Интерлеукин 10
| Интерлеукин 10 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 ПДБ приказ базиран на 2H24. | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1ilk, 1inr, 1j7v, 1lk3, 1vlk, 1y6k, 1y6m, 1y6n, 2h24, 2ilk | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | IL10; CSIF; IL-10; IL10A; MGC126450; MGC126451; TGIF | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 124092 MGI: 96537 HomoloGene: 478 GeneCards: IL10 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 3586 | 16153 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000136634 | ENSMUSG00000016529 | |||||||||
| UниПрот | P22301 | Q0VBJ1 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_000572 | NM_010548 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_000563 | NP_034678 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) | Chr 1: 205.01 - 205.01 Mb | Chr 1: 132.85 - 132.85 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Интерлеукин 10 (ИЛ-10 или ИЛ10), исто познат као људски инхибиторни фактор синтезе (ЦСИФ), је антиинфламаторни цитокин. Код људи ИЛ-10 кодиран ИЛ10 геном.[1][2]
Овај цитокин производе првенствено моноцити и у мањој мери лимфоцити. Овај цитокин има плеиотропске ефекте у имунорегулацији и инфламацији. Он умањује изражавање Тх1 цитокина, МХЦ клас II антигена, и костимулаторних молекула на макрофагама. Он увећава преживљавање Б ћелија, њихову пролиферацију, и продукцију антитела. Овај цитокин може да блокира НФ-κБ активност, и он је укључен у регулацију JAK-CTAT сигналног пута. Нокаут студије на мишевима сугерирају функцију овог цитокина као есенцијалног имунорегулатора интерстиналног тракта.[3] Пацијенти са Кроновом болешћу повољно реагују на третман са бактеријама које производе рекомбинантни интерлеукин 10. То показује важност интерлеукина 10 у контроли прекомерног имунитета људског тела.[4]
Једна студија на мишевима је показала да интерлеукин 10 исто тако производе маст ћелије, чиме се поништава инфламаторни ефекат који те ћелије имају на месту алергијске реакције.[5]
Функција
Он има способност инхибирања синтезе проинфламаторних цитокина као што је ИНФ-γ, ИЛ-2, ИЛ-3, ТНФα и ГМ-ЦСФ које стварају ћелије попут макрофага и тип 1 T помоћне ћелије.
ИЛ-10 исто тако манифестује потентну способност да супресује антиген презентациону способност антиген презентирајућих ћелија. Међутим, он је исто тако стимулише одређене T ћелије, маст ћелије, и стимулише Б ћелијску матурацију и продукцију антитела.[6]
Експресија
Он је углавном изражен у моноцитима и тип 2 T помоћним ћелијама (TH2), маст ћелијама, CD4+CD25+Foxp3+ регулаторним T ћелијама, као и у одређеним групама активираних T и B ћелија. Њега ослобађају цитотоксичне T-ћелије да би инхибирале акције НК ћелија у току имуног одговора на виралну инфекцију.
Ген и протеинска структура
Код људи the ИЛ-10 ген се налази на хромозому 1 и састоји се од 5 ексона.[1] ИЛ-10 протеин је хомодимер. Свака подјединица садржи 178 аминокиселина.[7]
Интерлеукин 10 је класификован као класа 2 цитокин. У ову цитокинску класу спадају интерлеукин-10 (ИЛ-10), ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-22, ИЛ-24 (Мда-7), и ИЛ-26, интерферони (IFN-®, -¯, -", -•, -!, -±, -¿, и -° ) и интерферон-слични молекули (лимитин, ИЛ-28A, ИЛ-28B, и ИЛ-29)[8]
Интеракције
За интерлеукин 10 је показано да остварује интеракције са Интерлеукин 10 рецептором, алфа подјединицом.[9][10][11][12][13]
Референце
- ^ а б Eskdale J, Kube D, Tesch H, Gallagher G (1997). „Mapping of the human IL10 gene and further characterization of the 5' flanking sequence”. Immunogenetics. 46 (2): 120—8. PMID 9162098.
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ „Entrez Gene: IL10 interleukin 10”. Приступљено 1. 7. 2018.
- ^ Braat H, Rottiers P, Hommes DW, Huyghebaert N, Remaut E, Remon JP, van Deventer SJ, Neirynck S, Peppelenbosch MP, Steidler L (2006). „A phase I trial with transgenic bacteria expressing interleukin-10 in Crohn's disease”. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 4 (6): 754—9. PMID 16716759. doi:10.1016/j.cgh.2006.03.028.
- ^ Grimbaldeston MA, Nakae S, Kalesnikoff J, Tsai M, Galli SJ (2007). „Mast cell-derived interleukin 10 limits skin pathology in contact dermatitis and chronic irradiation with ultraviolet B”. Nat. Immunol. 8 (10): 1095—104. PMID 17767162. doi:10.1038/ni1503.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (1995). „Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma”. Structure. 3 (6): 591—601. PMID 8590020. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
- ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors”. Annu. Rev. Immunol. 22: 929—79. PMID 15032600. doi:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622.
- ^ Ho, A S (1993). Liu Y, Khan T A, Hsu D H, Bazan J F, Moore K W. „A receptor for interleukin 10 is related to interferon receptors”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. UNITED STATES. 90 (23): 11267—71. ISSN 0027-8424. PMID 8248239. Непознати параметар
|quotes=игнорисан (помоћ);|access-date=захтева|url=(помоћ) - ^ Josephson, K (2001). Logsdon N J, Walter M R. „Crystal structure of the IL-10/IL-10R1 complex reveals a shared receptor binding site”. Immunity. United States. 15 (1): 35—46. ISSN 1074-7613. PMID 11485736. Непознати параметар
|quotes=игнорисан (помоћ);|access-date=захтева|url=(помоћ) - ^ Tan, J C (1995). Braun S, Rong H, DiGiacomo R, Dolphin E, Baldwin S, Narula S K, Zavodny P J, Chou C C. „Characterization of recombinant extracellular domain of human interleukin-10 receptor”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 270 (21): 12906—11. ISSN 0021-9258. PMID 7759550. Непознати параметар
|quotes=игнорисан (помоћ);|access-date=захтева|url=(помоћ) - ^ Josephson, K (2001). McPherson D T, Walter M R. „Purification, crystallization and preliminary X-ray diffraction of a complex between IL-10 and soluble IL-10R1”. Acta Crystallogr. D Biol. Crystallogr. Denmark. 57 (Pt 12): 1908—11. ISSN 0907-4449. PMID 11717514. Непознати параметар
|quotes=игнорисан (помоћ);|access-date=захтева|url=(помоћ) - ^ Hoover, D M (1999). Schalk-Hihi C, Chou C C, Menon S, Wlodawer A, Zdanov A. „Purification of receptor complexes of interleukin-10 stoichiometry and the importance of deglycosylation in their crystallization”. Eur. J. Biochem. GERMANY. 262 (1): 134—41. ISSN 0014-2956. PMID 10231374. Непознати параметар
|quotes=игнорисан (помоћ);|access-date=захтева|url=(помоћ)
Литература
- Bortesi L, Rossato M, Schuster F, Raven N, Stadlmann J, Avesani L, Falorni A, Bazzoni F, Bock R, Schillberg S, Pezzotti M (2009). „Viral and murine interleukin-10 are correctly processed and retain their biological activity when produced in tobacco”. BMC Biotechnol. 9: 22. PMC 2667500
. PMID 19298643. doi:10.1186/1472-6750-9-22. - Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). „Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor”. Annu. Rev. Immunol. 19: 683—765. PMID 11244051. doi:10.1146/annurev.immunol.19.1.683.
- M, Girndt (2003). „Humoral immune responses in uremia and the role of IL-10”. Blood Purif. 20 (5): 485—8. PMID 12207099. doi:10.1159/000063553.
- Beebe AM, Cua DJ, de Waal Malefyt R (2003). „The role of interleukin-10 in autoimmune disease: systemic lupus erythematosus (SLE) and multiple sclerosis (MS)”. Cytokine Growth Factor Rev. 13 (4-5): 403—12. PMID 12220553. doi:10.1016/S1359-6101(02)00025-4.
- S, Mocellin; Panelli MC; Wang E (2004). „The dual role of IL-10”. Trends Immunol. 24 (1): 36—43. PMID 12495723. doi:10.1016/S1471-4906(02)00009-1.
- Roncarolo MG, Battaglia M, Gregori S (2004). „The role of interleukin 10 in the control of autoimmunity”. J. Autoimmun. 20 (4): 269—72. PMID 12791310. doi:10.1016/S0896-8411(03)00047-7.
- Groux H, Cottrez F (2004). „The complex role of interleukin-10 in autoimmunity”. J. Autoimmun. 20 (4): 281—5. PMID 12791313. doi:10.1016/S0896-8411(03)00044-1.
- Llorente L, Richaud-Patin Y (2004). „The role of interleukin-10 in systemic lupus erythematosus”. J. Autoimmun. 20 (4): 287—9. PMID 12791314. doi:10.1016/S0896-8411(03)00043-X.
- K, Asadullah; Sabat R; Friedrich M (2004). „Interleukin-10: an important immunoregulatory cytokine with major impact on psoriasis”. Current drug targets. Inflammation and allergy. 3 (2): 185—92. PMID 15180472. doi:10.2174/1568010043343886.
- P, Stenvinkel; Ketteler M; Johnson RJ (2005). „IL-10, IL-6, and TNF-alpha: central factors in the altered cytokine network of uremia--the good, the bad, and the ugly”. Kidney Int. 67 (4): 1216—33. PMID 15780075. doi:10.1111/j.1523-1755.2005.00200.x.
- KF, Copeland (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID 16375755. doi:10.2174/138955705774933383.
Спољашње везе
- Interleukin-10 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Интерлеукин 10 на Викимедијиној остави.
- п
- р
- у
PДБ Галерија
-
1ilk: Интерлеукин 10 кристална структура показује функционални димер са неочекиваном тополошком сличношћу са интерфероном гама -
1inr: Синтеза цитокина -
1j7v: Људски ИЛ-10 / ИЛ-10Р1 комплекс -
1lk3: Дизајнирани људски интерлеукин 10 мономер комплексиран са 9Д7 ФАБ фрагментом -
1vlk: Структура виралног интерлеукина 10 -
1y6k: Кристална структура људског интерлеукина ИЛ-10 у комплексу са растворним ИЛ-10Р1 ланцом -
1y6m: Кристална структура Епштајн-Бар вирусовог ИЛ-10 у комплексу са растворним ИЛ-10Р1 ланцом -
1y6n: Кристална структура Епштајн-Бар вирусовог ИЛ-10 мутанта (A87I) у комплексу са растворним ИЛ-10Р1 ланцом -
2h24: Кристална структура људског ИЛ -10 -
2ilk: Кристална структура људског интерлеукина 10 на резолуцији од 1.6 Å
