Magna Charta Universitatum

Велика повеља универзитета
Magna Charta Universitatum
ТипДокумент
ИзрађенЈануар 1988.
Потписан18. септембар 1988.
Првобитни
потписници		Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција
ПотписнициВише од 899 универзитета из више од 88 земаља
ГарантиАкадемске слободе и институционална аутономија

Magna Charta Universitatum (срп. Велика повеља универзитета) јесте кратак документ од две странице потписан у италијанском граду Болоњи 1988. године. Он експлицитно дефинише кључне принципе који подупиру постојање универзитета као што су академске слободе и институционална аутономија.[1][2] Документ су потписале високошколске установе у циљу препознавања и величања универзитетске традиције, као и подстицања сарадње међу европским универзитетима.[3] Документ треба да послужи као универзална инспирација и као такав отворен је за све универзитет широм света, а не само оне које се налазе у Европи.[3]

Повељу су установили Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција (садашња ЕУА) током 1988. године како би обележили 900. рођендан Болоњског универзитета. Имала је 388 потписника,[3][4] а 2018. године потписало ју је 899 универзитета из 88 земаља.[5]

Историја

Magna Charta Universitatum Europaeum је званично потписало 388 ректора универзитета 18. септембра 1988 године на Пјаци Мађоре у Болоњи у знак годишњице од девет столећа Болоњског универзитета.[6] Коначни текст документа је израђен јануара 1988. године у Барселони.[7]

Observatory Magna Charta Universitatum је установљена 1998. године, а покренута је 2000. г. Организовала је прву конвенцију годину дана по покретању.[7] Седамдесет и три универзитета су је одмах потписале 18. септембра 2018 чиме је укупан број био 889, а 13 је додато следеће године.[6]

Види још

Извори

  1. ^ Магна карта. Болоња. 1988. Архивирано из оригинала 02. 07. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022. 
  2. ^ Lee Adendorff (30. 9. 2021). „Is the Magna Charta Universitatum still relevant?”. University World News. Приступљено 3. 2. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ а б в „Read the Magna Charta Universitatum”. Observatory Magna Charta Universitum. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 17. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ Stefan Collini (24. 4. 2018). „In UK universities there is a daily erosion of integrity”. The Guardian. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ „Signatory Universities”. Observatory Magna Charta Universitum. Приступљено 17. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ а б „Report of the Secretary General”. Observatory Magna Charta Universitatum. септембар 2018. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ а б „History”. Observatory Magna Charta Universitatum. Приступљено 17. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

  • Текст документа на српском језику Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2022)
  • О Magna Charta Universitatum на веб-сајту Београдског универзитета
  • Observatory Magna Charta Universitatum Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2022)