Vanilla planifolia

Vanilla planifolia
Vanilla planifolia, илустрација из 1877.
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Скривеносеменице
(нерангирано):	Монокотиле
Ред:	Asparagales
Породица:	Orchidaceae
Потпородица:	Vanilloideae
Род:	Vanilla
Врста:	V. planifolia
Биномно име
Vanilla planifolia Jacks. ex Andrews 1808.
Синоними[1]
Epidendrum rubrum Lam. Myrobroma fragrans Salisb. Notylia planifolia (Jacks. ex Andrews) Conz. Notylia sativa (Schiede) Conz. Notylia sylvestris (Schiede) Conz. Vanilla aromatica Willd. Vanilla bampsiana Geerinck Vanilla duckei Huber Vanilla fragrans Ames Vanilla rubra (Lam.) Urb. Vanilla sativa Schiede Vanilla sylvestris Schiede Vanilla viridiflora Blume

Vanilla planifolia је врста рода Vanilla из породице орхидеја (Orchidaceae). Води порекло из Мексика и тропских делова Централне Америке и једна је од основних комерцијалних врста за производњу ваниле као зачина (због високог садржаја ванилина у плодовима). Научно име врсти је дао 1808. године британски ботаничар Хенри Чарлс Ендрјуз. Позната је и као равнолиста ванила и западноиндијска ванила.

Први који су користили ванилу у исхрани били су мексички Тотонаци, а Европљани се по први пут сусрећу са овом биљком након освајања Ернана Кортеза, почетком XVI века.

Опис таксона

Западноиндијска ванила је врежаста епифитна врста из породице орхидеја. Води порекло из тропских и влажних подручја Централне Америке, Кариба и крајњег североистока Јужне Америке. Данас се највише гаји на западу Мексика, у подручју Веракруза, и на Мадагаскару.^[2]

Стабло ваниле је зелено и из њега директно избијају дугуљасти, глатки и меснати листови. Биљка цвета током пролећа и почетком лета. Цветови су груписани у гроздове, сваки цвет је величине око 5−6 цм у пречнику, зеленкасто-жутих листића цветног омотача. Врста је самооплодна. Цветови су отворени свега један дан у свом животном веку, и у том периоду неопходно је извршити опрашивање уколико се желе плодови. У природи, опрашивачи су колибри који се хране цветним нектаром, и једна врста пчела, а природним путем опраши се тек један од сто цветова. У условима планташког узгоја ове врсте опрашивање се врши вештачким путем. Сваки цвет који не буде опрашен се суши и опада.

Плодови се развијају искључиво на одраслим биљкама које су у просеку дуже од 3 метра. Плод је издужена танка чахура дужине између 15 и 23 цм, која сазрева неких 5 месеци након цветања. Зелени плод је сличан мањим бананама. Након бербе плодови се суше и ферментишу, а што је процес ферментације дужи то је концентрација етерских уља у плоду већа. Из плодова ваниле добија се зачинска ванила.

Размножава се из семена или путем резница.

Хемијски састав плода

Најважнија хемијска једињења која се екстракују из плодова су ванилин (4-хидрокси-3-метоксибензалдехид, садржај у зрелом сувом плоду је око 2%), ванилинска киселина, 4-хидроксибензалдехид и 4-хидроксибензојева киселина.^[3]

Види још

• Ванила
• Ванилин
• Vanilla

Референце

Спољашње везе

Vanilla planifolia на Викимедијиној остави.