Папа Павле VI

Павле VI
Павле VI
Лични подаци
Пуно име	Ђовани Батиста Енрико Антонио Марија Монтини
Датум рођења	(1897-09-26)26. септембар 1897.
Место рођења	Концесио, Краљевина Италија
Датум смрти	6. август 1978.(1978-08-06) (80 год.)
Место смрти	Кастел Гандолфо, Италија
Народност	Италијан
Папа
Редослед	262.
Понтификат	21. јун 1963 — 6. август 1978.
Претходник	Јован XXIII
Наследник	Јован Павле I
Грб Павла VI

Папа Павле VI (лат. Paulus PP. VI; итал. Paolo VI, право име Ђовани Батиста Енрико Антонио Марија Монтини итал. Giovanni Battista Enrico Antonio Maria Montini; Концесио, 26. септембар 1897 — Кастел Гандолфо, 6. август 1978), је владао као папа Римокатоличке цркве од 21. јуна 1963. до своје смрти 6. августа 1978. године. Наследивши Јована XXIII, наставио је Други ватикански сабор, који је затворио 1965. године, спроводећи његове бројне реформе, и подстичући побољшане екуменске односе са источним православним и протестантским црквама, што је резултирало многим историјским састанцима и споразумима.

Монтини је служио у Државном секретаријату Свете столице од 1922. до 1954. Док је био у Државном секретаријату Монтини и Доменико Тардини сматрани најближим и најутицајнијим саветницима папе Пија XII. Године 1954, Пије је Монтинија именовао надбискупом Милана, највеће италијанске бискупије.^[1][2] Монтини је касније постао секретар Италијанске бискупске конференције. Јован XXIII га је уздигао у Колеџ кардинала 1958. године, а након смрти Јована XXIII, Монтини се сматрао једним од његових највероватнијих наследника.^[3] По избору за папинство, Монтини је узео име Павле VI.

Он је поново сазвао Други ватикански сабор, који се аутоматски затворио смрћу Јована XXIII.^[4][5] Након што је савет завршио свој рад, Павле VI је преузео одговорност за тумачење и спровођење његових мандата, често прелазећи танку линију између опречних очекивања различитих група унутар католичанства. Величина и дубина реформи које су утицале на сва поља црквеног живота током његовог понтификата премашиле су сличне реформске програме његових претходника и наследника. Павле VI је више пута говорио на маријанским конвенцијама и мариолошким састанцима, посетио маријанске светиње и издао три маријанске енциклике. Следећи Амброзија Миланског, именовао је Марију за Мајку Цркве током Другог ватиканског сабора.^[6] Павле VI је описивао себе као понизног слугу страдалног човечанства и захтевао је значајне промене од богатих у Северној Америци и Европи у корист сиромашних у Трећем свету.^[7] Његови ставови о контроли рађања, чувено проглашени у енциклици Humanae vitae 1968, често су оспоравани, посебно у западној Европи и Северној Америци. Иста опозиција појавила се као реакција на политичке аспекте његовог учења.

Биографија

Наследио је папу Јована XXIII, који је успоставио Други ватикански сабор, и одлучио је да га настави. Неговао је побољшане екуменске односе са православним и протестантским црквама, што је довело до многих историјских састанака и споразума. Као поборник реформске струје у католичкој цркви укинуо је 1966. Индекс забрањених књига, реорганизовао ватиканску курију, залагао се за мирољубива решења међународних спорова и нормализовање односа с комунистичким земљама.

Ранији живот

Ђиовани Батиста родио се 26. септембра 1897. као друго дете у породици месних племића. Његов отац Ђеорђ Монтини и мајка Ђиудита, рођена Алгиси, имали су још два сина Лудовика и Франциска. Ђиовани је као дечак био срамежљив и врло осетљивог здравља. Његова несигурност и хиперсензибилност пратиће га кроз цели живот и никада их неје у потпуности успео да сакрије пред људима. Али то га није спречило да постане папа. Основно образовање завршио је у исусовачкој школи у Брескији. Након редовног школовања с деветнаест година одлази у семениште, а за свећеника је заређен у Брескији 29. маја 1920. Он наставља студије теологије и права у Риму, на Папинском универзитету Грегоријана и Папинској академији за образовање дипломата (Accademia dei Nobili Ecclesiastici).

Године 1923. папа Папа Пије XI шаље га у службу при нунцијатури у Варшави, али због здравствених разлога брзо напушта ту дужност. Након тога ради у Државном секретаријату за време кардинала Гаспарија, а од 1931. предаје на Академији историју дипломатије. Од 1937. постаје блиски сарадник државног секретара кардинала Југенија Пакелија. Када је кардинал Пакели 1939. изабран за папу Пије XII, Монтини наставља уску сарадњу са њим. Године 1954. папа Пије XII именује га миланским надбискупом, а четири године касније папа Јован XXIII именује га и кардиналом. У октобру 1962. с радом започиње Други ватикански сабор. Иако папа Јован XXIII није имао конкретан програм за рад Сабора (Концила), папа је желио, како је рекао, да у цркви спроведе „aggiornamento”, тј. посадашњење. У ту концепцијску збрку ред је унео кардинал Монтини који је на једанаест страница писаних руком предложио јасну линију, садржајно и организацијски, те добио потпору већине бискупа, чиме је била осигурана будућност Концила.

Избор за папу

Осам месеци касније умро је папа Јован XXIII. Од самог почетка Монтини је „papabile”, nајизгледнији кандидат. На конклавама је учествовало 80 кардинала, што је тада представљало највећи број изборника у историји цркве. У петом кругу гласања 21. јуна 1963. Ђиовани Батиста Монтини изабран је за 262. наследника апостола Петра. Узео је име Павле по узору на апостола Павла.

Види још

• Списак папа
• Папа

Референце

Литература

Спољашње везе

Папа Павле VI на Викимедијиној остави.

• п
• р
• у

Папе Католичке цркве

• Списак папа
  • графички
  • канонизовани
• Папско име
• Гробнице
  • постојеће
  • непостојеће
• Антипапа
• Папа емеритус
  • Папско одрицање
• Изабрани папа

1—4. века
Током Римског царства (до 493)
укључујући под Константином (312—337)

• Петар
• Лин
• Анаклетије
• Климент I
• Еварист
• Александар I
• Сикст I
• Телесфор
• Хигиније
• Пије I
• Аницет
• Сотер
• Елеутерије
• Виктор I
• Зефирин
• Калист I
• Урбан I
• Понтијан
• Антерије
• Фабијан
• Корнелије
• Луције I
• Стефан I
• Сикст II
• Дионисије
• Феликс I
• Еутицијан
• Кај
• Марцелин
• Марцел I
• Евсевије
• Милтијад
• Силвестар I
• Марко
• Јулије I
• Либерије
• Дамас I
• Сириције
• Анастасије I

5—8. века
Остроготско папство (493—537)
Византијско папство (537—752)
Франачко папство (756—857)

• Иноћентије I
• Зосим
• Бонифације I
• Целестин I
• Сикст III
• Лав I
• Хиларије
• Симплиције
• Феликс III
• Геласије I
• Анастасије II
• Симах
• Хормизд
• Јован I
• Феликс IV
• Бонифације II
• Јован II
• Агапит I
• Силвестер
• Вигилије
• Пелагије I
• Јован III
• Бенедикт I
• Пелагије II
• Гргур I
• Сабинијан
• Бонифације III
• Бонифације IV
• Адеодат I
• Бонифације V
• Хонорије I
• Северин
• Јован IV
• Теодор I
• Мартин I
• Евгеније I
• Виталијан
• Адеодат II
• Доно
• Агатије
• Лав II
• Бенедикт II
• Јован V
• Конон
• Сергије I
• Јован VI
• Јован VII
• Сисиније
• Константин
• Гргур II
• Гргур III
• Захарије
• Стефан II
• Павле I
• Стефан III
• Хадријан I
• Лав III

9—12. века
Папски одабир пре 1059
Saeculum obscurum (904—964)
Кресцентска ера (974—1012)
Тосканско папство (1012—1044/1048)
Царско папство (1048—1257)

• Стефан IV
• Паскал I
• Евгеније II
• Валентин
• Гргур IV
• Сергије II
• Лав IV
• Бенедикт III
• Никола I
• Хадријан II
• Јован VIII
• Марин I
• Хадријан III
• Стефан V
• Формоз
• Бонифације VI
• Стефан VI
• Роман
• Теодор II
• Јован IX
• Бенедикт IV
• Лав V
• Сергије III
• Анастасије III
• Lando
• Јован X
• Лав VI
• Стефан VII
• Јован XI
• Лав VII
• Стефан VIII
• Марин II
• Агапит II
• Јован XII
• Бенедикт V
• Лав VIII
• Јован XIII
• Бенедикт VI
• Бенедикт VII
• Јован XIV
• Јован XV
• Гргур V
• Силвестар II
• Јован XVII
• Јован XVIII
• Сергије IV
• Бенедикт VIII
• Јован XIX
• Бенедикт IX
• Силвестар III
• Бенедикт IX
• Гргур VI
• Климент II
• Бенедикт IX
• Дамас II
• Лав IX
• Виктор II
• Стефан IX
• Никола II
• Александар II
• Гргур VII
• Виктор III
• Урбан II
• Паскал II
• Геласије II
• Калист II
• Хонорије II
• Иноћентије II
• Целестин II
• Луције II
• Евгеније III
• Анастасије IV
• Хадријан IV
• Александар III
• Луције III
• Урбан III
• Гргур VIII
• Климент III
• Целестин III
• Иноћентије III

13—16. века
Витербо (1257—1281)
Орвијето (1262—1297)
Перуђа (1228—1304)
Авињонско папство (1309—1378)
Западни раскол (1378—1417)
Ренесансно папство (1417—1534)
Реформаторско папство (1534—1585)
Барокно папство (1585—1689)

• Хонорије III
• Гргур IX
• Целестин IV
• Иноћентије IV
• Александар IV
• Урбан IV
• Климент IV
• Гргур X
• Иноћентије V
• Хадријан V
• Јован XXI
• Никола III
• Мартин IV
• Хонорије IV
• Никола IV
• Целестин V
• Бонифације VIII
• Бенедикт XI
• Климент V
• Јован XXII
• Бенедикт XII
• Климент VI
• Иноћентије VI
• Урбан V
• Гргур XI
• Урбан VI
• Бонифације IX
• Иноћентије VII
• Гргур XII
• Мартин V
• Евгеније IV
• Никола V
• Калист III
• Пије II
• Павле II
• Сикст IV
• Иноћентије VIII
• Александар VI
• Пије III
• Јулије II
• Лав X
• Хадријан VI
• Климент VII
• Павле III
• Јулије III
• Марцел II
• Павле IV
• Пије IV
• Пије V
• Гргур XIII
• Сикст V
• Урбан VII
• Гргур XIV
• Иноћентије IX
• Климент VIII

17—20. века
Просветитељство (око 1640—1740)
Револуцијско папство (1775—1848)
Римско питање (1870—1929)
Ватикан (1929—данас)

• Лав XI
• Павле V
• Гргур XV
• Урбан VIII
• Иноћентије X
• Александар VII
• Климент IX
• Климент X
• Иноћентије XI
• Александар VIII
• Иноћентије XII
• Климент XI
• Иноћентије XIII
• Бенедикт XIII
• Климент XII
• Бенедикт XIV
• Климент XIII
• Климент XIV
• Пије VI
• Пије VII
• Лав XII
• Пије VIII
• Гргур XVI
• Пије IX
• Лав XIII
• Пије X
• Бенедикт XV
• Пије XI
• Пије XII
• Јован XXIII
• Павле VI
• Јован Павле I
• Јован Павле II

21. век

• Бенедикт XVI
• Фрања

Историја папства

Стари и рани средњи век	Током Римског царства (до 493) под Константином (312—337) Остроготско папство (493—537) Византијско папство (537—752) Франачко папство (756—857) Saeculum obscurum (904—964) Кресцентска ера (974—1012)
Високи и касни средњи век	Тосканско папство (1012—1044 / 1048) Царско папство (1048—1257) Лутајуће папство Витербо, 1257—1281 Орвијето, 1262—1297 Перуђа, 1228—1304 Авињонско папство (1309—1378) Западни раскол (1378—1417)
Рани нови и нови век	Ренесансно папство (1417—1534) Реформаторско папство (1534—1585) Барокно папство (1585—1689) Просветитељство (око 1640—1740) Револуцијско папство (1775—1848) Римско питање (1870—1929) Ватикан (1929—данас) Други светски рат (1939—1945) Хладни рат (1945—1991)