Франкфуртски споразум (1871)
Франкфуртски мир (фр. Le traité de Francfort, нем. Friede von Frankfurt) је мировни споразум потписан у Франкфурту 10. маја 1871. године, на крају Француско-пруског рата.
Садржај
Споразум:
- Потврђују се границе између Треће француске републике и Немачког царства, укључујући сецесију Алзаса, Лорена и многих делова Вогесије.
- Становницима се даје право повратка у Алзас-Лорен регију до 1. октобра 1872. године, с тим што могу да задрже своје француско држављанство и емигрирају или да остану и постану грађани Немачке.
- Поставља се временски рок за повлачење немачих трупа из одређених области.
- Регулише се плаћање француске ратне штете од пет милијарде франака (у току три године).
- Признаје се прихватање Вилхелма I као цара Немачке.
- Остаје немачка окупација неких делова Француске док се не исплати ратна штета (на изненађење Немачке, Француска је брзо платила ратну штету).
Споразум је такође садржао и ове тачке
- Коришћење водених путева у Алсазу и Лорену
- Трговина између две земље
- Повратак заробљеника
Утицај споразума
Стратегија
Немачка војска је захтевала контролу ових територија као потребу да се заштити Немачка. Најважније, немачка војска је контролисала пут између Тионвила и Меца као најважније подручје за неки будући рат са Француском.[1]
Национализам
Нова политичка граница умногоме је праћена и лингвистичком границом. Чињеница да је већина нове Царске територије (Reichsland) говорила немачки дијалекат дозвољавао је Берлину да оправда анексију ових територија.
Економија
Природни ресурси у Алзасу и Лорени (руде гвожђа и угаљ) нису играли превелику улогу у потреби Немачке за анексијом ових територија.[2] Војна анексија је била главни стратешки циљ као и уједињење свих Немаца.
У исто време Француска је изгубила 1.447.000 хектара, 1,694 села и 1.597.000 грађана. Такође је изубила 20% својих потенцијала руде гвожђа.
Споразум о трговини из 1862. године са Прусијом није обновљен али је Француска гарантовала Немачкој, за трговину и пловидбу, најповољније услове. Француска је ово поштовала до избијања Првог светског рата.
Легат
Овај споразум је поларизовао француску политику према Немачкој у следећих четрдесет година. Поновно освајање Алзаса и Лорена, „изгубљених провинција“ постала је опсесија карактеристична за реваншизам што је био један од најјачих мотива за француски улазак у Први светски рат.
Референце
Литература
- Hawthorne, Richard (Jan, 1950), The Franco-German Boundary of 1871, World Politics, стр. 209—250 Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - Eckhardt, C.C. (May, 1918). "The Alsace-Lorraine Question", The Scientific Monthly, Vol. 6, No. 5, pp. 431-443.
- п
- р
- у
- Аустроугарска
- Француска
- Италија
- Јапан
- Османско царство
- Пруска / Немачка
- Русија
- Сједињене Америчке Државе
- Уједињено Краљевство
- Тројни савез
- Тројна Антанта
- Француско-руски савез
- Entente Cordiale
- Англо-руски савез
- Англо-јапански савез
- Савез три цара
- Савез осам држава
- Равнотежа моћи у Европи
- Слабљење Османског царства
- Источно питање
- Ширење национализма
- Османски јавни дуг
- Реваншизам
- Pax Britannica
- Нови империјализам
- Освајање Африке
- Египатска полуга
- У Азији
- Освајање Африке
- Панславизам
- Велика игра
- Велико приближавање
- Друга индустријска револуција
- Индустријски рат
- Версајски
- Франкфуртски
- Берлински
- Уговор о реосигурању
- Париски
- Споразум из Бјеркеа
- Споразум Тафт–Кацура
- Хашке конвенције
- Јапанско-корејски (1905)
- Јапанско-корејски анексиони
- Ракониђијска погодба
- Формирање Румуније
- Уједињење Немачке
- Уједињење Италије
- Берлински конгрес
- Берлинска конференција
- Weltpolitik
- Утрке у морнаричком наоружању
- Англо-немачка
- Дреднот
- Немачки морнарички закони
- Аустро-италијанска
- Англо-немачка
- Инцидент у Фашоди
- Анексија Хаваја
- Поморска блокада Венецуеле
- Спор о граници Аљаске
- Прва мароканска криза
- Друга мароканска криза
- Анексиона криза (Босна и Херцеговина)
- Јулска криза