Uti possidetis

Uti possidetis (лат. „оно што имате”) је принцип у међународном праву, по којем сукобљене стране задржавају оно што имају у тренутку прекида сукоба, осим ако уговором није другачије назначено. Јавља се у две форме:

Uti possidetis juris, принцип по којем свако задржава оно што му припада по закону.
Uti possidetis de facto, принцип по којем свако задржава оно што тренутно држи под војном контролом.

Примери употребе

СФР Југославија

Арбитражна комисија на челу са Робертом Бадентером се у својој одлуци везаној за унутрашљи сукоб у СФРЈ позвала на овај принцип. У мишљењу број 2, став 1. комисија је искористила uti possideti juris и нагласила да се према том принципу ни под којим околностима не смеју мењати границе, постојеће у тренутку стицања независности.^[1]

Референце

^ Pellet, Alain (1992). „The Opinions of the Badinter Arbitration Committee — A Second Breath for the Self-Determination of Peoples” [Мишљења Бадентерове арбитражне комисије — Други дах за самоопредељење на̂рода] (PDF). European Journal of International Law (3): 178—185. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2018. г.