Архиепископ српски Јевстатије II

Јевстатије II Српски
Лични подаци
Датум смрти1309
Архиепископ српски
Године(1292-1309)
ПретходникЈаков I
НаследникСава III

Јевстатије II Српски је био српски православни архиепископ од 1292. до 1309. године. Поштује се као светитељ.[1]

За време двојице његових претходника (Јевстатија старијег и Јакова) и његове службе као архиепископа дошло је до наглог успона и територијалног ширења средњовековне српске државе. Њена се територија проширила на следећа места и околна подручја: године 1282. освојено је Скопље, где ће се пренети престоница, затим оба Полога, Овче поље, Злетово, Пијaнeц, Кичево и Дебар. На северу је освојено Браничево, Видин (1290). Основане су и нове епархије, и то: Грачаничка, Кончанска, Лимска, Мачванска, Браничевска, Београдска и Скопска.

Био је осми по реду српски архиепископ. Површно је обновио манастир Жичу, где је била пре архиепископска столица. Прво је рукоположио у Жичи, па поставио је монаха Данила (будућег великог српског хагиографа архиепископа) за хиландарског игумана. Са Драгутином Немањићем је отишао пред смрт у Срем; одступио са црквеног трона, када је на српски престол ступио краљ Милутин.[2]

Српска православна црква слави га 16. августа по јулијанском, а 29. августа по грегоријанском календару.

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 215-216.
  2. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 1870.

Литература

  • Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић. 

Спољашње везе

  • Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју[мртва веза]
  • Свети Јевстатије Други, светитељ — архиепископ


Јаков I
Архиепископ српски 12921309.
  • п
  • р
  • у
Архиепископи
1219—1346.
Патријарси
1346—1463.
1557—1766.
Карловачки митрополити1
Карловачки митрополити 1690—1726.
Београдски митрополит 1718—1726.
Београдско-карловачки митрополити 1726—1739.
Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920.
Београдски митрополити
1831—1920.
Цетињски митрополити
1766—1920.
Патријарси2
од 1920.
  • 1 У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.
  • 2 Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.
Портали:
  •  Биографија
  •  Православље