Sekretaza amiloidnog prekurzornog proteina

Sekretaze su enzimi odsecaju delove dužih proteina koji su ugraženi u ćelijksu membranu.

Pored niza drugih uloga u ćeliji, sekretaze deluju na amiloidni prekursorni protein (APP) i dele protein u tri fragmenta. Naknadnim presecanjima posredstvom β-sekretaze (BACE) i γ-sekretaze proizvodi se amiloid-β peptidni fragment koji formira agregate zvane "plakovi" u mozgu obolelih od Alzheimerove bolesti. Ako prvo α-sekretaza deluje na APP umesto BACE, ne formira se amiloid-β, pošto α-sekretaza prepoznaje ciljnu proteinsku sekvencu koja je bliža ćelijskoj površini od BACE. Nepatogeni srednji fragment formiran α/γ presecanjem se naziva P3.^[1]

Struktura

Struktura tri sekretaze je veoma različita.

• Gen α-sekretaze nije nedvosmisleno identifikovan, ali se smatra da je ovaj enzim metaloproteinaza.
• BACE je transmembranski protein sa ekstracelularnim domenom aspartilne proteaza .
• γ-sekretaze je zapravo proteinski kompleks koji se sastoji od presenilina, nikastrina, APH-1 i PEN-2. Presenilin sadrži proteazni domen i to je važan primer neuobičajenog tipa proteaze kaja preseca mete unutar ćelijske membrane.

Funkcija

Pored njihovog učešća u patogenezi Alzheimerove bolesti, ovi proteini isto tako imaju druge funkcionalne uloge u ćeliji.

γ-sekretaze igraju kritičnu ulogu u signalizaciji razvića posredstvom transmembranskog receptora Notch, tako što oslobađaju citoplazmatični rep receptora, koji se zatim prenosi u jedro gde deluje kao transkripcioni faktor.

Mada BACE preseca ekstracelularne domene nekoliko transmembranskih proteina, njena fiziološka funkcija nije poznata.

Reference

Spoljašnje veze

• Secretase на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)