General Motors

Dženeral motors
GM Renesansni centar u Detroitu, Mičigen
TipJavna
SimbolNYSE: GM
S&P 100 komponenta
S&P 500 komponenta
IndustrijaAutomobilska industrija
Osnovana16. septembar 1908. god.; pre 115 godina (1908-09-16)[1] (originalna kompanija)
10. jul 2009. god.; pre 14 godina (2009-07-10) (današnja kompanija)
SedišteDetrojt, Mičigen, Sjedinjene Države Renesansni centar
Broj lokacija396 postrojenja na šest kontinenata[2]
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
  • Mari Bara
    (Predsednik & CEO)[3]
  • Mark Reus
    (Predsednik)
  • Džon Stapleton
    (Izvršni CFO)[4]
Proizvod(i)
ProizvodnjaПад 6.829.000 vozila (2020)[5][note 1]
UslugeFinansiranje vozila
PrihodПад US$122,485 milijarde (2020)[5]
ZaradaРаст US$6,634 milijarde (2020)[5]
Neto zaradaПад US$6,427 milijarde (2020)[5]
AktivaРаст US$235,194 milijarde (2020)[5]
Akcijski kapitalРаст US$49,677 milijarde (2020)[5]
Zaposlenih155.000 (decembar 2020)[5]
Filijala
Podružnice
List
  • Transport
    • FAW-GM (50%)+
    • SAIC-GM-Wuling Automobile (44%)
      • Baojun
    • Cruise
    Finansijske usluge
    • GM Financial
    Drugo
    Logistika:
    • GM Certified Service
    • OnStar
    Industrijski :
    • ACDelco
    • DMAX (60%)
    • GM Components Holdings
    • GM Defense
    Internacionalno:
    • GM Argentina
    • GM Brazil
    • GM Canada
      • CAMI Automotive
    • GM Chile
    • GM Colombia
    • GM Egypt
    • GM India
    • GM Japan
    • GM Korea
    • GM Mexico
    • GM Uzbekistan
Vebsajtgm.com
Reference: [6]

Dženeral motors[1] (engl. General Motors, GM) je američki proizvođač automobila sa sedištem u Detroitu. Koncern je osnovan 1908, a već iste godine stekao je vlasništvo nad markama Bjuik i Oldsmobil. Proizvođači automobila koji su deo GM koncerna: Ševrolet, Bjuik, Kadilak, Holden i GMC. Nekad su isto bili: Opel, Voksol, SAB automobili i Lotus. Kompanija je najveći američki proizvođač automobila i jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila.

Na svom vrhuncu, GM je imao 50% tržišnog udela u Sjedinjenim Državama i bio je najveći svetski proizvođač automobila od 1931. do 2007. Od 2020. godine Dženeral motors je rangiran na 18. mestu na rang listi Fortune 500 najvećih američkih korporacija po ukupnom prihodu.[7]

Dženeral motors proizvodi vozila u nekoliko zemalja;[8] njegove četiri osnovne automobilske marke su Ševrolet, Bjuik, GMC, i Kadilak. Takođe poseduje ili drži značajan udeo u stranim brendovima kao što su Wuling, Baojun, i Jiefang.[9] Godišnji obim prodaje širom sveta dostigao je prekretnicu od 10 miliona vozila u 2016. godini.[10][11][12]

Napomene

  1. ^ Sales of General Motors Company and associated companies, not its actual production volume.

Literatura

  1. ^ а б „Department of State, Division of Corporations (General Information Name Search)”. State of Delaware. 11. 8. 2009. стр. File#=4718317. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ „About General Motors”. General Motors. 2018. Архивирано из оригинала 25. 8. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ „Mary Barra | GM Corporate Officer”. General Motors. јун 2017. Архивирано из оригинала 24. 8. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ LaReau, Jamie L (12. 8. 2020). „General Motors CFO Dhivya Suryadevara resigns; John Stapleton named acting GM CFO”. MSN. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ а б в г д ђ е „General Motors Company 2020 Annual Report (Form 10-K)”. U.S. Securities and Exchange Commission. 10. 2. 2021. Приступљено 15. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ „Form 10-K Annual Report Pursuant to Section 13 or 15(d) of the Securities Exchange Act of 1934 for the Fiscal Year Ended December 31, 2012 Commission File Number 001-34960 General Motors Company”. General Motors. 15. 2. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Plants & Facilities” (Саопштење). US: General Motors. Архивирано из оригинала 16. 2. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „Our Brands”. General Motors. Архивирано из оригинала 8. 10. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Isidore, Chris (7. 2. 2017). „GM sells 10 million cars for first time thanks to China”. CNN. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ „China car sales slump ripples globally”. BBC News. 12. 10. 2018. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ Szczesny, Joseph (8. 7. 2013). „Milestone: China Is General Motors' Biggest Market”. US: CNBC. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Literatura

  • „G.M.'s Road From Prosperity to Crisis”. The New York Times. 31. 5. 2009. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 1. 6. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Bunkley, Nick (25. 5. 2011). „Automotive Industry Crisis”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Goolsbee, Austan D.; Krueger, Alan B. (2015). „A retrospective look at rescuing and restructuring General Motors and Chrysler”. Journal of Economic Perspectives. 29 (2): 3—24. 
  • Barabba, Vincent P. (2004). Surviving Transformation: Lessons from GM's Surprising Turnaround. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517141-9. OCLC 474580094. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Chandler, Alfred D., Jr. (1964). Giant Enterprise: Ford, General Motors, and the Automobile IndustryНеопходна слободна регистрација. New York: Harcourt, Brace & World. ISBN 978-0-405-13349-7. OCLC 63017200. 
  • Cray, Ed (1980). Chrome Colossus: General Motors and Its TimesНеопходна слободна регистрација. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-013493-5. OCLC 6223723. 
  • Farber, David R. (2002). Sloan Rules: Alfred P. Sloan and the Triumph of General Motors. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-23804-3. OCLC 49558636. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Gustin, Lawrence R. (2008) [1973]. Billy Durant: Creator of General Motors. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03302-7. OCLC 179794253. 
  • Halberstam, David (1986). The ReckoningНеопходна слободна регистрација. A Thomas Congdon book. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-04838-9. OCLC 246158814. 
  • Keller, Maryann (1989). Rude Awakening: The Rise, Fall, and Struggle for Recovery of General Motors. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-07527-9. OCLC 423222597. 
  • Kimes, Beverly Rae, ур. (1989). The Standard Catalogue of American Cars 1805–1942 (2nd изд.). Iola, Wisconsin: Krause Publications. ISBN 978-0-87341-111-0. 
  • Leslie, Stuart W. (1983). Boss Kettering. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05600-7. OCLC 8845819. 
  • Maxton, Graeme P.; Wormald, John (2004). Time for a Model Change: Re-Engineering the Global Automotive Industry. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83715-6. OCLC 54826137. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Maynard, Micheline (2003). The End of Detroit: How the Big Three Lost Their Grip on the American Car Market. New York: Currency/Doubleday. ISBN 978-0-385-50769-1. OCLC 52623614. 
  • Pelfrey, William (2006). Billy, Alfred, and General Motors: The Story of Two Unique Men, a Legendary Company, and a Remarkable Time in American History. New York: AMACOM. ISBN 978-0-8144-0869-8. OCLC 61362777. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Pound, Arthur (1934). The turning wheel; the story of General Motors through twenty-five years, 1908-1933. 
  • Rae, John Bell (1965). The American Automobile; A Brief HistoryНеопходна слободна регистрација. The Chicago history of American civilization. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 236834. 
  • Robertson, Heather (1995). Driving force: The McLaughlin family and the age of the car. McClelland & Stewart. ISBN 978-0-7710-7556-8A history of the businesses of Samuel McLaughlin and family, and the beginnings of General Motors Canada Ltd. 
  • Weisberger, Bernard A. (1979). The Dream Maker: William C. Durant, Founder of General Motors. Boston: Little, Brown. ISBN 978-0-316-92874-8. OCLC 5736758. 

Spoljašnje veze

General Motors na Vikimedijinoj ostavi.
  • Top Speed: General Motors
  • Politika: Proizvođači vozila iz Detroita se dižu iz pepela
  • RTS: Povratak američkog džina
  • General Motors: Istorijat kompanije
  • p
  • r
  • u
General Motors
U potpunom
  • vlasništvu
  • Trenutni
    Ukinuti
    • Acadian (1962–1971)
    • Asüna (1992–1995)
    • Beaumont (1966–1969)
    • Bedford (1930–1986)
    • Cartercar (1905–1915)
    • GM Daevu (1982–2011)
    • Elmore (1893–1912)
    • Envoy (1959–1970)
    • GM Diesel (1938-2000)
    • Geo (1989–1997)
    • Hamer (1992–2010)
    • LaSalle (1927–1940)
    • Marquette (1929–1930)
    • McLaughlin (1918–1942)
    • Oakland (1907–1931)
    • Oldsmobile (1897–2004)
    • Passport (1988–1991)
    • Pontiac (1926–2010)
    • Ranger (1968–1976)
    • Saturn (1985–2010)
    • Scripps-Booth (1913–1923)
    • Sheridan (1920–1921)
    • Statesman (1971–1984)
    • Viking (1929–1931)
    • Yellow Coach (1925–1943)
    Nekadašnji
    Zajedničke
    • kompanije
  • Trenutni
  • Baojun (34%)
  • Wuling (34%)
  • UzDaewooAvto (50%)
    • Nekadašnji
    Нормативна контрола Уреди на Википодацима
    Међународне
    • ISNI
      • 2
    • VIAF
    Државне
    • Норвешка
    • Француска
    • BnF подаци
    • Каталонија
    • Немачка
    • Израел
    • Сједињене Државе
    • Летонија
    • Јапан
    • Чешка
      • 2
    • Аустралија
    • Хрватска
    • Пољска
    • Португалија
    Академске
    • CiNii
    Уметничке
    • ULAN
    Остале
    • Енциклопедија Британика
    • Историјски речник Швајцарске
    • IdRef