Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа 1910—1918.
| 1919—1929. ► |
---|
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/ICC_Logo.svg/180px-ICC_Logo.svg.png)
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили од 1910. до 1918. године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.
Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
1910. година
7. јануар (25. децембар 1909. по с.к.)
- У Београду од 7. до 9. јануара (25—27. децембар 1909. по с.к.) одржана Прва социјалдемократска балканска конференција на којој су присуствовале социјалдемократске партије и раднички покрети Србије, Хрватске и Славоније, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Турске, Бугарске и Румуније. Конференција је одржана на иницијативу Српске социјалдемократске партије, а главни Реферат балканско питање и социјална демократија поднео је Димитрије Туцовић.[1]
14. јануар (1. јануар по с.к.)
- у Београду покренут лист Борба, полумесечни часопис Српске социјалдемократске партије. Уредник листа био је Димитрије Туцовић, а са једногодишњим прекидом, због балканских ратова, лист је излазио до 1. јула 1914. када је почео Први светски рат.[2]
10. април (28. март по с.к.)
- У Краљевини Србији одржани општински избори на којима је Српска социјалдемократска партија у седам општина освојила 20 одборничких мандата.[2]
19. јун (6. јун по с.к.)
- У Београду од 19. до 21. јуна (6—8. јуна по с.к.) одржан Осми конгрес Српске социјалдемократске партије на коме су реферате поднели — Павле Павловић, Аца Павловић, Душан Поповић, Недељко Кошанин, Живко Топаловић и Драгиша Лапчевић. За председника Главне партијске управе изабран је Драгиша Лапчевић, а за секретара Димитрије Туцовић.[2]
1911. година
1912. година
1913. година
1914. година
1915. година
1916. година
1917. година
1918. година
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Референце
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 41.
- ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 42.
Литература
- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- п
- р
- у
Хронологија радничког покрета, Савеза комуниста и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Хронологија је подељена на три области — Хронологија радничког покрета и КПЈ (1919—1941), Хронологија Народноослободилачке борбе (1941—1945) и Хронологија СФРЈ и СКЈ (1945—1992)
![Амблем Савеза комунсита Југославије](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Emblem_of_the_SKJ_%28Cyrillic%29.svg/100px-Emblem_of_the_SKJ_%28Cyrillic%29.svg.png)
![Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Emblem_of_Yugoslavia_%281963%E2%80%931992%29.svg/100px-Emblem_of_Yugoslavia_%281963%E2%80%931992%29.svg.png)
- од 1900. до 1904.
- од 1905. до 1909.
- од 1910. до 1918.
- 1919.
- 1950.
- 1951.
- 1952.
- 1953.
- 1954.
- 1955.
- 1956.
- 1957.
- 1958.
- 1959.
- 1960.
- 1961.
- 1962.
- 1963.
- 1964.
- 1965.
- 1966.
- 1967.
- 1968.
- 1969.