Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje

Lansirna raketa Falcon Heavy iz kompanije SpaceX.

Ovo poređenje orbitalnih sistema za lansiranje navodi atribute svih pojedinačnih raketnih konfiguracija dizajniranih da dostignu orbitu. Prva lista sadrži rakete koje su operativne ili u razvoju od 2022. godine; druga lista uključuje sve penzionisane rakete. Za jednostavnu listu svih familija konvencionalnih lansera, pogledajte: Poređenje familija orbitalnih lansera. Za listu orbitalnih lansirnih sistema pretežno na čvrsto gorivo, pogledajte: Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje na čvrsto gorivo.

Pogon svemirske letelice[Napomena 1] je svaki metod koji se koristi za ubrzanje svemirskih letelica i veštačkih satelita. Konvencionalna raketa na čvrsto gorivo je raketa sa motorom koji koristi čvrsta goriva ( gorivo / oksidator ).[Napomena 2] Orbitalni sistemi za lansiranje su rakete i drugi sistemi koji mogu da postavljaju teret u ili izvan Zemljine orbite. Sve trenutne svemirske letelice koriste konvencionalne hemijske rakete ( bipropelent ili čvrsto gorivo) za lansiranje,[Napomena 3] iako su neki koristili motore koji rade uz pomoć vazduha u svojoj prvoj fazi. [Napomena 4]

Trenutne rakete

Legenda orbite:

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa nosivosti do ... (kg) Orbitalna lansiranja uklj. neuspesi[а] Datum leta
LEO GTO Ostalo Prvi Najnoviji
Alpha  SAD Firefly Aerospace 7003100000000000000♠1.000[1] 7002630000000000000♠630 do SSO 7000200000000000000♠2 2021 2022
Angara A5  Rusija Khrunichev 7004240000000000000♠24.000[2] 7003540000000000000♠5.400 with Briz-M[2]
7003750000000000000♠7.500 with KVTK 		7000300000000000000♠3[3] 2014 2021
Angara 1.2  Rusija Khrunichev 7003350000000000000♠3.500[2] 7003240000000000000♠2.400 do SSO 7000200000000000000♠2[4] 2022 2022
Antares 230 / 230+  SAD Northrop Grumman 7003820000000000000♠8.200[5] 7003300000000000000♠3.000 do SSO[б] 7000600000000000000♠6[6] 2016 2022
Ariane 5 (all variants)  Evropska Unija EADS Astrium (Arianegroup) 7004210000000000000♠21.000[7] 7001112100000000000♠11,210[8] 7002115000000000000♠115 1996 2022
Atlas V 551  SAD ULA 7004185000000000000♠18.500[9] 7000870000000099999♠8,700 7001135500000000000♠13,550 do SSO
3,960 do GEO 		7001120000000000000♠12[9] 2006 2021
Atlas V N22[в]  SAD ULA 7001130000000000000♠13,000 7000200000000000000♠2 2019[11] 2022
Ceres-1  Kina Galactic Energy 7002350000000000000♠350 7002270000000000000♠270 do SSO 7000400000000000000♠4[12] 2020 2022
Delta IV Heavy  SAD ULA 7004287900000000000♠28.790[13] 7004142200000000000♠14.220 7004235600000000000♠23.560 do polara
7004112900000000000♠11.290 do TLI
7003800000000000000♠8.000 do TMI 		7001140000000000000♠14[14] 2004 2022
Electron  SAD
 Novi Zeland 		Rocket Lab 7002300000000000000♠300[15] 7002200000000000000♠200 do SSO[15] 7001260000000000000♠26[16] 2017 2022
Epsilon  Japan IHI[17] 7003150000000000000♠1.500[18] 7002590000000000000♠590 do SSO 7000600000000000000♠6[19] 2013 2019
Falcon 9 Full Thrust
(partially reusable) 		 SAD SpaceX 7004168000000000000♠16.800+[20] 7000550000000000000♠5,500[21][г] 7000960000000000000♠9,600 to polar[23] 7002158000000000000♠158[24][25][д] 2015 2022
Falcon 9 Full Thrust
(expended) 		 SAD SpaceX 7004228000000000000♠22.800[21] 7003830000000000000♠8.300[21] 7000401999999999999♠4,020 do TMI 7001170000000000000♠17[27][28] 2017 2022
Falcon Heavy
(partially reusable)[29] 		 SAD SpaceX 7001300000000000000♠30,000[30]–57,000[31] 7000800000000000000♠8,000[21]–10,000[ђ] 7000400000000000000♠4[32][33] 2018 2022
Falcon Heavy
(expended) 		 SAD SpaceX 7001638000000000000♠63,800[34] 7001267000000000000♠26,700[34] 7001168000000000000♠16,800 do TMI[34] 5000000000000000000♠0 – [е]
GSLV Mk II  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000[35] 7003270000000000000♠2.700[36][ж] 7000700000000000000♠7[37] 2010 2018

5.100 kg do 500-km Sunčeve sinhrone orbite; 3.300 kg do 800 km

GSLV Mk III  Indija ISRO 7001100000000000000♠10,000[38] 7000400000000000000♠4,000 7000238000000000000♠2,380 do TLI 7000300000000000000♠3[39] 2017[з] 2022[и]
H-IIA 202  Japan Mitsubishi 7000800000000000000♠8,000[42]‍:67 7000400000000000000♠4,000[42]‍:48 7000510000000099999♠5,100 do SSO[ј]
[42]‍:64–65 		7001260000000000000♠26[43] 2001 2020
Hyperbola-1  Kina i-Space 7002300000000000000♠300[44] 7000400000000000000♠4[45] 2019[46][к] 2022
Jielong 1[47]  Kina CALT 7002200000000000000♠200 (SSO) 7000100000000000000♠1[47] 2019 2019
Jielong 3  Kina CALT 7003150000000000000♠1.500 (500 km SSO) 7000100000000000000♠1[48] 2022 2022
Kaituozhe-2  Kina CASC 7002800000000000000♠800[49] 7000100000000000000♠1[49] 2017 2017
Kuaizhou 1/1A  Kina ExPace 7002400000000000000♠400[50] 7002250000000000000♠250 do SSO 7001200000000000000♠20 2013[л] 2022
Kuaizhou 11  Kina ExPace 7003150000000000000♠1.500[51] 7003100000000000000♠1.000 do SSO[52] 7000200000000000000♠2 2020 2022
LauncherOne  SAD Virgin Orbit 7002500000000000000♠500[53] 7002300000000000000♠300 do SSO[54] 7000400000000000000♠4 2020 2022
Lijian-1 (ZhongKe-1A)  Kina CAS Space 7003200000000000000♠2.000[55] 7003150000000000000♠1.500[56] do 500 km SSO 7000100000000000000♠1[57] 2022 2022
Long March 2C  Kina CALT 7003385000000000000♠3.850
[тражи се извор] 		7003125000000000000♠1.250 with CTS2 7003200000000000000♠2.000 do SSO with YZ-1S[58] 7001640000000000000♠64[59] 1982 2022
Long March 2D  Kina SAST 7003400000000000000♠4.000 7003115000000000000♠1.150 do SSO 7001710000000000000♠71[59] 1992 2022
Long March 2F  Kina CALT 7003860000000000000♠8.600 7001190000000000000♠19[59] 1999 2022
Long March 3A  Kina CALT 7000600000000000000♠6,000[60] 7000260000000000000♠2,600 7000500000000000000♠5,000 do SSO 7001270000000000000♠27[61] 1994 2018
Long March 3B/E  Kina CALT 7001115000000000000♠11,500[60] 7000550000000000000♠5,500 7000690000000000000♠6,900 do SSO 7001750000000000000♠75[61] 2007 2022
Long March 3C  Kina CALT 7000910000000000000♠9,100[60] 7000380000000000000♠3,800 7000650000000000000♠6,500 do SSO 7001180000000000000♠18[61] 2008 2021
Long March 4B  Kina SAST 7003420000000000000♠4.200[62] 7003150000000000000♠1.500 7003280000000000000♠2.800 do SSO 7001470000000000000♠47[62] 1999 2022
Long March 4C  Kina SAST 7003420000000000000♠4.200[63] 7003150000000000000♠1.500 7003280000000000000♠2.800 do SSO 7001470000000000000♠47[62] 2006 2022
Long March 5  Kina CALT 7004140000000000000♠14.000 [64] 7004150000000000000♠15.000 do SSO[65]
7003940000000000000♠9.400 do TLI[64]
7003600000000000000♠6.000 do TMI[64] 		7000500000000000000♠5[65] 2016 2020
Long March 5B  Kina CALT 7004250000000000000♠25.000[65] 7000400000000000000♠4[65] 2020[66] 2022
Long March 6  Kina SAST 7003108000000000000♠1.080 do SSO[67] 7000800000000000000♠8[68] 2015 2021
Long March 6A  Kina SAST 7003400000000000000♠4.000 do SSO[69] 7000200000000000000♠2[68] 2022 2022
Long March 7  Kina CALT 7004135000000000000♠13.500[70] 7003550000000000000♠5.500 do SSO 7000600000000000000♠6[71] 2016[72] 2022
Long March 7A  Kina CALT 7003550000000000000♠5.500 do 7003700000000000000♠7.000[66] 7000400000000000000♠4[71] 2020 2022
Long March 8  Kina CALT 7003840000000000000♠8.400 7003280000000000000♠2.800 7003500000000000000♠5.000 do SSO 7000200000000000000♠2[73] 2020 2022
Long March 11  Kina CALT 7002700000000000000♠700[74] 7002350000000000000♠350 do SSO 7001150000000000000♠15[75] 2015 2022
Minotaur I  SAD Northrop Grumman 7002580000000000000♠580[76] 7001120000000000000♠12[77] 2000 2021
Minotaur IV  SAD Northrop Grumman 7003173500000000000♠1.735[78] 7000500000000000000♠5[79][љ] 2010 2020
Minotaur V  SAD Northrop Grumman 7002670000000000000♠670[79] 7002465000000000000♠465 do HCO 7000100000000000000♠1[79] 2013 2013
Minotaur-C (Taurus)[80]  SAD Northrop Grumman 7003145800000000000♠1.458[81] 7003105400000000000♠1.054 do SSO[м] 7001100000000000000♠10[82] 1994 2017
Nuri (KSLV-II)  Južna Koreja KARI 7003260000000000000♠2.600 7003150000000000000♠1.500 do SSO[83][84] 7000200000000000000♠2[84] 2021 2022
OS-M1  Kina OneSpace 7002205000000000000♠205[85] 7002143000000000000♠143 do SSO 7000100000000000000♠1 2019[86][н] 2019
Pegasus  SAD Northrop Grumman 7002500000000000000♠500[88] 7001440000000000000♠44[88][89] 1990 2019
Proton-M / M+  Rusija Khrunichev 7004216000000000000♠21.600 (M)[90]
7004230000000000000♠23.000 (M+)[91] 		7003615000000000000♠6.150 (M)
7003692000000000000♠6.920 (M+) 		7002108000000000000♠108[92][93][94] 2001 2020
PSLV-CA  Indija ISRO 7003210000000000000♠2.100[95] 7003110000000000000♠1.100 do SSO 7001140000000000000♠14[95] 2007 2019
PSLV-DL  Indija ISRO 7000100000000000000♠1[95] 2019 2021
PSLV-QL  Indija ISRO 7000200000000000000♠2[95] 2019 2019
PSLV-XL  Indija ISRO 7003380000000000000♠3.800[95] 7003130000000000000♠1.300 7003175000000000000♠1.750 do SSO
7002550000000000000♠550 do TMI[96] 		7001210000000000000♠21[95] 2008 2020
Qased  Iran Revolutionary Guard Corps (IRGC) 7000200000000000000♠2 2020 2022
Shavit  Izrael IAI 7002300000000000000♠300[97] 7001100000000000000♠10[98] 1988 2020
Simorgh  Iran Iranian Space Agency 7002350000000000000♠350[99] 7000200000000000000♠2[99][њ] 2017 2019
Soyuz-2.1a  Rusija TsSKB-Progress 7003702000000000000♠7.020 from Baikonur[100] 7001550000000000000♠55[101][102][103] 2006[о] 2022
Soyuz-2.1b  Rusija TsSKB-Progress 7003820000000000000♠8.200 from Baikonur[100] 7003240000000000000♠2.400[104] 7001620000000000000♠62[102][105] 2006 2022
Soyuz-2-1v  Rusija TsSKB-Progress 7003280000000000000♠2.800[106] 7003140000000000000♠1.400 do SSO 7000900000000000000♠9[106] 2013 2022
SLS Block 1  SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		7004950000000000000♠95.000[107] 7001270000000000000♠27,000+ do TLI[108] 7000100000000000000♠1 2022[109] 2022
SS-520  Јапан IHI Aerospace 7000400000000000000♠4[110] 7000200000000000000♠2[111] 2017[112][п] 2018
SSLV  Indija ISRO 7002500000000000000♠500[113] 7002300000000000000♠300 do SSO 7000100000000000000♠1[114] 2022 2022
Unha  Severna Koreja KCST 7002100000000000000♠100[115] 7000400000000000000♠4[116] 2009[р] 2016
Vega  Evropska Unija ESA / ASI 7003150000000000000♠1.500[с][117] 7003133000000000000♠1.330 do SSO[118] 7001150000000000000♠15[119] 2012 2020
Vega C  Evropska Unija ESA / ASI 7003220000000000000♠2.200[с][120] 7000200000000000000♠2[121] 2022 2022
Zhuque-2  Kina LandSpace 7000400000000000000♠4,000[122] 7000200000000000000♠2,000 do SSO 7000100000000000000♠1 2022[123] 2022
  1. ^ Suborbitalni testovi leta i eksplozije na podlozi su isključeni, ali su uključena lansiranja koja ne uspeju na putu do orbite.
  2. ^ Referentna visina 500 km
  3. ^ za Starliner[10]
  4. ^ Korisna nosivost GTO-a je 5.550 kg kada se u prvoj fazi smanji domet (ASDS). Smanjenje tereta na 3.500 kg ako se prvi stepen vrati na mesto lansiranja (RTLS).[22]
  5. ^ Pored toga, jedna raketa je eksplodirala na lansirnoj rampi 2016.[26]
  6. ^ Korisna nosivost GTO-a je 8.000 kg kada se jezgro prvog stepena pojačivača spusti niz domet (ASDS), a bočni pojačivači se vrate na mesto lansiranja (RTLS). Povećano na 10.000 kg ako su svi busteri uključeni.[22]
  7. ^ Od 2022. Falcon Heavi je leteo samo u konfiguraciji koja se delimično može ponovo koristiti; potpuno potrošna konfiguracija se smatra operativnom u smislu da je to pojednostavljena verzija konfiguracije za višekratnu upotrebu.
  8. ^ GTO nosivost sa poboljšanim motorima, od GSLV verzije 2A[37]
  9. ^ Suborbitalni probni let obavljen je 2014. godine (označen LVM-3 / CARE) bez kriogene gornje faze (CUS).[40]
  10. ^ LVM3 M2 / OneWeb India-1 Mission.[41]
  11. ^ 5.100 kg do 500-km Sunčeve sinhrone orbite; 3.300 kg do 800 km[42]‍:64–65
  12. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u aprilu 2018.[44]
  13. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u martu 2012.[50]
  14. ^ Pored toga, sprovedene su dve suborbitalne misije 2010. i 2011.[79]
  15. ^ Referentna visina 400 km
  16. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u maju 2018.[87]
  17. ^ Suborbitalni probni let je uspeo 2016; oba orbitalna leta 2017. i 2019. nisu uspela.[99]
  18. ^ Suborbitalni probni let 2004, bez gornjeg stepena Fregata.[101]
  19. ^ Prethodna verzija SS-520 letela je dva puta kao suborbitalna sondažna raketa 1998. i 2000. U 2017. dodatak malog trećeg stepena omogućio je orbitalna lansiranja ultralakih nano ili pikosatelita.[110]
  20. ^ Suborbitalni probni let nije uspeo 2006. Prve dve orbitalne misije su neuspešne 2009. i 2012. godine, a raketa je konačno stigla u orbitu krajem 2012.[116]
  21. ^ а б Referentna visina 700 km

Predstojeće rakete

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa nosivosti do ... (kg) Datum prvog leta
LEO GTO Ostalo
Agnibaan  Indija AgniKul Cosmos 7002100000000000000♠100 2023[124]
Amur  Rusija 7004105000000000000♠10.500[125] 2026[125]
Antares 330  SAD Northrop Grumman
Firefly Aerospace[а] 		7003800000000000000♠> 8.000[126] TBA
Ariane 6 A62  Evropska Unija ArianeGroup 7001103500000000000♠10,350[127]‍:45 7000500000000000000♠5,000[127]‍:33 7000645000000000000♠6,450 do SSO
7000300000000000000♠3,000 do HEO
7000300000000000000♠3,000 do TLI [127]‍:40–49 		2023[128]
Ariane 6 A64  Evropska Unija ArianeGroup 7001216500000000000♠21,650[127]‍:46 7001115000000000000♠11,500+ [127]‍:33 7001149000000000000♠14,900 do SSO
7000500000000000000♠5,000 do GEO
7000840000000000000♠8,400 do HEO
7000850000000000000♠8,500 do TLI [127]‍:40–49 		2023
Beta  SAD
 Ukrajina 		Firefly Aerospace 7003800000000000000♠8.000[129] 5000000000000000000♠TBA 7003580000000000000♠5.800 do SSO TBA
Bloostar  Španija Zero 2 Infinity 7002140000000000000♠140[130] 7001750000000000000♠75 do SSO[130] TBA
Blue Whale 1  Južna Koreja Perigee Aerospace 7001630000000000000♠63[131] 7001500000000000000♠50 do SSO TBA
Cyclone-4M  Ukrajina Yuzhnoye
Yuzhmash 		7003500000000000000♠5.000[132] 7003100000000000000♠1.000[133] 7003335000000000000♠3.350 do SSO[132] 2025[134]
DNLV  Malezija Independence-X Aerospace 7002200000000000000♠200 2025[135]
Eris  Australija
 Singapur 		Gilmour Space Technologies 7002305000000000000♠305[136] 2023[137]
H3  Japan Mitsubishi 7003400000000000000♠4.000[138] 7003650000000000000♠6.500[139] 7003400000000000000♠4.000 do SSO[140] 2023[141]
Hyperbola-2  Kina i-Space 7000200000000000000♠2,000[44] 2023[56]
Kuaizhou 21  Kina ExPace 7001200000000000000♠20,000[142] 2025[52]
Long March 9  Kina CALT 7002150000000000000♠150,000[143] 7001660000000000000♠66,000[144] 7001530000000000000♠53,000 do TLI[143]
7001400000000000000♠40,000 do TMI[145] 		2030[146]
Miura 5  Španija PLD Space 7002900000000000000♠900 7002450000000000000♠450 do SSO 2024[147]
Neutron  SAD
 Novi Zeland 		Rocket Lab 7003800000000000000♠8.000 2024[148]
New Glenn  SAD Blue Origin 7001450000000000000♠45,000[149] 7001130000000000000♠13,000 2023[150]
New Line 1
(partially reusable)[151] 		 Kina LinkSpace 7002200000000000000♠200 do SSO[151] TBA
OS-M2  Kina OneSpace 7002390000000000000♠390[85] 7002292000000000000♠292 do SSO TBA
Qaem-100  Iran Islamic Revolutionary Guard Corps 80[152] TBA
Prime  Velika Britanija Orbex 7002220000000000000♠220[153] 7002150000000000000♠150 do SSO[б][154] 2023[155]
Ravn X  SAD Aevum 7002100000000000000♠100[156] TBA
RFA One  Nemačka Rocket Factory Augsburg AG 7000160000000000000♠1,600[157] 7002450000000000000♠450[157] 2023[158]
RS1  SAD ABL Space Systems 7003135000000000000♠1.350[159] 7002400000000000000♠400 7003100000000000000♠1.000 do SSO
7002750000000000000♠750 do MEO 		2023[160]
Skyrora XL  SAD Skyrora 7002335000000000000♠335[161] 7002315000000000000♠315 do SSO[161] 2023[162]
Soyuz-5 / Irtysh  Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		7001180000000000000♠18,000[163] 7000250000000000000♠2,500 do GEO 2023
SLS Block 1B[в]  SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		7002105000000000000♠105,000[164] 7001370000000000000♠37,000 do TLI[165] 2027[166]
SLS Block 2[г]  SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		7002130000000000000♠130,000[167] 7001450000000000000♠45,000 do HCO[165] late 2020s (TBD)
Spectrum  Nemačka Isar Aerospace 7000100000000000000♠1,000[168] 700 do SSO[168] 2023[158]
Starship[169]
(Single launch) 		 SAD SpaceX 7002100000000000000♠100,000+[169][Napomena 5] 7001210000000000000♠21,000[170] 2023 (orbital) [171]
Starship[169]
(Additional refuelling launches) 		 SAD SpaceX 7002100000000000000♠100,000+[169][Napomena 6] 7002100000000000000♠100,000+
[169] 		7002100000000000000♠100,000+do površine Marsa[169]
7002100000000000000♠100,000+ do površine Meseca[169] 		2023 (TBD)[172]
Terran 1  SAD Relativity Space 7003125000000000000♠1.250[173] 7002900000000000000♠900 do SSO 2023
Terran R  SAD Relativity Space 7001200000000000000♠20,000[173] 2024[173]
Vega E  Evropska Unija ESA / ASI 7003300000000000000♠3.000[174] 2025[175]
Vikram 1[176]  Indija Skyroot Aerospace[177] 7002315000000000000♠315 do 45º inclination 500 km LEO 7002200000000000000♠200 do 500 km SSPO 2023[178]
Vikram 2[176]  Indija Skyroot Aerospace 7002520000000000000♠520 do 45º inclination 500 km LEO 7002410000000000000♠410 do 500 km SSPO TBA
Vikram 3[176]  Indija Skyroot Aerospace 7002720000000000000♠720 do 45º inclination 500 km LEO 7002580000000000000♠580 do 500 km SSPO TBA
Vulcan / Centaur  SAD ULA 7004272000000000000♠27.200[179] 7004144000000000000♠14.400[179] 7,200 do GEO[179]
12,100 do TLI 		2023[180]
Yenisei[181]  Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		7001880000000000000♠88,000 – 115,000[182] 7001270000000000000♠27,000 do TLI[183][184][185] 2028[184]
Zero  Japan Interstellar Technologies 7002100000000000000♠100 do SSO[б][186] 2023[187]
Zuljanah  Iran Iranian Space Agency 7002220000000000000♠220[188] TBA
921 rocket  Kina CALT 7001250000000000000♠25,000 do TLI[189] 2025[146]
  1. ^ obezbeđuje prvi stepen, uključujući motore
  2. ^ а б Referentna visina 500 km
  3. ^ sa EUS
  4. ^ sa EUS i
    naprednim pojačivačima

Penzionisane rakete

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa do ... (kg) Lansira
(+ suborbitalno) 		Datum leta
LEO GTO Ostalo Prvi Zadnji
Antares 110–130  SAD Orbital 7003510000000000000♠5.100[5] 7003150000000000000♠1.500 do SSO 7000500000000000000♠5[5] 2013 2014
Ariane 1  Evropska Unija Aérospatiale 7003183000000000000♠1.830[190] 7001110000000000000♠11[190] 1979 1986
Ariane 2  Evropska Unija Aérospatiale 7003227000000000000♠2.270[190] 7000600000000000000♠6[190] 1986 1989
Ariane 3  Evropska Unija Aérospatiale 7003265000000000000♠2.650[190] 7001110000000000000♠11[190] 1984 1989
Ariane 4 40  Evropska Unija Aérospatiale 7003460000000000000♠4.600[190] 7003210500000000000♠2.105 7003274000000000000♠2.740 do SSO 7000700000000000000♠7[190] 1990 1999
Ariane 4 42L  Evropska Unija Aérospatiale 7003700000000000000♠7.000[190] 7003348000000000000♠3.480 7003450000000000000♠4.500 do SSO 7001130000000000000♠13[190] 1993 2002
Ariane 4 42P  Evropska Unija Aérospatiale 7003600000000000000♠6.000[190] 7003293000000000000♠2.930 7003340000000000000♠3.400 do SSO 7001150000000000000♠15[190] 1990 2002
Ariane 4 44L  Evropska Unija Aérospatiale 7003700000000000000♠7.000[190] 7003472000000000000♠4.720 7003600000000000000♠6.000 do SSO 7001400000000000000♠40[190] 1989 2003
Ariane 4 44LP  Evropska Unija Aérospatiale 7003700000000000000♠7.000[190] 7003422000000000000♠4.220 7003500000000000000♠5.000 do SSO 7001260000000000000♠26[190] 1988 2001
Ariane 4 44P  Evropska Unija Aérospatiale 7003650000000000000♠6.500[190] 7003346500000000000♠3.465 7003410000000000000♠4.100 do SSO 7001150000000000000♠15[190] 1991 2001
Ariane 5 G  Evropska Unija EADS Astrium 7004180000000000000♠18.000[191] 7003690000000000000♠6.900[191] 7001160000000000000♠16[191] 1996 2003
Ariane 5 G+  Evropska Unija EADS Astrium 7003710000000000000♠7.100[191] 7000300000000000000♠3[191] 2004 2004
Ariane 5 GS  Evropska Unija EADS Astrium 7004160000000000000♠16.000[192] 7003660000000000000♠6.600[191] 7000600000000000000♠6[191] 2005 2009[193]
Ariane 5 ES  Evropska Unija EADS Astrium 7004210000000000000♠21.000[7] 7003800000000000000♠8.000[191] 7000800000000000000♠8[191] 2008 2018
ASLV  Indija ISRO[194] 7002150000000000000♠150[195] 7000400000000000000♠4[195] 1987 1994
Athena I  SAD Lockheed Martin 7002795000000000000♠795[196] 7002515000000000000♠515 7000400000000000000♠4[197] 1995 2001
Athena II  SAD Lockheed Martin 7003180000000000000♠1.800[198] 7000300000000000000♠3[199] 1998 1999[200]
Atlas-Centaur  SAD Lockheed 7003113400000000000♠1.134[201] 7003222200000000000♠2.222[202] 7002148000000000000♠148 1962 1983
Atlas G  SAD Lockheed 7003590000000000000♠5.900[203] 7003222200000000000♠2.222 7000117900000000000♠1,179 do HCO[203] 7000700000000000000♠7[203] 1984 1989
Atlas H/MSD  SAD Lockheed 7003363000000000000♠3.630[204] 7000500000000000000♠5 1983 1987
Atlas I  SAD Lockheed Martin 7003590000000000000♠5.900[203] 7003234000000000000♠2.340[203] 7001110000000000000♠11[203] 1990 1997
Atlas II  SAD Lockheed Martin 7003678000000000000♠6.780[203] 7003281000000000000♠2.810 7000200000000000000♠2,000 do HCO[203] 7001100000000000000♠10[203] 1991 1998
Atlas IIA  SAD Lockheed Martin 7003731600000000000♠7.316[203] 7003318000000000000♠3.180 7000216000000000000♠2,160 do HCO[203] 7001230000000000000♠23[203] 1992 2002
Atlas IIAS  SAD Lockheed Martin 7003861800000000000♠8.618[203] 7003383300000000000♠3.833 7000268000000000000♠2,680 do HCO[203] 7001300000000000000♠30[203] 1993 2004
Atlas IIIA  SAD Lockheed Martin 7003868600000000000♠8.686[203] 7003406000000000000♠4.060 7000297000000000000♠2,970 do HCO[203] 7000200000000000000♠2[203] 2000 2004
Atlas IIIB/DEC  SAD Lockheed Martin 7004107590000000000♠10.759[203] 7003460900000000000♠4.609[203] 7000100000000000000♠1[203] 2002 2002
Atlas IIIB/SEC  SAD Lockheed Martin 7004102180000000000♠10.218[205] 7003419300000000000♠4.193[203] 7000300000000000000♠3[203] 2003 2005
Atlas V 401  SAD ULA 7003905000000000000♠9.050[9] 7000495000000000000♠4,950 7000667000000000000♠6,670 do SSO 7001410000000000000♠41[9] 2002 2022
Atlas V 411  SAD ULA 7003905000000000000♠9.050[9] 7000607500000000000♠6,075 7000849499999999999♠8,495 do SSO 7000600000000000000♠6[9] 2006 2020
Atlas V 421  SAD ULA 7003905000000000000♠9.050[9] 7000700000000000000♠7,000 7000905000000000000♠9,050 do SSO 7000900000000000000♠9[9] 2007 2022
Atlas V 431  SAD ULA 7003905000000000000♠9.050[9] 7000780000000000000♠7,800 7000905000000000000♠9,050 do SSO 7000300000000000000♠3[9] 2005 2016
Atlas V 501  SAD ULA 7003825000000000000♠8.250[9] 7000397000000000000♠3,970 7000594500000000000♠5,945 do SSO
1,500 do GEO 		7000700000000000000♠7[9] 2010 2020
Atlas V 511  SAD ULA 7001110000000000000♠11,000[9] 7000525000000000000♠5,250 7000782000000000000♠7,820 do SSO
1,750 do GEO 		7000100000000000000♠1[206] 2022 2022
Atlas V 521  SAD ULA 7004133000000000000♠13.300[9] 7000648500000000000♠6,485 7000958500000000000♠9,585 do SSO
2,760 do GEO 		7000200000000000000♠2[9] 2003 2004
Atlas V 531  SAD ULA 7004153000000000000♠15.300[9] 7000742500000000000♠7,425 7001111600000000000♠11,160 do SSO
3,250 do GEO 		7000500000000000000♠5[9] 2010 2022
Atlas V 541  SAD ULA 7004171000000000000♠17.100[9] 7000824000000000000♠8,240 7001124350000000000♠12,435 do SSO
3,730 do GEO 		7000900000000000000♠9[9] 2011 2022
Black Arrow  Velika Britanija RAE 7001730000000000000♠73[207] 7000200000000000000♠2 (+2) 1969[а] 1971
Titan IIICommercial Titan III  SAD Martin Marietta 7004131000000000000♠13.100[208] 7000400000000000000♠4 1990 1992
Delta 0300  SAD McDonnell Douglas 7002340000000000000♠340[209] 7002747000000000000♠747 do SSO[210] 7000300000000000000♠3[211] 1972 1973[212]
Delta 0900  SAD McDonnell Douglas 7003130000000000000♠1.300[213] 7002818000000000000♠818 do SSO[211] 7000200000000000000♠2[211] 1972 1972
Delta 1410  SAD McDonnell Douglas 7002340000000000000♠340[214] 7000100000000000000♠1[211] 1975 1975
Delta 1604  SAD McDonnell Douglas 7002390000000000000♠390[215] 7000200000000000000♠2[211] 1972 1973
Delta 1900  SAD McDonnell Douglas 7003180000000000000♠1.800[211] 7000100000000000000♠1[211] 1973 1973
Delta 1910  SAD McDonnell Douglas 7003106600000000000♠1.066[216] 7000100000000000000♠1[211] 1975 1975
Delta 1913  SAD McDonnell Douglas 7002328000000000000♠328[217] 7000100000000000000♠1[211] 1973 1973
Delta 1914  SAD McDonnell Douglas 7002680000000000000♠680[218] 7000200000000000000♠2[211] 1972 1973
Delta 2310  SAD McDonnell Douglas 7002336000000000000♠336[219] 7000300000000000000♠3[211] 1974 1981
Delta 2313  SAD McDonnell Douglas 7002243000000000000♠243 do GEO[220] 7000300000000000000♠3[211] 1974 1977
Delta 2910  SAD McDonnell Douglas 7003188700000000000♠1.887[211] 7000600000000000000♠6[211] 1975 1978
Delta 2913  SAD McDonnell Douglas 7003200000000000000♠2.000[221] 7002700000000000000♠700[221] 7000600000000000000♠6[211] 1975 1976
Delta 2914  SAD McDonnell Douglas 7002724000000000000♠724[211] 7001300000000000000♠30[211] 1974 1979
Delta 3910  SAD McDonnell Douglas 7003249400000000000♠2.494[211] 7003115400000000000♠1.154 with PAM-D 7001100000000000000♠10[211] 1980 1988
Delta 3913  SAD McDonnell Douglas 7002816000000000000♠816[222] 7000100000000000000♠1[211] 1981 1981
Delta 3914  SAD McDonnell Douglas 7002954000000000000♠954[211] 7001130000000000000♠13[211] 1975 1987
Delta 3920  SAD McDonnell Douglas 7003345200000000000♠3.452[211] 7003128400000000000♠1.284 with PAM-D 7001100000000000000♠10[211] 1982 1989
Delta 3924  SAD McDonnell Douglas 7003110400000000000♠1.104[211] 7000400000000000000♠4[211] 1982 1984
Delta 4925  SAD McDonnell Douglas 7003340000000000000♠3.400[223] 7003131200000000000♠1.312[211] 7000200000000000000♠2[211] 1989 1990
Delta 5920  SAD McDonnell Douglas 7003384800000000000♠3.848[224] 7000100000000000000♠1[211] 1989 1989
Delta II 6920  SAD McDonnell Douglas 7003398300000000000♠3.983[211] 7000300000000000000♠3[211] 1990 1992
Delta II 6925  SAD McDonnell Douglas 7003144700000000000♠1.447[211] 7001140000000000000♠14[211] 1989 1992
Delta II 7320  SAD Boeing IDS / ULA 7003286500000000000♠2.865[211] 7003165100000000000♠1.651 do SSO 7001120000000000000♠12[211] 1999 2015
Delta II 7326  SAD Boeing IDS 7002934000000000000♠934[211] 7002636000000000000♠636 do TLI
629 do HCO 		7000300000000000000♠3[211] 1998 2001
Delta II 7420  SAD ULA 7003318500000000000♠3.185[211] 7003196600000000000♠1.966 do SSO 7001140000000000000♠14[211] 1998 2018
Delta II 7425  SAD Boeing IDS 7003110000000000000♠1.100[211] 7002804000000000000♠804 do HCO 7000400000000000000♠4[211] 1998 2002
Delta II 7426  SAD Boeing IDS 7003105800000000000♠1.058[211] 7002734000000000000♠734 do TLI
711 do HCO 		7000100000000000000♠1[211] 1999 1999
Delta II 7920  SAD Boeing IDS / ULA 7003503000000000000♠5.030[211] 7003312300000000000♠3.123 do SSO 7001290000000000000♠29[211] 1998 2017
Delta II 7925  SAD Boeing IDS / ULA 7003181900000000000♠1.819[211] 7000117700000000000♠1,177 do TLI
1,265 do HCO 		7001690000000000000♠69[211] 1990 2009
Delta II-H 7920H  SAD Boeing IDS / ULA 7003609700000000000♠6.097[211] 7000300000000000000♠3[211] 2003 2011
Delta II-H 7925H  SAD Boeing IDS / ULA 7003217100000000000♠2.171 7000150800000000000♠1,508 do HCO[211] 7000300000000000000♠3[211] 2003 2007
Delta III 8930  SAD Boeing IDS 7003829200000000000♠8.292[211] 7003381000000000000♠3.810 7000300000000000000♠3[211] 1998 2000
Delta IV M  SAD Boeing IDS 7003944000000000000♠9.440[13] 7003444000000000000♠4.440 7003769000000000000♠7.690 do polar 7000300000000000000♠3[14] 2003 2006
Delta IV M+(4,2)  SAD ULA 7004131400000000000♠13.140[13] 7003639000000000000♠6.390 7004102500000000000♠10.250 do polar 7001140000000000000♠14[14] 2002 2019
Delta IV M+(5,2)  SAD ULA 7004114700000000000♠11.470[13] 7003549000000000000♠5.490 7003960000000000000♠9.600 do polar 7000300000000000000♠3[14] 2012 2018
Delta IV M+(5,4)  SAD ULA 7004141400000000000♠14.140[13] 7003730000000000000♠7.300 7004116000000000000♠11.600 do polar 7000800000000000000♠8[14] 2009 2019
Diamant  Francuska SEREB 7002107000000000000♠107[225][226] 7001120000000000000♠12 1965 1975
Dnepr  Ukrajina Yuzhmash 7003370000000000000♠3.700[227] 7001220000000000000♠22[227] 1999 2015[228]
Energia[б]  SSSR NPO Energia 7005100000000000000♠100.000[229] 7004200000000000000♠20.000 do GEO[229]
32,000 do TLI[229] 		7000100000000000000♠1 (failed to orbit)[230] 1987 1987
Energia-Buran  SSSR NPO Energia (Launcher)
NPO Molniya (Orbiter) 		7004300000000000000♠30.000[229][в] 7000100000000000000♠1 1988 1988
Falcon 1  SAD SpaceX 7002470000000000000♠470[231] 7000500000000000000♠5[231] 2006 2009
Falcon 9 v1.0  SAD SpaceX 7001104509999900000♠10,450[232] 7000454000000000000♠4,540[232] 7000500000000000000♠5[233] 2010 2013
Falcon 9 v1.1  SAD SpaceX 7001131500000000000♠13,150[234][г] 7000485000000099999♠4,850[234] 7001150000000000000♠15[233] 2013 2016
Feng Bao 1  Kina Shanghai Bureau No.2 7000250000000000000♠2,500[235] 7000800000000000000♠8 (+3)[236] 1972 1981
GSLV Mk.I(a)  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000[35] 7003154000000000000♠1.540[237] 7000100000000000000♠1[237] 2001 2001
GSLV Mk.I(b)  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000[35] 7003215000000000000♠2.150[237] 7000400000000000000♠4[237] 2003 2007
GSLV Mk.I(c)  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000[35] 7000100000000000000♠1[237] 2010 2010
H-I  Japan
 SAD 		Mitsubishi 7003140000000000000♠1.400[238] 7000900000000000000♠9 1986 1992
H-II / IIS  Japan Mitsubishi 7004100600000000000♠10.060[239] 7003400000000000000♠4.000[240] 7000700000000000000♠7[240] 1994 1999
H-IIA 204  Japan Mitsubishi 7000595000000000000♠5,950[42]‍:48 7000500000000000000♠5[43] 2006 2021
H-IIA 2022  Japan Mitsubishi 7003450000000000000♠4.500[43] 7000300000000000000♠3[43] 2005 2007
H-IIA 2024  Japan Mitsubishi 7004110000000000000♠11.000[241] 7003500000000000000♠5.000[43] 7000700000000000000♠7[43] 2002 2008
H-IIB  Japan Mitsubishi 7001165000000000000♠16,500 (ISS)[139] 7000800000000000000♠8,000 7000800000000000000♠8[242] 2009 2020
J-I  Japan Nissan Motors[243] 7003100000000000000♠1.000[244] 5000000000000000000♠0 (+1) 1996 1996
Kaituozhe-1  Kina CALT 7002100000000000000♠100[245] 7000200000000000000♠2 2002 2003
Kosmos-3M  SSSR
 Rusija 		NPO Polyot 7003150000000000000♠1.500[246] 7002442000000000000♠442[247] 1967 2010
Lambda 4S  Japan Nissan Motors[243] 7001260000000000000♠26[248] 7000500000000000000♠5 1966 1970
Long March 1  Kina CALT 7002300000000000000♠300[249] 7000200000000000000♠2[250] 1970 1971
Long March 1D  Kina CALT 7002740000000000000♠740[251] 5000000000000000000♠0 (+3)[250] 1995[д] 2002
Long March 2A  Kina CALT 7003200000000000000♠2.000[252] 7000400000000000000♠4[59] 1974 1978
Long March 2E  Kina CALT 7003920000000000000♠9.200[59] 7000700000000000000♠7[59] 1990 1995
Long March 3  Kina CALT 7003500000000000000♠5.000[61] 7001130000000000000♠13[61] 1984 2000
Long March 3B  Kina CALT 7001112000000000000♠11,200[60] 7000510000000099999♠5,100 7000570000000000000♠5,700 do SSO 7001120000000000000♠12[61] 1996 2012
Long March 4A  Kina CALT 7003400000000000000♠4.000 7000200000000000000♠2[62] 1988 1990
M-V  Japan Nissan Motors[243] (1997–2000)
IHI Aerospace[17] (2000–2006) 		7003185000000000000♠1.850[248] 7000700000000000000♠7 1997 2006
Molniya  SSSR RSC Energia 7003180000000000000♠1.800[253] 7001400000000000000♠40[254] 1960 1967
Molniya-M  SSSR
 Rusija 		RSC Energia 7003240000000000000♠2.400[255] 7002280000000000000♠280[256] 1965 2010
Mu-3C  Japan Nissan Motors[243] 7002195000000000000♠195[248] 7000400000000000000♠4 1974 1979
Mu-3H  Japan Nissan Motors[243] 7002300000000000000♠300[248] 7000300000000000000♠3 1977 1978
Mu-3S  Japan Nissan Motors[243] 7002300000000000000♠300[248] 7000400000000000000♠4 1980 1984
Mu-3SII  Japan Nissan Motors[243] 7002770000000000000♠770[248] 7000800000000000000♠8 1985 1995
Mu-4S  Japan Nissan Motors[243] 7002180000000000000♠180[248] 7000400000000000000♠4 1971 1972
N1  SSSR NPO Energia 7004950000000000000♠95.000[257][258][259][ђ] 7000400000000000000♠4[260] (never reached orbit) 1969 1972
N-I  Japan
 SAD 		Mitsubishi 7003120000000000000♠1.200[261] 7000700000000000000♠7 1975 1982
N-II  Japan
 SAD 		Mitsubishi 7003200000000000000♠2.000[262] 7000800000000000000♠8 1981 1987
Naro-1  Južna Koreja
 Rusija 		KARI/Khrunichev 7002100000000000000♠100[263] 7000300000000000000♠3 2009 2013
NOTS-EV-1 Pilot  SAD United States Navy 7002105000000000000♠105[264] 7001100000000000000♠10 1958 1958
Paektusan  Severna Koreja KCST 7002700000000000000♠700[265] 5000000000000000000♠0 (+1) 1998 1998
Polyot  SSSR RSC Energia 7003140000000000000♠1.400 7000200000000000000♠2 1963 1964
Proton-K  SSSR
 Rusija 		Khrunichev 7004197600000000000♠19.760[266] 7003493000000000000♠4.930[267] 7002311000000000000♠311[268] 1965 2012
PSLV-G  Indija ISRO 7003320000000000000♠3.200[95] 7003105000000000000♠1.050 7003160000000000000♠1.600 do SSO 7001120000000000000♠12[95] 1993 2016[269]
Rocket 3  SAD Astra 7002100000000000000♠100[270] 7002150000000000000♠150 do SSO 7000700000000000000♠7[271] 2020[270] 2022
Rokot  Rusija Khrunichev 7003195000000000000♠1.950[272] 7003120000000000000♠1.200 do SSO 7001340000000000000♠34[272] 1990 2019
Safir  Iran Iranian Space Agency 7001650000000000000♠65[273] 7000700000000000000♠7[273][е] 2008 2019
Saturn I  SAD Chrysler (S-I)
Douglas (S-IV) 		7003900000000000000♠9.000[274] 7001100000000000000♠10[275] 1961 1965[275]
Saturn IB  SAD Chrysler (S-IB)
Douglas (S-IVB) 		7004186000000000000♠18.600[276] 7000900000000000000♠9[277] 1966 1975
Saturn V  SAD Boeing (S-IC)
North American (S-II)
Douglas (S-IVB) 		7005140000000000000♠140.000[278][279] 7004470000000000000♠47.000 do TLI[280] 7001130000000000000♠13[281][282][ж] 1967 1973
Scout  SAD US Air Force/NASA 7002174000000000000♠174[283] 7002125000000000000♠125 1961 1994
Shtil'  Rusija Makeyev 7002420000000000000♠ 280–420[284] 7000200000000000000♠2[285] 1998 2006
SLV  Indija ISRO 7001400000000000000♠40[286] 7000400000000000000♠4[286] 1979 1983[286]
Soyuz  SSSR RSC Energia 7003645000000000000♠6.450 7001310000000000000♠31[287] 1966 1976
Soyuz-FG  Rusija TsSKB-Progress 7003690000000000000♠6.900[288] 7001700000000000000♠70[102][289] 2001 2019
Soyuz-L  SSSR RSC Energia 7003550000000000000♠5.500 7000300000000000000♠3[290] 1970 1971
Soyuz-M  SSSR RSC Energia 7003660000000000000♠6.600 7000800000000000000♠8[291] 1971 1976
Soyuz ST-A  Rusija
 Evropska Unija 		TsSKB-Progress
Arianespace 		7003780000000000000♠7.800 from Kourou[292] 7003281000000000000♠2.810 with Fregat[293] 7000900000000000000♠9[102] 2011 2021
Soyuz ST-B  Rusija
 Evropska Unija 		TsSKB-Progress
Arianespace 		7003900000000000000♠9.000 from Kourou[294] 7003325000000000000♠3.250 with Fregat[293] 7003440000000000000♠4.400 do SSO[295] 7001180000000000000♠18[102] 2011 2022
Soyuz-U  SSSR
 Rusija 		TsSKB-Progress 7003665000000000000♠6.650 from Baikonour[296]
7003615000000000000♠6.150 from Plesetsk[296] 		7002786000000000000♠786[102][103][297] 1973 2017
Soyuz-U2  SSSR
 Rusija 		TsSKB-Progress 7003705000000000000♠7.050 7001720000000000000♠72[298] 1982 1995
Space Shuttle  SAD ATK (SRBs)
Martin Marietta (External tank)
Rockwell (Orbiter) 		7004244000000000000♠24.400[в]
  • 7003494400000000000♠4.944 with IUS[299]
  • 7003120000000000000♠1.200 with PAM-D[300]
 7003355000000000000♠3.550 to escape with IUS[299] 7002135000000000000♠135[301] 1981 2011
Sputnik 8K71PS  SSSR RSC Energia 7002500000000000000♠500[302] 7000200000000000000♠2 1957 1957
Sputnik 8A91  SSSR RSC Energia 7003132700000000000♠1.327 7000200000000000000♠2 1958 1958
Start-1  Rusija MITT 7002532000000000000♠532 7002350000000000000♠350 do SSO[303] 7000500000000000000♠5[304] 1993 2006
Strela  Rusija Khrunichev 7003140000000000000♠1.400[305] 7000300000000000000♠3[306] 2003 2014
Titan II GLV  SAD Martin Marietta 7003360000000000000♠3.600[307] 7001110000000000000♠11 (+1) 1964 1966
Titan II(23)G  SAD Martin Marietta 7003360000000000000♠3.600[308] 7001130000000000000♠13 1988 2003
Titan IIIA  SAD Martin Marietta 7003310000000000000♠3.100[309] 7000400000000000000♠4 1964 1965
Titan IIIB  SAD Martin Marietta 7003300000000000000♠3.000[310] 7001700000000000000♠70 1966 1987
Titan IIIC  SAD Martin Marietta 7004131000000000000♠13.100[311] 7001360000000000000♠36 1965 1982
Titan IIID  SAD Martin Marietta 7004123000000000000♠12.300[312] 7001220000000000000♠22 1971 1982
Titan IIIE  SAD Martin Marietta 7004154000000000000♠15.400[313] 7000700000000000000♠7 1974 1977
Titan 34D  SAD Martin Marietta 7003451500000000000♠4.515[314] 7001150000000000000♠15 1982 1989
Titan IVA  SAD Martin Marietta 7004171100000000000♠17.110[315] 7000494400000000000♠4,944 with IUS
  • 7001140900000000000♠14,090 do SSO[315]
  • 7000453590000099999♠4,536 do GSO with Centaur
  • 7000355000000000000♠3,550 to escape with IUS
 7001220000000000000♠22[316] 1989 1998
Titan IVB  SAD Lockheed Martin 7001216820000000000♠21,682[317] 7000576100000000000♠5,761[317]
(9,000 with upper stage) 		7001170000000000000♠17[316] 1997 2005
Tsyklon-2A  SSSR Yuzhmash 7003335000000000000♠3.350[318] 7000800000000000000♠8[319] 1967 1969
Tsyklon-2  SSSR
 Ukrajina 		Yuzhmash 7003282000000000000♠2.820[320] 7002106000000000000♠106[321] 1969 2006[321]
Tsyklon-3  SSSR
 Ukrajina 		Yuzhmash 7003192000000000000♠1.920[322] 7002122000000000000♠122[323] 1977 2009[323]
Vanguard  SAD Martin 7000900000000000000♠9[324] 7001110000000000000♠11 (+1) 1957 1959
VLS-1  Brazil AEB, IAE 7002380000000000000♠380[325] 7000200000000000000♠2[з] (never reached orbit) 1997 2003
Volna  Rusija Makeyev 7002100000000000000♠100[326] 7000100000000000000♠1 (+5)[285] 1995[и] 2005[285]
Voskhod  SSSR RSC Energia 7003600000000000000♠6.000[327] 7002306000000000000♠306 1963 1976
Vostok-L  SSSR RSC Energia 7002390000000000000♠390 do TLI[328] 7000400000000000000♠4 1960 1960
Vostok-K  SSSR RSC Energia 7003246000000000000♠2.460[329] 7001160000000000000♠16 1960 1964
Vostok-2  SSSR RSC Energia 7003473000000000000♠4.730[329] 7001450000000000000♠45 1962 1967
Vostok-2M  SSSR RSC Energia 7003130000000000000♠1.300[330] 7001930000000000000♠93 1964 1991
Soyuz/Vostok  SSSR RSC Energia 7003600000000000000♠6.000[331] 7000200000000000000♠2 1965 1966
Zenit-2  SSSR
 Ukrajina 		Yuzhnoye 7004137400000000000♠13.740[332] 7001360000000000000♠36[333] 1985 2004[334]
Zenit-2M / 2SLB  Ukrajina Yuzhnoye 7004139200000000000♠13.920[332] 7000200000000000000♠2[333] 2007 2011
Zenit-3F  Ukrajina Yuzhnoye 7003174000000000000♠1.740 do GEO[335] 7000400000000000000♠4[336] 2011 2017
Zenit-3SL  Ukrajina Yuzhmash
RSC Energia 		7003700000000000000♠7.000[336] 7003616000000000000♠6.160 7001360000000000000♠36[336] 1999 2014
Zenit-3SLB / 3M  Ukrajina Yuzhmash
RSC Energia 		7003375000000000000♠3.750[336] 7000600000000000000♠6[336] 2008 2013
Zhuque-1  Kina LandSpace 7002300000000000000♠300[337] 7002200000000000000♠200 do SSO 7000100000000000000♠1[338] 2018[338] 2018
  1. ^ Prvi suborbitalni test 1969, prvi pokušaj lansiranja u orbitu 1970
  2. ^ Bez Burana, uz pretpostavku da nosivost obezbeđuje orbitalno ubacivanje
  3. ^ а б Američki sistem za transport spejs šatla i sovjetski Energia-Buran sastoje se od raketa lansirnih vozila i orbitera svemirskog aviona. Ovde navedene vrednosti korisnog tereta odnose se na masu korisnog tereta u tovarnom prostoru svemirskih aviona, isključujući masu samih svemirskih aviona.
  4. ^ Veb lokacija SpaceX navodi da nosivost F9 za LEO iznosi 13.150 kg. Nosivost za GTO je navedena kao 4.850 kg. Međutim, SpaceX je naveo da ovi brojevi uključuju marginu od 30% da bi se prilagodila mogućnost ponovne upotrebe.
  5. ^ Suborbitalni probni letovi 1995, 1997. i 2002. godine, nije bilo pokušaja orbitalnog lansiranja
  6. ^ Raketa N1 je prvobitno bila projektovana za 75 t LEO kapaciteta i pokušaji lansiranja su napravljeni sa ovom verzijom, ali su postojale studije za povećanje nosivosti na 90–95 t, ako bi se mogao razviti motor gornjeg stepena tečnog vodonika.
  7. ^ Pored toga, dve rakete su eksplodirale na lansirnoj rampi, jedna 2012. i jedna 2019.[273]
  8. ^ Saturn V je izvršio 13 lansiranja, od kojih je 12 dostiglo ispravne orbite, a drugo (Apollo 6) je dostiglo drugačiju orbitu od one koja je bila planirana; međutim, neki ciljevi misije još uvek bi mogli da budu ispunjeni; NASA, Saturn V News Reference, Appendix: Saturn V Flight History (1968) Архивирано 2011-05-17 на сајту Wayback Machine. Za više informacija pogledajte članak Saturn V. Rekord lansiranja Saturna V obično se navodi kao da nikada nije zakazao, npr. „Raketu je dizajnirao Verner fon Braun i nije propala ni u jednom od svojih letova“, Alan Lori i Robert Godvin; Saturn, ali lansiranje Apola 6 treba smatrati delimičnim neuspehom misije. 13. lansiranje Saturna V bilo je u specijalnoj konfiguraciji (SA-513) sa Skylab.
  9. ^ Treća raketa je eksplodirala pre lansiranja.
  10. ^ Prvi pokušaj lansiranja u orbitu 2005

Vidi još

Napomene

  1. ^ Postoji mnogo različitih metoda. Svaka metoda ima nedostatke i prednosti, a pogon svemirskih letelica je aktivna oblast istraživanja. Međutim, većina svemirskih letelica danas se pokreće potiskivanjem gasa iz zadnjeg dela vozila veoma velikom brzinom kroz supersoničnu de Lavalovu mlaznicu. Ova vrsta motora se zove raketni motor.
  2. ^ Prve srednjovekovne rakete bile su rakete na čvrsto gorivo koje su pokretane barutom; koristili su ih Kinezi, Indijci, Mongoli i Arapi, u ratovanju još u 13. veku.
  3. ^ Kao što su raketa Pegaz i SpaceShipOne.
  4. ^ Većina satelita ima jednostavne pouzdane hemijske potisnike (često rakete sa jednim stepenom) ili otporne rakete za održavanje orbitalne stanice i za kretanje za kontrolu položaja. Sateliti sovjetskog bloka decenijama koriste električni pogon, a novije zapadne geo-orbitalne svemirske letelice počinju da ih koriste za održavanje stanica sever-jug i podizanje satelita u više slojeve orbite. Međuplanetarna vozila uglavnom koriste i hemijske rakete, iako je nekoliko njih koristilo jonske potisnike i potisnike sa Holovim efektom (dva različita tipa električnog pogona).
  5. ^ Elon Musk [elonmusk] (31. 3. 2020). „Mass of initial SN ships will be a little high & Isp a little low, but, over time, it will be ~150t to LEO fully reusable” (твит) — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ Elon Musk [elonmusk] (31. 3. 2020). „Mass of initial SN ships will be a little high & Isp a little low, but, over time, it will be ~150t to LEO fully reusable” (твит) — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Reference

  1. ^ „Firefly Alpha”. Firefly Aerospace. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 29. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ а б в „Angara Launch Vehicle Family”. Khrunichev State Research and Production Space Center. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 2. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ Krebs, Gunter. „Angara Family”. Gunter's Space Page. Приступљено 31. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ Mooney, Justin (2022-04-30). „Russia launches first orbital Angara 1.2 rocket with military payload”. NASASpaceFlight.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  5. ^ а б в Krebs, Gunter. „Antares (Taurus-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ Krebs, Gunter. „Antares 230”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ а б „Ariane 5 Users Manual” (PDF). Issue 4. Arianespace. стр. 39 (ISS orbit). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 13. 11. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Ariane 5 sets new record on latest launch”. ESA. 24. 10. 2021. Приступљено 25. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Krebs, Gunter. „Atlas-5”. Gunter's Space Page. Приступљено 29. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Egan, Barbara [barbegan13] (15. 10. 2016). „We are calling the config N22. No payload fairing with the Starliner on board” (твит) — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ Roulette, Joey (22. 12. 2019). „'Bull's-eye' landing in New Mexico for Boeing's Starliner astronaut capsule”. Reuters. Приступљено 22. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ Krebs, Gunter. „Ceres-1”. Gunter's Space Page. Приступљено 6. 2. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ а б в г д „Delta IV Launch Services User's Guide, June 2013” (PDF). United Launch Alliance. јун 2013. стр. 2—10. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 07. 2014. г. Приступљено 9. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ а б в г д Krebs, Gunter. „Delta-4”. Gunter's Space Page. Приступљено 17. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^ а б „Rocket Lab Increases Electron Payload Capacity, Enabling Interplanetary Missions and Reusability”. Rocket Lab (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-04. 
  16. ^ „Completed Missions”. Rocket Lab (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-09. 
  17. ^ а б „Projects&Products”. IHI Aerospace. Архивирано из оригинала 6. 4. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ „Epsilon a solid propellant launch vehicle for new age” (PDF). IHI Aerospace. Приступљено 3. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ Krebs, Gunter. „Epsilon”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ Mogg, Trevor (24. 5. 2019). „SpaceX joins internet-from-space race with launch of 60 Starlink satellites”. www.digitaltrends.com. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^ а б в г „Capabilities & Services”. SpaceX. Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^ а б Koenigsmann, Hans (3. 10. 2018). SpaceX performance tiers to GTO. IAC 2018. Приступљено 23. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^ de Selding, Peter B. (15. 6. 2016). „Iridium's SpaceX launch slowed by Vandenberg bottleneck”. SpaceNews. Приступљено 21. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Falcon-9FT)”. Gunter's Space Page. Приступљено 19. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Block 5) (Falcon-9FT (Block 5))”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^ Malik, Tariq (1. 9. 2016). „Launchpad Explosion Destroys SpaceX Falcon 9 Rocket, Satellite in Florida”. Space.com. Приступљено 1. 9. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2(ex) (Falcon-9FT(ex))”. Gunter's Space Page. Приступљено 29. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Block 5)(ex) (Falcon-9FT (Block 5)(ex))”. Gunter's Space Page. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^ Either 2 or 3 boosters recoverable
  30. ^ Musk, Elon. Making Life Multiplanetary. SpaceX. Корисна информација се налази на: 15:35. Архивирано из оригинала 2021-12-12. г. Приступљено 22. 3. 2018 — преко YouTube. „BFR in fully reusable configuration, without any orbital refueling, we expect to have a payload capability of 150 tonnes to low Earth orbit and that compares to about 30 for Falcon Heavy” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  31. ^ Elon Musk [elonmusk] (12. 2. 2018). „Side boosters landing on droneships & center expended is only ~10% performance penalty vs fully expended. Cost is only slightly higher than an expended F9, so around $95M.” (твит) — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-Heavy”. Gunter's Space Page. Приступљено 15. 4. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  33. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-Heavy (Block 5)”. Gunter's Space Page. Приступљено 15. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  34. ^ а б в „SpaceX”. SpaceX (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-29. 
  35. ^ а б в г „Geosynchronous Satellite Launch Vehicle (GSLV)”. ISRO. Архивирано из оригинала 21. 06. 2019. г. Приступљено 31. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^ Subramanian, T.S. (14. 9. 2018). „ISRO developing vehicle to launch small satellites”. Frontline. Приступљено 29. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  37. ^ а б Krebs, Gunter. „GSLV”. Gunter's Space Page. Приступљено 19. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  38. ^ „GSLV MkIII-M1 Successfully Launches Chandrayaan-2 spacecraft - ISRO”. www.isro.gov.in. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 2019-12-01. 
  39. ^ Krebs, Gunter. „GSLV Mk.3 (LVM-3)”. Gunter's Space Page. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  40. ^ „Crew module Atmospheric Re-entry Experiment (CARE)”. ISRO. 18. 12. 2014. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  41. ^ „LVM3 M2 / OneWeb India-1 Mission”. ISRO. 23. 10. 2022. Приступљено 23. 10. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  42. ^ а б в г д „H-IIA – User's Manual” (PDF). 4.0. Mitsubishi Heavy Industries, MHI Launch Services. фебруар 2015. YET04001. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^ а б в г д ђ Krebs, Gunter. „H-2A”. Gunter's Space Page. Приступљено 12. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^ а б в Jones, Andrew (15. 5. 2018). „Chinese commercial launch sector nears takeoff with suborbital rocket test”. SpaceNews. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^ „Chinese rocket company suffers third consecutive launch failure”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-05-13. Приступљено 2022-05-13. 
  46. ^ Huang, Echo (25. 7. 2019). „A private Chinese space firm successfully launched a rocket into orbit”. Quartz. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^ а б Krebs, Gunter. „Jielong-1 (Smart Dragon-1, SD 1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  48. ^ Krebs, Gunter. „Jielong-3 (Smart Dragon-3, SD 3)”. Gunter's Space Page. Приступљено 9. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^ а б Krebs, Gunter. „Kaituozhe-2 (KT-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  50. ^ а б Krebs, Gunter. „Kuaizhou-1 (KZ-1) / Fei Tian 1”. Gunter's Space Page. Приступљено 8. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  51. ^ „快舟十一号小型固体运载火箭(KZ-11)：推迟到2018年首飞” [Kuaizhou 11 small solid launch vehicle (KZ-11): First flight planned for 2018] (на језику: кинески). Ocdober 30, 2017. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено March 10, 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ а б „Kuai Zhou (Fast Vessel)”. China Space Report. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  53. ^ Clark, Stephen (31. 8. 2018). „Virgin Orbit nears first test flights with air-launched rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 1. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  54. ^ „LauncherOne service guide” (PDF). Virgin Orbit. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-03-28. г. Приступљено 2017-08-07. 
  55. ^ „产品信息 - 中科宇航”. www.cas-space.com. Приступљено 2022-08-13. 
  56. ^ а б Jones, Andrew (6. 7. 2022). „New launch vehicles set for test flights from China's Jiuquan spaceport”. SpaceNews. Приступљено 8. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  57. ^ Krebs, Gunter. „Zhongke-1 (ZK-1, Lijian-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 31. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. ^ „Two satellites with secretive missions launched by China”. Spaceflight Now. 12. 10. 2018. Приступљено 12. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  59. ^ а б в г д ђ Krebs, Gunter. „CZ-2 (Chang Zheng-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  60. ^ а б в г „LM-3A Series Launch Vehicles User's Manual Issue 2011” (PDF). 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2015. г. Приступљено 17. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  61. ^ а б в г д ђ Krebs, Gunter. „CZ-3 (Chang Zheng-3)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  62. ^ а б в г Krebs, Gunter. „CZ-4 (Chang Zheng-4)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  63. ^ Krebs, Gunter. „CZ-4C (Chang Zheng-4C)”. Gunter's Space Page. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  64. ^ а б в Qin, Xudong; Long, Lehao; Rong, Yi (април 2016). „我国航天运输系统成就与展望” [Achievements and prospects of China's space transportation system]. 深空探测学报 (Journal of Deep Space Exploration) (на језику: кинески). 3 (4): 315—322. doi:10.15982/j.issn.2095-7777.2016.04.003. Приступљено 28. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  65. ^ а б в г Krebs, Gunter. „CZ-5 (Chang Zheng-5)”. Gunter's Space Page. Приступљено 24. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  66. ^ а б Jones, Andrew (14. 2. 2020). „China prepares to launch new rockets as part of push to boost space program”. space.com. Приступљено 14. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  67. ^ Barbosa, Rui (19. 9. 2015). „China conducts debut launch of Long March 6”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 2015-09-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  68. ^ а б Krebs, Gunter. „CZ-6 (Chang Zheng-6)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  69. ^ „China conducts debut launch of Long March 6”. Xinhua Net. 29. 3. 2022. Приступљено 2022-04-14. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  70. ^ „"长征七号"运载火箭具备近地轨道13.5吨、700千米太阳同步轨道5.5吨运载能力”. 新华网. 2011-12-29. Архивирано из оригинала 2015-11-02. г. 
  71. ^ а б Krebs, Gunter. „CZ-7 (Chang Zheng-7)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^ „长征七号首飞成功 空间实验室任务大幕拉开” [Successful maiden flight of the Long March 7 mission Damulakai]. www.spacechina.com (на језику: кинески). 2016-06-25. Архивирано из оригинала 28. 6. 2016. г. Приступљено 25. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^ Krebs, Gunter. „CZ-8 (Chang Zheng-8)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^ Chan, Kai Yee (8. 10. 2015). „China reveals CZ-11 anti-ASAT rocket”. Chinese Daily Mail. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  75. ^ Krebs, Gunter. „CZ-11 (Chang Zheng-11)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^ „Minotaur I Space Launch Vehicle—Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2012. Приступљено 28. 2. 2012. „Spacecraft mass-to-orbit of up to 580 kg to LEO (28.5 deg, 185 km)” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  77. ^ Krebs, Gunter. „Minotaur-1 (OSP-SLV)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  78. ^ „Minotaur IV – Fact sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2010. BR06005d. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2010. г. Приступљено 4. 3. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  79. ^ а б в г Krebs, Gunter. „Minotaur-3/-4/-5/-6 (OSP-2 Peacekeeper SLV)”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  80. ^ „Taurus”. Orbital Sciences Corporation. 2012. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  81. ^ „Minotaur-C, Ground-Launched Space Launch Vehicle” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2014. FS003_02_2998. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^ Krebs, Gunter. „Taurus / Minotaur-C”. Gunter's Space Page. Приступљено 30. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  83. ^ „Korea Space Launch Vehicle (Nuri)”. Korea Aerospace Research Institute. Приступљено 1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  84. ^ а б „South Korea's KSLV-II conducts maiden launch”. NASASpaceFlight.com. 2021-10-21. Приступљено 2021-10-22. 
  85. ^ а б Goh, Deyana (5. 7. 2018). „Chinese startup One Space successfully tests first stage engine for orbital rocket”. Spacetech Asia. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^ Krebs, Gunter. „OS-M (Chongqing SQX)”. Gunter's Space Page. Приступљено 15. 4. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  87. ^ Jones, Andrew (17. 5. 2018). „Chinese company OneSpace sends OS-X rocket to 40 km in maiden flight”. GBTimes. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 17. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  88. ^ а б Krebs, Gunter. „Pegasus”. Gunter's Space Page. Приступљено 11. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  89. ^ Clark, Stephen (11. 10. 2019). „NASA Awards Launch for Orbital's Pegasus Rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 11. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  90. ^ „Proton Launch System Mission Planner's Guide, LKEB-9812-1990” (PDF). International Launch Services. стр. 2. Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г. Приступљено 12. 11. 2007. „LEO i = 51.6°, H = 200 km circular ... GTO (1800 m/s from GSO) i = 31.0°, Hp = 2100 km, Ha = 35,786 km” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  91. ^ „Proton Launch System Mission Planner's Guide Section 2 LV Performance” (PDF). International Launch Services. Приступљено 2016-04-07. 
  92. ^ Krebs, Gunter. „Proton-M Blok-DM-2”. Gunter's Space Page. Приступљено 9. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  93. ^ Krebs, Gunter. „Proton-M Blok-DM-03”. Gunter's Space Page. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  94. ^ Krebs, Gunter. „Proton-K and -M Briz-M”. Gunter's Space Page. Приступљено 12. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  95. ^ а б в г д ђ е ж Krebs, Gunter. „PSLV”. Gunter's Space Page. Приступљено 1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  96. ^ Arunan, S.; Satish, R. (25. 9. 2015). „Mars Orbiter Mission spacecraft and its challenges”. Current Science. 109 (6): 1061—1069. doi:10.18520/v109/i6/1061-1069 Слободан приступ. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  97. ^ „Shavit”. Space Launch Report. 13. 9. 2016. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2018. „LEO Payload 200 x 1,600 km x 143 deg – Shavit: 160 kg – Shavit-1: 225 kg – Shavit-2: 300 kg” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  98. ^ Krebs, Gunter. „Shavit”. Gunter's Space Pages. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  99. ^ а б в Krebs, Gunter. „Simorgh (Safir-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 15. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  100. ^ а б „Soyuz-2.1 Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Приступљено 2. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  101. ^ а б Krebs, Gunter. „Soyuz-2-1a (14A14)”. Gunter's Space Page. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  102. ^ а б в г д ђ Krebs, Gunter. „Soyuz with Fregat upper stage”. Gunter's Space Page. Приступљено 26. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  103. ^ а б Krebs, Gunter. „Soyuz with Ikar and Volga upper stages”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  104. ^ „Soyuz Rocket”. Space Launch Report. Приступљено 17. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  105. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-2-1b”. Gunter's Space Page. Приступљено 27. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  106. ^ а б Krebs, Gunter. „Soyuz core only”. Gunter's Space Page. Приступљено 10. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^ Harbaugh, Jennifer (9 July 2018). "The Great Escape: SLS Provides Power for Missions to the Moon". NASA. Archived from the original on 11 December 2019. Retrieved 16 November 2022. Public Domain This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  108. ^ [1] (PDF). 20 August 2018. Archived (PDF) from the original on 7 August 2020. Retrieved 16 November 2022. Public Domain This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  109. ^ https://www.theguardian.com/science/live/2022/nov/16/artemis-1-nasa-rocket-launch-moon-mission-space-live-updates
  110. ^ а б Krebs, Gunter. „SS-520”. Gunter's Space Page. Приступљено 5. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^ Graham, William (3. 2. 2018). „Japanese sounding rocket claims record-breaking orbital launch”. NASASpaceFlight. Приступљено 3. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  112. ^ „Experimental Launch of World's Smallest Orbital Space Rocket ends in Failure”. Spaceflight 101. 14. 1. 2017. Приступљено 5. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^ Krebs, Gunter. „SSLV”. Gunter's Space Page. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  114. ^ „India’s new SSLV rocket fails in first launch”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-08-07. Приступљено 2022-08-14. 
  115. ^ „Kwangmyongsong 3, 3-2 (KMS 3, 3-2)”. 
  116. ^ а б Krebs, Gunter. „Unha ("Taepodong-2")”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  117. ^ „Vega overview”. Arianespace. Приступљено 7. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  118. ^ „Vega User's Manual” (PDF). Issue 4. Arianespace. април 2014. стр. 2—10. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  119. ^ Krebs, Gunter. „Vega”. Gunter's Space Page. Приступљено 15. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  120. ^ „Vega C: Launcher”. Avio. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  121. ^ „Vega C lifts off on maiden flight”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-07-13. Приступљено 2022-08-12. 
  122. ^ Jones, Andrew (10. 7. 2018). „Commercial Chinese companies set sights on methalox rockets, first orbital launches”. SpaceNews. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  123. ^ Andrew Jones [AJ_FI] (14. 12. 2022). „Looks like Zhuque-2 second stage failed to reach orbital velocity. Satellites lost. Similar to Zhuque-1 launch four years ago.” (твит) — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  124. ^ „5 Indian space startups to watch in 2023”. Techcircle (на језику: енглески). 2022-12-26. Приступљено 2022-12-29. 
  125. ^ а б Berger, Eric (7. 10. 2020). „Russian space corporation unveils planned "Amur" rocket—and it looks familiar”. Ars Technica. Приступљено 7. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^ „Northrop Grumman Teams with Firefly Aerospace to Develop Antares Rocket Upgrade and New Medium Launch Vehicle”. Northrop Grumman Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-08. 
  127. ^ а б в г д ђ Lagier, Roland (март 2018). „Ariane 6 User's Manual Issue 1 Revision 0” (PDF). Arianespace. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 11. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  128. ^ „Ariane 6 launch debut pushed into 2023”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-06-13. Приступљено 2022-06-14. 
  129. ^ „Firefly Beta”. Firefly Aerospace. Архивирано из оригинала 10. 05. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  130. ^ а б „Bloostar Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). Revision 2. Zero 2 Infinity. јануар 2018. Z2I-BS-TN-1-0316-R2. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  131. ^ „Perigee Aerospace Inc.” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 2020-06-14. 
  132. ^ а б Boucher, Marc (14. 3. 2017). „Exclusive: Maritime Launch Services Selects Nova Scotia Site for Spaceport Over 13 Other Locations”. SpaceQ. Приступљено 18. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  133. ^ Krebs, Gunter. „Tsiklon-4M (Cyclone-4M)”. Gunter's Space Page. Приступљено 11. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  134. ^ „Precious Payload allies with Maritime Launch + adds Canada’s 1st commercial spaceport to the Launch.ctrl marketplace for smallsat interests – SatNews”. news.satnews.com. Приступљено 2022-12-29. 
  135. ^ „LAUNCH SERVICES”. Independence-X Aerospace (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-29. 
  136. ^ „LAUNCH”. Gilmour Space (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-29. 
  137. ^ „Gilmour Space announces first 'Caravan' rideshare mission to LEO”. Gilmour Space Technologies (Саопштење). 19. 9. 2022. Приступљено 19. 9. 2022. „[The company] is expecting to launch its first Eris vehicle from the Bowen Orbital Spaceport in Queensland, Australia, early next year.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^ Only the X00 version of the H3 is intended for LEO launches.[није у датом извору] The higher capability X02 and X03 variants could presumably launch significantly more payload to LEO, but are not specified for this mission. Space Launch Report: H3 Data Sheet, retrieved 20 Feb. 2019/
  139. ^ а б „MHI Launch Services: Launch Vehicles”. Mitsubishi Heavy Industries, MHI Launch Services. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^ 新型基幹ロケットの開発状況について [Development status of the new carrier rocket] (PDF) (на језику: јапански). JAXA. 2. 7. 2015. стр. 3. Приступљено 8. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  141. ^ „JAXA Looks to Launch H3 Rocket on Maiden Flight by Q1 2023”. 4. 9. 2022. Архивирано из оригинала 15. 12. 2022. г. Приступљено 15. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^ „China to test large solid-fuel rocket engine”. China Daily. 25. 12. 2017. Приступљено 10. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^ а б Jones, Andrew (28. 6. 2021). „China's super heavy rocket to construct space-based solar power station”. Приступљено 8. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  144. ^ „China to develop new series of carrier rockets: expert”. Xinhua.net. 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 2. 7. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  145. ^ Jones, Andrew (5. 7. 2018). „China reveals details for super-heavy-lift Long March 9 and reusable Long March 8 rockets”. SpaceNews. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  146. ^ а б Berger, Eric (24. 2. 2021). „China officially plans to move ahead with super-heavy Long March 9 rocket”. Ars Technica. Приступљено 1. 3. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  147. ^ „PLD Space, la ambición de lanzar satélites con cohetes reutilizables” [PLD Space, and the ambition to launch satellites with reusable rockets]. El País (на језику: шпански). 11. 8. 2020. Приступљено 17. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  148. ^ „JP Introducing Neutron”. YouTube. 2021-03-01. Архивирано из оригинала 2021-12-12. г. Приступљено 2021-03-01. 
  149. ^ Foust, Jeff (8. 3. 2017). „Eutelsat first customer for Blue Origin's New Glenn”. SpaceNews. Приступљено 8. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^ Foust, Jeff (23. 3. 2022). „Vulcan Centaur on schedule for first launch in 2022 as New Glenn slips”. SpaceNews. Приступљено 24. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  151. ^ а б Lin, Jeffrey; Singer, P.W. (18. 12. 2017). „China could become a major space power by 2050”. Popular Science. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  152. ^ „IRGC Launches Satellite Carrier into Space - Politics news”. Tasnim News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-07. 
  153. ^ „About us”. Orbex. Приступљено 4. 9. 2018. „Orbex can accommodate a range of payload capacities between 100kg-220kg, to altitudes of between 200km-1250km.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  154. ^ Foust, Jeff (18. 7. 2018). „Orbex stakes claim to European smallsat launch market”. SpaceNews. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  155. ^ Foust, Jeff (2022-10-18). „Orbex raises Series C round”. SpaceNews (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-19. 
  156. ^ Berger, Eric (2020-12-03). „Meet Ravn X—a fully autonomous, air-launched rocket for small satellites”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-04. 
  157. ^ а б „LAUNCHER – Rocket Factory Augsburg” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 02. 2022. г. Приступљено 2021-09-18. 
  158. ^ а б „German Launch Providers Isar Aerospace and RFA Eye Maiden Launches in 2023 – Parabolic Arc” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-13. 
  159. ^ „ABL Space Systems”. 
  160. ^ ABL [ablspacesystems] (14. 12. 2022). „The team is implementing fixes and working towards a launch attempt during our next launch window opening on January 9th.” (твит). Приступљено 15. 12. 2022 — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  161. ^ а б „Skyrora XL Rocket | Skyrora”. www.skyrora.com. Приступљено 2022-08-19. 
  162. ^ „Second stage static fire engine test moves Skyrora closer to UK launch | SKYRORA”. www.skyrora.com. Приступљено 2022-08-19. 
  163. ^ Zak, Anatoly (7. 8. 2017). „Preliminary design for Soyuz-5 races to completion”. Russian Space Web. Приступљено 2. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  164. ^ „Space Launch System” (PDF). NASA Facts. NASA. 11. 10. 2017. FS-2017-09-92-MSFC. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2018. г. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^ а б Harbaugh, Jennifer (9. 7. 2018). „The Great Escape: SLS Provides Power for Missions to the Moon”. NASA. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  166. ^ Foust, Jeff (30. 10. 2022). „Lunar landing restored for Artemis 4 mission”. SpaceNews. Приступљено 15. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  167. ^ Creech, Stephen (април 2014). „NASA's Space Launch System: A Capability for Deep Space Exploration” (PDF). NASA. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 03. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  168. ^ а б „Spectrum”. Isar Aerospace (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-05. 
  169. ^ а б в г д ђ е „Starship”. SpaceX. Архивирано из оригинала 30. 9. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  170. ^ „Starship Users Guide” (PDF). spacex.com. Приступљено 1. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^ Berger, Eric (2022-12-09). „Rocket Report: Starship flight test slips to 2023; first methane launch is imminent”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-29. 
  172. ^ „FAA delays completion of Starship environmental review”. SpaceNews (на језику: енглески). 2021-12-28. Приступљено 2022-01-02. 
  173. ^ а б в „Terran”. Relativity Space. Приступљено 3. 2. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  174. ^ „Vega E: M10 motor / Mira”. Avio. Архивирано из оригинала 19. 4. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^ Henry, Caleb (7. 11. 2019). „Avio anticipating Vega C upgrade funding at ESA ministerial, Vega return to flight in March”. SpaceNews. Приступљено 17. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^ а б в „Launch Vehicle”. Skyroot Aerospace (на језику: енглески). 2019-01-10. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 2019-04-21. 
  177. ^ „Skyroot Aerospace”. Skyroot Aerospace (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-21. 
  178. ^ „Skyroot Aerospace's Mission Prarambh: A closer look at India's first private rocket launch”. Moneycontrol (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-11. 
  179. ^ а б в „Rocket Rundown – A Fleet Overview” (PDF). ULA. новембар 2019. Приступљено 14. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  180. ^ „ULA Sets Path Forward for Inaugural Vulcan Flight Test”. www.ulalaunch.com. Приступљено 2022-10-14. 
  181. ^ Zak, Anatoly (19. 2. 2019). „The Yenisei super-heavy rocket”. RussianSpaceWeb. Приступљено 20. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  182. ^ „Russia to launch super-heavy rocket to Moon in 2032–2035”. TASS. 23. 1. 2018. Приступљено 6. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  183. ^ Zak, Anatoly (24. 11. 2017). „Russia charts new roadmap to super-heavy rocket”. Russian Space Web. Приступљено 6. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^ а б Zak, Anatoly (8. 2. 2019). „Russia Is Now Working on a Super Heavy Rocket of Its Own”. Popular Mechanics. Приступљено 20. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^ „Roscosmos unveils characteristics of super-heavy rockets for flights to the Moon (In Russian)”. RIA NOVOSTI. 24. 4. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  186. ^ Werner, Debra (9. 8. 2018). „Japan's Interstellar Technologies goes full throttle toward small orbital rocket”. SpaceNews. Приступљено 11. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  187. ^ Yamanaka, Hirofumi; Kugai, Shoko (27. 5. 2020). „LNG-powered rocket offers boost to Japan's private space industry”. Nikkei Asia. Приступљено 30. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  188. ^ Axe, David. „Iran's New Space Rocket Could Double As A Nuclear Missile”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-08. 
  189. ^ Jones, Andrew (1. 10. 2020). „China is building a new rocket to fly its astronauts on the moon”. Space.com. Приступљено 1. 3. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Krebs, Gunter. „Ariane-1, -2, -3, -4”. Gunter's Space Page. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^ а б в г д ђ е ж з Krebs, Gunter. „Ariane-5”. Gunter's Space Page. Приступљено 31. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  192. ^ „Ariane 5”. andegraf.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2015. г. Приступљено 27. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  193. ^ „Final launch of Ariane 5 GS completes busy year / Launchers / Our Activities / ESA”. European Space Agency. 2009-12-19. Приступљено 2013-11-04. 
  194. ^ „Welcome To ISRO :: Launch Vehicles”. ISRO. Архивирано из оригинала 24. 11. 2013. г. Приступљено 2013-11-04. 
  195. ^ а б Krebs, Gunter. „SLV-3 / ASLV”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  196. ^ „Athena-1 (LLV-1 / LMLV-1)”. 
  197. ^ „Athena-1”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 2013-10-20. г. Приступљено 2013-11-04. 
  198. ^ „NASA, Athena Mission Planner’s Guide 26 August 2012” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2017. г. Приступљено 06. 01. 2023. 
  199. ^ „Athena-2”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 2013-11-08. г. Приступљено 2013-11-04. 
  200. ^ „Athena-2 (LLV-2 / LMLV-2)”. 
  201. ^ „Atlas Centaur LV-3C Development”. 
  202. ^ „Atlas Centaur”. 
  203. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Krebs, Gunter. „Atlas Centaur”. Gunter's Space Page. Приступљено 1. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  204. ^ astronautix.com, Atlas H
  205. ^ astronautix.com, Atlas IIIB Архивирано 2002-05-01 на сајту Wayback Machine
  206. ^ „ULA launches two space surveillance satellites for U.S. Space Force”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-01-21. Приступљено 2022-01-24. 
  207. ^ Encyclopedia Astronautica, Black Arrow Архивирано 2007-12-06 на сајту Wayback Machine
  208. ^ astronautix.com, Titan III Архивирано 2014-12-25 на сајту Wayback Machine
  209. ^ „WMO OSCAR – Satellite: NOAA-3”. 
  210. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  211. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ Krebs, Gunter. „Delta”. Gunter's Space Page. Приступљено 16. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  212. ^ Wade, Mark. „Delta 0300”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  213. ^ Wade, Mark. „Delta 0900”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  214. ^ „GEOS 3”. 
  215. ^ „1972 – 2616 – Flight Archive”. 
  216. ^ „OSO 8”. 
  217. ^ „Explorer: RAE B”. 
  218. ^ „Delta-1914”. 
  219. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  220. ^ „Skynet 2A, 2B”. 
  221. ^ а б Wade, Mark. „Delta 2913”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  222. ^ „Explorer: DE 1, 2”. 
  223. ^ Wade, Mark. „Delta 4000”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  224. ^ Wade, Mark. „Delta 5000”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  225. ^ „Aura / Signe 3 (D 2B)”. 
  226. ^ Space Skyrocket, Diamant, retrieved 19 December 2015
  227. ^ а б Krebs, Gunter. „Dnepr”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  228. ^ Clark, Stephen (30. 12. 2016). „Iridium satellites closed up for launch on Falcon 9 rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 30. 12. 2016. „Russian officials have said they plan to discontinue Dnepr launches.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  229. ^ а б в г „S.P.Korolev RSC Energia – LAUNCHERS”. Energia. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2010-08-01. 
  230. ^ Wade, Mark. „Energia”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 9. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  231. ^ а б Krebs, Gunter. „Falcon-1”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  232. ^ а б „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 2011. Архивирано из оригинала 2012-01-18. г. Приступљено 2011-12-01. 
  233. ^ а б Krebs, Gunter. „Falcon-9”. Gunter's Space Page. Приступљено 24. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  234. ^ а б „Falcon 9”. SpaceX. 2012-11-16. Архивирано из оригинала 5. 8. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  235. ^ Feng Bao 1, part of CZ family
  236. ^ Krebs, Gunter. „FB-1 (Feng Bao-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 17. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  237. ^ а б в г д Krebs, Gunter. „GSLV”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  238. ^ „JERS (Fuyo)”. 
  239. ^ astronautix.com, H-2 Архивирано 2008-07-06 на сајту Wayback Machine
  240. ^ а б Krebs, Gunter. „H-2”. Gunter's Space Page. Приступљено 1. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  241. ^ astronautix.com H-IIA 2024 Архивирано 2011-10-11 на сајту Wayback Machine
  242. ^ Krebs, Gunter. „H-2B”. Gunter's Space Page. Приступљено 24. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  243. ^ а б в г д ђ е ж „Nissan Heritage Collection online【その他】プリンス自動車工業小史”. Nissan Motors. Приступљено 8. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  244. ^ „JAXA – J-I Launch Vehicle”. 
  245. ^ astronautix.com Kaituozhe-1, also called KY-1 Архивирано 2008-05-12 на сајту Wayback Machine
  246. ^ „Cosmos-1, 3, 3M and 3MU – SL-8 – C-1”. 
  247. ^ „Kosmos-3M (11K65M)”. Архивирано из оригинала 2013-06-02. г. Приступљено 2015-12-21. 
  248. ^ а б в г д ђ е „Satellite Launch Vehicles”. Institute of Space and Astronautical Science (ISAS). Приступљено 4. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  249. ^ astronautix.com, Long March 1, also called CZ-1
  250. ^ а б Krebs, Gunter. „CZ-1 (Chang Zheng-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 12. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  251. ^ astronautix.com, Long March 1D (CZ-1D) Архивирано 2002-05-25 на сајту Wayback Machine
  252. ^ astronautix.com Long March 2A – CZ-2A Архивирано 2008-05-16 на сајту Wayback Machine
  253. ^ astronautix.com, Encyclopedia Astronautica, Molniya 8K78M Архивирано 2012-05-08 на сајту Wayback Machine
  254. ^ Krebs, Gunter. „Molniya (8K78)”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  255. ^ „US-K (73D6)”. 
  256. ^ Krebs, Gunter. „Molniya and Soyuz with upper stages”. Gunter's Space Page. Приступљено 18. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  257. ^ „Complex N1-L3”. Energia.ru. Архивирано из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 2013-11-04. 
  258. ^ „L3”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 2012-12-01. г. Приступљено 2013-11-04. 
  259. ^ „RSC "Energia" – History”. Energia.ru. 2011-04-12. Архивирано из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 2013-11-04. 
  260. ^ Wade, Mark. „N1”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 12. 6. 2002. г. Приступљено 9. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  261. ^ astronautix.com, N-I- Delta Архивирано 2008-07-24 на сајту Wayback Machine
  262. ^ astronautix.com, Encyclopedia Astronautica, N-2 Архивирано 2013-11-08 на сајту Wayback Machine
  263. ^ „STSAT 2C”. 
  264. ^ LePage, Andrew J. (јул 1998). „NOTSNIK: The Navy's Secret Satellite Program”. Spaceviews. Архивирано из оригинала 21. 5. 2003. г. Приступљено 2009-01-17. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  265. ^ Korea, By Christoph Bluth,
  266. ^ Encyclopedia Astronautica, Proton-K
  267. ^ „Launch Vehicles”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2015. г. Приступљено 06. 01. 2023. 
  268. ^ „Proton”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2008. г. Приступљено 2013-11-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  269. ^ „Outcome Budget 2016–2017” (PDF). Government of India, Department of Space. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 06. 2017. г. Приступљено 15. 9. 2018. „Currently, two versions of PSLV are operational, namely PSLV-XL (with six extended version of Strap-on motors) and the PSLV Core-alone (without Strap-on motors).” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  270. ^ а б Vance, Ashlee (3. 2. 2020). „A Small-Rocket Maker Is Running a Different Kind of Space Race”. Bloomberg News. Приступљено 3. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  271. ^ „Astra cancels Rocket 3 to focus on larger vehicle”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-08-05. Приступљено 2022-08-12. 
  272. ^ а б Krebs, Gunter. „Rokot (Rockot)”. Gunter's Space Page. Приступљено 31. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  273. ^ а б в Krebs, Gunter. „Safir”. Gunter's Space Pages. Приступљено 2. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  274. ^ astronautix.com, Saturn I Архивирано 2010-12-07 на сајту Wayback Machine
  275. ^ а б „Saturn-1 & Saturn-1B”. Space.skyrocket.de. Приступљено 2013-11-04. 
  276. ^ Encyclopedia Astronautica, Saturn IB Архивирано 2011-05-14 на сајту Wayback Machine
  277. ^ Bilstein, Roger E. „Appendix C: Saturn Family/Mission Data”. Stages to Saturn A Technological History of the Apollo/Saturn Launch Vehicles. NASA History Office. Приступљено 7. 4. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  278. ^ Alternatives for Future U.S. Space-Launch Capabilities (PDF), The Congress of the United States. Congressional Budget Office, октобар 2006, стр. X,1, 4, 9 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  279. ^ Thomas P. Stafford (1991), America at the Threshold – Report of the Synthesis Group on America's Space Exploration Initiative, стр. 31 
  280. ^ „Rocket and Space Technology”. Braeunig.us. Приступљено 2013-11-04. 
  281. ^ Alan Lawrie and Robert Godwin, Saturn, 2005 (paperback, Apogee Books Space Series, 2010), ISBN 1-894959-19-1
  282. ^ John Duncan, Saturn V Flight History Архивирано 2011-08-05 на сајту Wayback Machine (1999), web page (accessed 20 August 2010)
  283. ^ „NASA – Scout Launch Vehicle Program”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. Приступљено 06. 01. 2023. 
  284. ^ „Vysota / Volna / Shtil”. 
  285. ^ а б в „Vysota / Volna / Shtil”. Приступљено 2014-12-23. 
  286. ^ а б в „SLV-3”. Приступљено 13. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  287. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz (11A511)”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  288. ^ „Soyuz-FG Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Приступљено 16. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  289. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-FG (11A511U-FG)”. Gunter's Space Page. Приступљено 25. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  290. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-L (11A511L)”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  291. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-M (11A511M)”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  292. ^ „Soyuz-ST”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 24. 8. 2015. г. Приступљено 17. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  293. ^ а б „Soyuz-ST Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Приступљено 17. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  294. ^ „Soyuz 2 Launch Vehicle”. Russian Space Web. Приступљено 19. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  295. ^ „Soyuz overview”. Arianespace. Приступљено 7. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  296. ^ а б „Soyuz-U Launch Vehicle”. JSC "RCC" Progress. Приступљено 16. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  297. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-U (11A511U)”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  298. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-U2 (11A511U2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  299. ^ а б Krebs, Gunter. „Shuttle (STS)”. Gunter's Space Page. Приступљено 14. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  300. ^ „SPACE TRANSPORTATION SYSTEM PAYLOADS”. Kennedy Space Center. 2000. Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  301. ^ „NASA – Space Shuttle”. NASA. Архивирано из оригинала 25. 04. 2013. г. Приступљено 2012-07-25. 
  302. ^ „Sputnik 2 (PS-2 #1)”. 
  303. ^ „EROS B”. 
  304. ^ „Start-1”. 
  305. ^ „Strela launcher”. 
  306. ^ „Strela”. Gunter's Space Page. Приступљено 23. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  307. ^ astronautix.com, Titan II GLV Архивирано 2016-02-28 на сајту Wayback Machine
  308. ^ astronautix.com, Titan 23G Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  309. ^ Encyclopedia Astronautica, Titan 3A Архивирано 2008-03-07 на сајту Wayback Machine
  310. ^ Encyclopedia Astronautica, Titan 3B Архивирано 2012-10-25 на сајту Wayback Machine
  311. ^ astronautix.com, Titan IIIC Архивирано 2014-12-25 на сајту Wayback Machine
  312. ^ astronautix.com, Titan IIID Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  313. ^ astronautix.com, Titan IIIE Архивирано 2015-12-02 на сајту Wayback Machine
  314. ^ astronautix.com, Titan 34D Архивирано 2008-06-30 на сајту Wayback Machine
  315. ^ а б „Titan-4”. Gunter's Space Page. Приступљено 14. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  316. ^ а б „Titan-4”. Space.skyrocket.de. Приступљено 2013-11-04. 
  317. ^ а б „Fact Sheet – Titan IVB”. United States Air Force. Архивирано из оригинала 24. 02. 2011. г. Приступљено 2007-11-12. 
  318. ^ astronautix.com, Tsyklon-2A Архивирано 2013-05-22 на сајту Wayback Machine
  319. ^ „Tsiklon-2A (11K67)”. Space.skyrocket.de. Приступљено 2013-11-04. 
  320. ^ astronautix.com, Tsyklon-2 Архивирано 2013-05-22 на сајту Wayback Machine
  321. ^ а б „Tsiklon-2 (11K69)”. Space.skyrocket.de. Приступљено 2013-11-04. 
  322. ^ nasaspaceflight.com, Tsyklon-3
  323. ^ а б „Tsiklon-3 (11K68)”. Space.skyrocket.de. Приступљено 2013-11-04. 
  324. ^ astronautix.com, vanguard Архивирано 2002-05-06 на сајту Wayback Machine
  325. ^ „VLS”. 
  326. ^ „IRDT 1, 2, 2R”. 
  327. ^ Handbook of Space Engineering, Archaeology, and Heritage by Ann Darrin, Beth L. O'Leary, page 116
  328. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  329. ^ а б „Spacecraft – Vostok”. 
  330. ^ „Meteor-2 (11F632)”. 
  331. ^ astronautix.com, Soyuz/Vostok Архивирано 2010-01-07 на сајту Wayback Machine
  332. ^ а б Ed Kyle. „Zenit Data Sheet”. Spacelaunchreport.com. Приступљено 2013-11-04. 
  333. ^ а б Krebs, Gunter. „Zenit-2”. Gunter's Space Pages. Приступљено 20. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  334. ^ „Zenit launch vehicle”. Russianspaceweb.com. Приступљено 2013-11-04. 
  335. ^ „Elektro-L 1, 2, 3”. 
  336. ^ а б в г д Krebs, Gunter. „Zenit-3”. Gunter's Space Page. Приступљено 28. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  337. ^ Jones, Andrew (2. 8. 2018). „Landspace of China to launch first rocket in Q4 2018”. SpaceNews. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  338. ^ а б Barbosa, Rui C. (27. 10. 2018). „Chinese commercial provider LandSpace launches Weilai-1 on a Zhuque-1 rockets – fails to make orbit”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 27. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje на Викимедијиној остави.