Шкода Т-32

Ш-I-Д (Т-32) је чехословачка танкета из периода пре Другог светског рата које је користила моторизована коњица Краљевине Југославије.

Историја

Нова Чехословачка држава, настала 1918, наследила је од Аустроугарске само неколико старих оклопних кола Ланциа, али и импресивну војну индустрију на челу са фабриком Шкода. Почињући од нуле, 1923-1930. Шкода и Татра произвеле су мањи број оклопних аутомобила ОА-23, ОА-27 и ОА-30, а након 1930. већа пажња посвећена је развоју тенкова.

Без искуства у производњи тенкова, чехословачке фабрике почеле су са развојем танкета. Крајем 20-их година, фабрика ЦКД постала је конкурент Шкоди, и 1930. убедила је војску да купи 4 британске танкете Викерс Карден-Лојд Мк VI, обезбедивши лиценцу за њихову производњу. Унапређена верзија производила се у ЦКД 1933-1934. као Танкета модел 33. У исто време, Шкода је направила своју верзију танкете, Ш-I-Д (Т-32) наоружану топом од 37 mm : произведено је свега 8 комада, који су продати краљевини Југославији.^[1]

Оклопне снаге краљевине Југославије

Почетком 30-их година, војска краљевине Југославије имала је 2 коњичке дивизије, од којих се свака састојала од по 2-3 коњичке бригаде (свака са 2 коњичка пука, артиљеријским дивизионом и батаљоном бициклиста). Планирано је да се свакој дивизији прикључи по један моторизовани пук, и са тим циљем почела је набавка оклопних возила у иностранству.

Главни проблем био је наћи страног добављача. Француска је одбијала да прода модерна оклопна возила, нудећи уместо њих застарела возила којих је имала и сувише. Од Француске, Југославија је 1920-1930. набавила око 56 старијих тенкова Рено ФТ-17, неке на продају, а неке на поклон у виду војне помоћи, а 1935. купљено је још 54 релативно модерна лака тенка Рено Р-35. Током 1933/1934. југословенска војска је тестирала неколико пољских (ТК-3) и чешких (Танкета модел 33) танкета које нису задовољиле постављене захтеве, па је октобра 1934. наручено ново возило од фабрике Шкода са задатим карактеристикама (углавном јаче оружје и чеони оклоп од 30 mm). Прототип, танкета Ш-I-Д, тестирана је почетком 1936. и наручено је 8 комада. Танкете су испоручене у лето 1937. и примљене у службу под именом "Брза борна кола Т-32", док је већа поруџбина (108 возила), планирана за 1939, отказана због немачке окупације Чехословачке. Тако су оклопне снаге краљевине Југославије уочи Априлског рата имале 110 тенкова и 8 танкета.^[2]

Карактеристике

Т-32 састојао се од четвртасте оклопне кабине са командном куполом на крову. Предња оклопна плоча била је дебела 22 mm, бочне 15, а задња 10 mm - све спојено закивцима. Двочлана посада осматрала је околину кроз два осматрачка капка на предњој страни, док се наоружање састојало од топа Шкода А3 калибра 37 mm^[1] (са 42 метка) и митраљеза ЗБ30 калибра 7,92 mm (са 1000 метака).^[2]

У служби

Т-32 била је добро наоружана и оклопљена за танкету: оклоп дебљине 12 mm сматран је довољним да одбије пушчане метке на растојању већем од 50 m, и противоклопна зрна калибра 7,92 mm на растојању већем од 100 m, док је топ калибра 37 mm био супериорнији од наоружања немачких тенкова Панцер I и Панцер II и равноправан са наоружањем Панцера III.^[1] Свих 8 танкета биле су део Ескадрона Оклопних Кола у Коњичкој официрској школи у Земуну, где су међу војницима биле познате као Шкода Ш-И-Д.^[2]

Априлски рат

Током Априлског рата, Ескадрон је чувао земунски аеродром 6-10. априла, а затим је упућен према Нишу. Три танкете напуштене су успут због кварова (једна још у Београду), а преостале су 12. априла ступиле у борбу са Немцима код Тополе, бранећи прилаз Београду. У том окршају Немци су изгубили 3 тенка и једно оклопно возило, док је југословенска страна изгубила 3 танкете заједно са командантом ескадрона, капетаном Душаном Радовићем. Преостале 2 танкете заробљене су од Немаца у Младеновцу.^[2]

Референце

Литература

• Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 63—66. ISBN 978-000711228-9.