Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора Црна Гора
(1993—2004) (2004—2006) Застава (1992—2004) (2004—2006) Грб
Химна "Хеј, Словени" (1991—2006) "Ој свијетла мајска зоро" (2004—2006)
Положај у Европи
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Земља		СФР Југославија  СР Југославија  Србија и Црна Гора
Престоница		Подгорица
Највећи град		Подгорица
Друштво
Службени језик		српски ијекавског изговора
Религија		православље, ислам, католицизам
Политика
Облик државе		република
— Председник		Момир Булатовић Мило Ђукановић Филип Вујановић
— Премијер		Мило Ђукановић (први) Филип Вујановић Мило Ђукановић (последњи)
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1991.
— Укидање		2006. (15 год.)
Догађаји
— Референдум о независности		1. март 1992.
— Устав Савезне Републике Југославије		27. април 1992.
— НАТО бомбардовање		24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља Србије и Црне Горе		4. фебруар 2003.
— Референдум о независности		21. мај 2006.
— Проглашење независности:		3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		13.812 km²
Становништво		620.145 (2003)
Валута		југословенски динар (1991—1999) немачка марка (1999—2002) евро (2002—2006)
Земље претходнице и наследнице Црне Горе
Претходнице:		Наследнице:
	СР Црна Гора (СФР Југославија)	Црна Гора

Република Црна Гора, била је федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991, чиме је извршена промена дотадашњег државног назива, који је гласио Социјалистичка Република Црна Гора.^[1]

Историја

У вријеме распада Југославије, Република Црна Гора након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са Србијом, сто је довело до стварања Савезне Републике Југославије, која је проглашена 27. априла 1992. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је проглашена 4. фебруара 2003. године.

Крајем 1993. године усвојени су нови државни симболи, који су 2004. године поново промјењени.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).

Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало Демократски Блок-Мило Ђукановић, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Срба и Црногораца.

Територијална подјела

Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

Овај чланак је део серије о историји Црне Горе

Историја Црне Горе Овај чланак је део серије о историји Црне Горе Историја Црне Горе Праисторија Гласиначка култура Стари вијек Илирска краљевина Далмација Превалис Рани средњи вијек Дукља Травунија Војислављевићи Поморске земље Великожупанска Србија Позни средњи вијек Зета у доба Немањића Зета у доба Балшића Зета у доба Лазаревића и Бранковића Зета у доба Црнојевића Балшићи Црнојевићи Нови вијек Вилајет Црнојевића Санџак Црна Гора Вилајет Црна Гора Црногорско-брдска држава Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Петровићи Његоши Савремено доба Црногорска покрајина Зетска област Зетска бановина Независна Држава Црна Гора НР/СР Црна Гора Република Црна Гора (СРЈ-СЦГ) Црна Гора (самостална држава) п р у

п р у

Демографија

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.

Етнички састав:

Језички састав:

• српски — 393.740 (63,49%)
• црногорски: 136.208 (21,96%)
• албански — 32.603 (5,26%)
• бошњачки — 19.906 (3,21%)
• босански — 14.172 (2,29%)
• хрватски — 2.791 (0,45%)
• ромски — 2.602 (0,42%)
• неизјашњени: 13.902 (2,24%)

Верски састав:

• православци — 460.383 (74,24%)
• муслимани — 110.034 (17,74%)
• католици — 21.972 (3,54%)
• неизјашњени: 13.867 (2,24%)
• није верник: 6.003 (0,97%)

Види још

Референце

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.