиције
 Аустрија
 Велика Британија
  • Ралф Аберкромби
  • Џејмс Саумарез
  • Едвард Пелев
  • Фридрих од Јорка и Албанија
 Низоземска
  • Вилијам V Орански
 Пруска
 Русија
Шпанија Шпанија
  • Антонио Рикардос
Остали учесници Револуције
Друштво 1789.
Фејантинци
и монархисти
Жирондинци
Равница
Монтањари
Ебертовци
и Бесни
  • Жак Ебер
  • Жак Николас Биљо-Варен
  • Пјер Гаспар Шамет
  • Шарл Филип Ронсин
  • Антоан Франсоа Моморо
  • Франсоа Николас Винсент
  • Франсоа Шабот
  • Жан Батист Ноел Бушот
  • Жан Батист Жозеф Гобел
  • Франсоа Анриот
  • Жак Ру
  • Станислав Мариа Мелард
  • Жан Франсоа Варле
  • Теофил Леклерк
  • Клаир Лакомб
  • Паулин Леон
  • Грах Бабеф
  • Силвен Марешал
остали
Мислиоци
Културни утицај