На олимпијском турниру учествовало је укупно 9 репрезентација, а такмичење се одвијало у две фазе. У првој фази екипе су биле подељене у три групе, а по две првопласиране из сваке групе пласирале су се у финалну фазу. Репрезентација домаћина Сједињених Држава остварила је максималних 7 победа и тако освојила прву олимпијску титулу, а уједно и другу титулу светског првака. Сребрна медаља припала је селекцији Канаде за коју су по други пут узастопно на олимпијским играма наступали играчи аматерске екипе Киченер-ватерлу дачменси, док је бронзу освојила репрезентација Совјетског Савеза, иначе браниоци титуле са ЗОИ 1956. године. Совјети су као најбоље пласирана европска селекција уједно освојили и своју 6. титулу првака Европе.
Најефикаснији играч турнира био је Канађанин Фред Ечер са 21 индексним поеном (9 голова и 12 асистенција). На укупно одиграних 30 утакмица постигнута су 334 гола или у просеку 11,13 голова по утакмици.
Учесници
На турниру је учествовало укупно 9 репрезентација, од чега 5 са европског континента. На међународној сцени по први пут је заиграла репрезентација Аустралије.
Такмичење се одржавало у две фазе. У првој фази екипе су биле подељене у три групе са по 3 тима, играло се по једнокружном бод систему, а пласман у финалну рунду обезбедиле су по две првопласиране селекције из све три групе. Три последње пласиране селекције у групама формирале су нову групу у којој се разигравало за пласман од 7. до 9. места. Финалисти су се такмичили у финалној групи коју је чинило 6 репрезентација, а поредак у групи је одређен на основу укупног броја бодова освојених након 5 одиграних кола.
Немачке квалификације
Источна и Западна Немачка су на олимпијском турниру учествовали као јединствен тим, а хокејашки тим је одређен на основу бараж сусрета између две селекције. Западна Немачка је поново била боља у директном двомечу и на тај начин стекла право да представљала Немачку на олимпијском турниру у хокеју на леду. У званичним статистикама резултат се води у статистикама везаним за Западну Немачку.
У разигравању за пласман од 7. до 9. места такмичиле су се три репрезентације које су заузеле последња места у групама током прелиминарне фазе. У овој фази такмичења играло се по двокружном бод систему у 4 кола.
Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1960. на Викимедијиној остави.
Duplacey, James . Total Hockey: The official encyclopedia of the National Hockey League. Total Sports. 1998. ISBN 978-0-8362-7114-0. стр. 498–528.
Findling, John E.; Pelle, Kimberly D. (2004). Encyclopedia of the Modern Olympic Movement. Westport CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32278-5. Приступљено 30. 3. 2009.
САД
Шампион
Други
Канада
Трећи
Совјетски Савез
Гармиш-Партенкирхен 
Источна Немачка 
Шведска
Јапан
Немачка
Финска
Чехословачка
Аустралија
Џек Макартан
Николај Сологубов
Нисе Нилсон
Хокеј на леду
Олимпијске игре
