Европско првенство у атлетици на отвореном 1950 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 4. Европском првенству у атлетици 1950. одржано је 25. и 27. августа на Стадиону краља Бодуена у Бриселу.

Титулу освојену у Бриселу 1946, није бранио Антон Болиндер из Шведске.

Земље учеснице

Учествовало је 11 такмичара из 7 земаља.

  1.  Белгија (2)
  2.  Југославија (1)
  3. Совјетски Савез СССР (1)
  4.  Уједињено Краљевство (2)
  5.  Француска (2)
  6.  Швајцарска (1)
  7.  Шведска (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1950.
Светски рекорд Лестер Стирс  САД 2,11 Лос Анђелес, САД 17. јун 1941.
Европски рекорд Калеви Коткас  Финска 2,04 Гетеборг, Шведска 1. септембар 1936.
Рекорди европских првенстава 2,00 Торино, Италија 7. септембар 1934.

Освајачи медаља

Алан Патерсон
 Уједињено Краљевство
Арне Оман
 Шведска
Клод Бернар
 Француска

Сатница

Датум Време Ниво
25. август 1950. 18:15 Квалификације
27. август 1950. Финале

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у финале била је 1,90 м (КВ) коју су прескочила 5 такмичара а 5 такмичара се квалификовало на основу постигнутог резултата (кв).[1][2]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
1. Жак Делелиене  Белгија 1,90 КВ, ЛР
1. Арне Оман  Шведска 1,90 КВ
1. Жорж Дамитио  Француска 1,90 КВ, ЛРС, =ЛР
1. Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1,90 КВ
1. Ханс Вахли  Швајцарска 1,90 КВ, =ЛР
6. Геста Свенсон  Шведска 1,85 КВ
6. Клод Бернар  Француска 1,85 КВ
6. Валтер Херсенс  Белгија 1,85 КВ, ЛР
6. Михајло Димитријевић  Југославија 1,85 КВ, ЛР
6. Јуриј Иљасов Совјетски Савез СССР 1,85 КВ, ЛР
11. Роналд Павит  Уједињено Краљевство 1,80 ЛР

Финале

Такмичење је одржано 27. августа 1950. године.[2][3]

Пласман Атлетичар Држава Резултат Белешке
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1,96 ЛРС
Арне Оман  Шведска 1,93 ЛР
Клод Бернар  Француска 1,93 ЛР
4. Ханс Вахли  Швајцарска 1,90 =ЛР
5. Геста Свенсон  Шведска 1,90 ЛРС
6. Жорж Дамитио  Француска 1,90 =ЛРС
7. Жак Делелиене  Белгија 1,85
8. Јуриј Иљасов Совјетски Савез СССР 1,85 =ЛР
9. Михајло Димитријевић  Југославија 1,85 =ЛР
10. Валтер Херсенс  Белгија 1,85

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 4. Европског првенства на отвореном 1934—1950.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Шведска 2 1 0 3
2.  Финска 1 1 3 5
3.  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
4,  Норвешка 0 1 0 1
5.  Француска 0 0 1 1
Укупно {5} 4 4 4 12

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Калеви Коткас  Финска 1 1 0 2
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1 1 0 2

Види још

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис за мушкарце
  2. ^ а б Резултати скока увис у извештају ЕАА стр 375.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1950.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 10.000 м ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023