Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — скок увис за мушкарце

Скок увис у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. у Сплиту одржано је 29. и 31. августа на стадиону Пољуд.

Титулу освојену 1986. у Штутгарту, није бранио Игор Паклин из Совјетског Савеза.

Земље учеснице

Учествовала су 24 такмичара из 15 земаља.

  • Бугарска Бугарска (1)
  • Грчка Грчка (1)
  • Данска Данска (1)
  • Западна Немачка Западна Немачка (3)
  • Израел Израел (1)

  • Италија Италија (2)
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (3)
  • Норвешка Норвешка (1)
  • Пољска Пољска (1)
  • Совјетски Савез Совјетски Савез (2)

  • Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)
  • Финска Финска (2)
  • Француска Француска (1)
  • Шведска Шведска (1)
  • Шпанија Шпанија (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1990.
Светски рекорд Хавијер Сотомајор  Куба 2,44 Сан Хуан, Порторико 20. јул 1989.
Европски рекорд Патрик Шеберг  Шведска 2,42 Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Рекорд европских првенстава Игор Паклин  Совјетски Савез 2,34 Штутгарт, Западна Немачка 31. август 1986.
Најбољи светски резултат сезоне Сорин Матеј  Румунија 2,40 Братислава, Чехословачка 20.јун 1990.
Најбољи европски резултат сезоне
Рекорди после завршеног Европског првенства 1990.
Рекорд европских првенстава Драгутин Топић  Југославија 2,34 Сплит Југославија 31. август 1990.
Алексеј Јемелин  Совјетски Савез
Георги Даков  Бугарска

Најбољи резултати у 1990. години

Најбољи атлетичари у скоку увис 1990. године пре почетка европског првенства (26. августа 1990) заузимало је следећи пласман на европској и светској ранг листи (СРЛ).(СРЛ)[1][2]

1. Сорин Матеј  Румунија 2,40 20. јун 1. СРЛ
2. Драгутин Топић  Југославија 2,37 12. август 3. СРЛ
3. Георги Даков  Бугарска 2,36 10. август 6. СРЛ
4. Далтон Грант  Велика Британија 2,34 2. фебруар 8.СРЛ
5. Патрик Шеберг  Белгија 10. август 9.СРЛ
6. Артур Партика  Пољска 2,33 13. мај 10. СРЛ
7. Рудолф Поварницин  Совјетски Савез 20. јун 11. СРЛ
8. Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 12. август 13. СРЛ
9. Артуро Ортиз  Шпанија 2,32 16. јун 16. СРЛ
10. Ралф Сон  Западна Немачка 2,31 17. јун 20. СРЛ
26. Стеван Зорић  Југославија 2,26 12. август 44. СРЛ
28. Сашо Апостоловски 2,25 15. јул 52. СРЛ

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Освајачи медаља

Драгутин Топић
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Алексеј Јемелин
Совјетски Савез Совјетски Савез
Георги Даков
Бугарска Бугарска

Резултати

Квалификације

У квалификацијама такмичари су били подељени у две групе. За финале су се квалификовала првих пет из обе групе (КВ), и двоје по постигнутом резултату (кв).[3]

Пласман Група Такмичар Земља Време Белешке
1. А Алексеј Јемелин Совјетски Савез Совјетски Савез 2,28 КВ
2. А Артуро Ортиз Шпанија Шпанија 2,28 КВ
3. А Георги Даков Бугарска Бугарска 2,28 КВ
4. А Драгутин Топић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,28 КВ
5. А Дитмар Мегенбург Западна Немачка Западна Немачка 2,28 КВ
6. Б Сергиј Димченко Совјетски Савез Совјетски Савез 2,28 КВ
7. Б Ралф Сон Западна Немачка Западна Немачка 2,28 КВ
8. Б Данијеле Пагани Италија Италија 2,28 КВ
9. Б Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,28 КВ
10. Б Артур Партика Пољска Пољска 2,28 КВ
11. А Лука Тозо Италија Италија 2,24 кв
12. А Мати Витала Финска Финска 2,24
13. Б Јуха Исолехто Финска Финска 2,24 кв
14. Б Жан-Шарл Жикел Француска Француска 2,24
15. Б Сашо Апостоловски Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,24
16. А Џеф Парсонс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,20
17. А Стеван Зорић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,20
18. Б Карло Тренхарт Западна Немачка Западна Немачка 2,20
19. Б Михаел Микелсен Данска Данска 2,20
20. Б Томас Ериксон Шведска Шведска 2,20
21. А Брендан Рајли Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,20
22. А Ламброс Папакостас Грчка Грчка 2,15
23. Б Хокон Сернблом Норвешка Норвешка 2,15
24. А Итаји Маргалит Израел Израел 2,10

Финале

Пласман Такмичар Држава Време Белешке
Драгутин Топић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,34 =РЕП
Алексеј Јемелин Совјетски Савез Совјетски Савез 2,34 =РЕП
Георги Даков Бугарска Бугарска 2,34 =РЕП
4. Сергиј Димченко Совјетски Савез Совјетски Савез 2,31
5. Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,31
6. Дитмар Мегенбург Западна Немачка Западна Немачка 2,31
7. Ралф Сон Западна Немачка Западна Немачка 2,28
8. Артуро Ортиз Шпанија Шпанија 2,28
9. Лука Тозо Италија Италија 2,28
10. Јуха Исолехто Финска Финска 2,24
11. Артур Партика Пољска Пољска 2,24
12. Данијеле Пагани Италија Италија 2,24

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 15. Европског првенства на отвореном 1934—1990.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Совјетски Савез 5 4 3 12
2.  Шведска 4 2 1 7
3.  Финска 1 2 3 6
4.  Француска 1 1 1 3
5.  Западна Немачка 1 0 2 3
6.  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
7.  Данска 1 0 0 1
 Југославија 1 0 0 1
0.  Чехословачка 0 2 2 4
10.  Норвешка 0 1 0 1
 Пољска 0 1 0 1
 Румунија 0 1 0 1
13.  Бугарска 0 0 1 1
 Италија 0 0 1 1
 Источна Немачка 0 0 1 1
Укупно {15} 15 15 15 45

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Калеви Коткас  Финска 1 1 0 2
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Јиржи Лански  Чехословачка 0 2 0 2
5. Стиг Петерсон  Шведска 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ Европска ранг листа - сајт ИААФ Прибављено 8.4.2019.
  2. ^ Светска ранг листа - сајт ИААФ. Прибављено 8.4.2019.
  3. ^ Резултати скакача увис
  • п
  • р
  • у
Мушке
дисциплине
Женске
дисциплине
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023