Isidora Žebeljan

Isidora Žebeljan je istaknuti srpski kompozitor mlađe generacije i dopisni član SANU.

Rođena je 27. 9. 1967. godine u Beogradu. Redovne i poslediplomske studije kompozicije završila je na Katedri za kompoziciju i orkestraciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vlastimira Trajkovića. Tokom studija bila je član grupe mladih kompozitora „Sedam veličanstvenih”, koja je na inovativan i nekonvencionalan način prezentovala svoju muziku. Od 1993. radila je kao asistent na Katedri za kompoziciju i orkestraciju FMU u Beogradu, a od 2002. godine radi kao docent na istoj katedri. Isidora Žebeljan je do sada napisala 25 kompozicija za različite instrumentalne, vokalno-instrumentalne i vokalne ansamble: od kompozicija za solo instrument, preko kamerne i simfonijske muzike, do opere. Njena muzika izvođena je na koncertima i festivalima u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, kao i u Velikoj Britaniji (Barbican Center, Sadler's Wells Theatre, National Gallery, Wigmore Hall-}, Rozal College of Music - London), Italiji (Galleria Comunale d'Arte Moderna e Contemporanea - Rim, Teatro dell'Elfo – Milano, Teatro piccolo Arsenale – Venecija, Auditorium RAI Torino), Holandiji (Muzički centar Ijsbreker, Frascati Theatre - Amsterdam), Austriji (Wiener Kammeroper), SAD (Center for New Music, University of Iowa) i Francuskoj.

Muziku Isidore Žebeljan izvode renomirani svetski ansambli poput The Academy of St Martin in the Fields iz Londona, orkestar RAI iz Torina, London Brass, Brodsky Quartet, Nieuw Ensemble iz Amsterdama. Sarađivala je sa umetnicima svetske reputacije (operski režiser Dejvid Pauntni (David Pountney), violinista i dirigent Kristof Popen (Cristoph Poppen), dirigent Loren Vajankur (Lorraine Vaillancourt) i video-art umetnik Bil Viola (Bill Viola).

Opera „Zora D.“ je prva srpska opera koja je svetsku premijeru imala u inostranstvu (Amsterdam, jun 2003) i prva srpska opera koja je inscenirana u inostranstvu posle 1935. godine, kada je Konjovićeva „Koštana“ postavljena u Pragu. „Zora D.“ je nastala kao narudžbina Dženezis fondacije (Genesis Foundation) iz Londona. U produkciji Opera Studija Holandije (Opera Studio Nederland) i Bečke kamerne opere (Wiener Kammeroper), „Zora D.“ je premijerno izvedena u Amsterdamu 15. 6. 2003. godine u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab (Nicola Raab), sa solistima iz Holandije i Estonije, uz učešće Novog ansambla (Nieuw Ensemble) iz Amsterdama, pod uparvom dirigenta Vinfrida Mačevskog (Winfried Maczewski). Operom „Zora D“, 25. oktobra 2003, otvorena je jubilarna 50. sezona postojanja Bečke kamerne opere, nakon čega se ova opera nalazila na stalnom repertoaru Bečke kamerne opere. Orkestrom Bečke kamerne opere dirigovao je Daniel Hojem Kavaca (Daniel Hoyem-Cavazza). U Beogradu je opera „Zora D.“ izvedena na otvaranju 36. BEMUS-a, 2. i 3. oktobra 2004. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u koprodukciji BEMUS-a i austrijsko-holandskih kamernih pozorišta sa solistima iz Holandije i Estonije, solistima Beogradske filharmonije i dirigentom Premilom Petrovićem, u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab.

Kompozicija „Pesma putnika u noći“ prvo je muzičko delo jednog srpskog kompozitora koje je naručeno i pisano za ansambl Akademi of Sent Martins in d filds iz Londona. Ta kompozicija nalazi se na stalnom repertoaru ovog svetski renomiranog ansambla, a pisana po narudžbini Dženezis fondacije povodom otvaranja izložbe The Passions jednog od najvećih video-art umetnika danas, Bila Viole. Akademi of Sent Martins in d filds i Dženeziz Fondacija naručili su od Isidore Žebeljan i kompoziciju za kamerni orkestar „Skomraška igra“, koja je premijerno izvedena 3. februara 2005. u Vigmor Holu, u Londonu u izvođenju ansambla Sent Martin in d filds pod upravom Isidore Žebeljan i premijerno u Beogradu, u maju 2005. godine sa ansamblom solista Beogradske filharmonije takođe sa autorkom kao dirigentom. Po porudžbini umetničkog direktora Venecijanskog Bijenala Isidora Žebeljan je komponovala delo „Konji Svetog Marka, iluminacija za simfonijski orkestar“, koje je premijerno izvedeno na Venecijanskom Bijenalu 22. oktobra 2004. u izvođenju simfonijskog orkestara Fruti di Venecija Guilja (Friuli di Venezia Giulia), sa dirigentom Kristofom Popenom iz Nemačke. Ansambl London Bras (London Brass) naručio je kompoziciju „Duh iz tikve, bajalica za limeni duvački kvintet“ koja je premijerno izvedena 1. marta 2006, u koncertnoj sali Rojal koledž of mjuzik (Royal Collage of Music) u Londonu.

Isidora Žebeljan je, takođe, i jedan od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitora pozorišne i filmske muzike. Do sada je komponovala muziku za preko 30 pozorišnih predstava u produkciji vodećih pozorišta u Srbiji i Crnoj Gori. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postala je na izbornoj Skupštini 2. 11. 2006.

Umrla je u Beogradu 29. septembra 2020. godine.

Ekskluzivni izdavač muzike Isidore Žebeljan je izdavačka kuća BMG Ricordi.

Nagrade: Nagrade Međunarodne tribina kompozitora 1993, nagrada „Vasilije Mokranjac” 2001. godine, nagrada „Stevan Mokranjac“ 2004. godine, kao i tri Sterijine nagrade za najbolju pozorišnu muziku i četiri nagrade YUSTAT Bienala za najbolju originalnu pozorišnu muziku.

Najzančajnije kompozicije:

• Selište, elegija za gudački orkestar (BMG Ricordi)
• Pep It Up, fantazija za sopran, klavir, udaraljke i gudački kvintet
• Na Dunavu šajka, scena za sopran, klavir, udaraljke i gudački kvartet
• Pikarske scene - sinfonia in tre movimenti, za simfonijski orkestar
• Rukoveti, pet pesama za sopran i orkestar
• Zora D, opera u jednom činu
• Pesma putnika u noći, za klarinet i gudački kvartet (BMG Ricordi)
• Konji Svetog Marka, iluminacija za simfonijski orkestar (BMG Ricordi)
• Skomraška igra, za kamerni orkestar (BMG Ricordi)
• Duh iz tikve, bajalica za limeni duvački kvintet (BMG Ricordi)
• Nove Ladine pesme, za ženski glas i gudački orkestar (BMG Ricordi)

Vanjske veze

• Isidora Žebeljan, na sajtu BMG Ricordi(en)
• Intervju sa Isidorom Žebeljan („Glas javnosti“, 18. oktobar 2006.)(sh)

• p
• r
• u

Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku

Lingvisti

• Anders Ahlqvist
• Ronelle Alexander
• Nadira Aljović
• Bojan Anđelković
• Boban Arsenijević
• John Frederick Bailyn
• Josip Baotić
• Ranka Bijeljac-Babić
• Ranko Bugarski
• Costas Canakis
• Vesna Bulatović
• Daniel Bunčić
• Noam Chomsky
• Dragana Cvetanović
• Luna Filipović
• Ádám Galac
• Greville Corbett
• Oliver Czulo
• Natalia Długosz
• Ljiljana Dolamic
• Nicholas Evans
• Rajka Glušica
• Radmila Gorup
• Senahid Halilović
• Camiel Hamans
• Dejan Ivković
• Jagoda Jurić-Kappel
• Dunja Jutronić
• Mirjana Jocić
• Dejan Karavesović
• Jana Kenda
• Ivan Klajn
• Snježana Kordić
• Svetlana Kurteš
• Igor Kusin
• Zineta Lagumdžija
• Igor Lakić
• Gordana Lalić-Krstin
• Mia Mader Skender
• Alisa Mahmutović
• Olga Mišeska Tomić
• Vladimir Miličić
• Spiros Moschonas
• Joachim Mugdan
• Zoran Nikolovski
• Miloš Okuka
• Tatjana Paunović
• Dušan-Vladislav Pažđerski
• Mira Peter
• Tanja Petrović
• Enisa Pliska
• Milena Podolšak
• Luka Raičković
• Katarina Rasulić
• Marija Runić
• Svenka Savić
• Marko Simonović
• Ljiljana Subotić
• Danko Šipka
• Dušanka Točanac
• Neda Todorović
• Aleksandar Trklja
• Peter Trudgill
• Mladen Uhlik
• Hanka Vajzović
• Vera Vasić
• Elvira Veselinović
• Đorđe Vidanović
• Ana Ždrale
• Jelena Živojinović

Pisci i
književni
povjesničari

• Sava Anđelović
• Vladimir Arsenijević
• Vladislav Bajac
• Ivica Baković
• Ljiljana Banjanin
• Svetislav Basara
• Tatjana Đurišić-Bečanović
• Nikola Bertolino
• Anna Bodrova
• Ivana Bodrožić
• Marica Bodrožić
• Tomislav Bogdan
• Balša Brković
• Đurđica Čilić Škeljo
• Bora Ćosić
• Filip David
• Marko Dejanović
• Daša Drndić
• Ferida Duraković
• Vladislava Gordić Petković
• Tatjana Gromača
• Sinan Gudžević
• Nihad Hasanović
• Jonel Hedjan
• Maja Herman Sekulić
• Oto Horvat
• Aleksandar Hut Kono
• Nedžad Ibrahimović
• Saša Ilić
• Ivan Ivanji
• Željko Ivanković
• Damir Karakaš
• Enver Kazaz
• Marija Kleut
• Goran Kljajić
• Maša Kolanović
• Dinko Kreho
• Višnja Krstić
• Asmir Kujović
• Pero Kvesić
• Slađan Lipovec
• Tomislav Longinović
• Neva Lukić
• Željko Milanović
• Mirjana Miočinović
• Marija Mitrović
• Elvedin Nezirović
• Aleksandar Novaković
• Teofil Pančić
• Jurica Pavičić
• Marko Pogačar
• Edo Popović
• Milan Rakovac
• Nenad Rizvanović
• Vedrana Rudan
• Ivana Sajko
• Olja Savičević Ivančević
• Hedina Sijerčić
• Roman Simić
• Mima Simić
• Biljana Srbljanović
• Srđan Srdić
• Jasna Šamić
• Faruk Šehić
• Slobodan Šnajder
• Ljiljana Šop
• Davor Špišić
• Igor Štiks
• Srđan V. Tešin
• Dejan Tiago Stanković
• Davor Špišić
• Dinko Telećan
• Ante Tomić
• Dubravka Ugrešić
• Radenko Vadanjel
• Nenad Veličković
• Dragan Velikić
• Bogusław Zieliński
• Zdravko Zima
• Alojzija Zupan Sosič
• Miodrag Zupanc

Novinari

• Nikola Bajto
• Željko Bodrožić
• Marinko Čulić
• Velimir Ćurgus
• Boris Dežulović
• Zlatko Dizdarević
• Rade Dragojević
• Heni Erceg
• Toni Gabrić
• Štefica Galić
• Dinko Gruhonjić
• Viktor Ivančić
• Tomislav Jakić
• Duška Jurišić
• Mirko Klarin
• Vesela Laloš
• Gordana Logar
• Ante Lešaja
• Predrag Lucić
• Svetlana Lukić
• Vesna Mališić
• Domagoj Margetić
• Vladimir Matijanić
• Sergej Novosel Vučković
• Petar Panjkota
• Boris Pavelić
• Drago Pilsel
• Boris Postnikov
• Srećko Pulig
• Borka Rudić
• Dževad Sabljaković
• Nedim Sejdinović
• Vildana Selimbegović
• Grujica Spasović
• Hari Štajner
• Mira Šuvar
• Marko Tomaš
• Ladislav Tomičić
• Nela Vlašić
• Marijan Vogrinec
• Nikola Vučić

Pravnici,
sociolozi i
politolozi

• Dritan Abazović
• Esad Bajtal
• Antonija Čuvalo
• Nerzuk Ćurak
• Zdravko Grebo
• Božidar Jakšić
• Dejan Jović
• Danica Juričić Spasović
• Aleksej Kišjuhas
• Željko Komšić
• Zlatan Krajina
• Todor Kuljić
• Aneta Lalić
• Siniša Malešević
• Aleksandar Maršavelski
• Snježana Milivojević
• Jelica Minić
• Rastko Močnik
• Vukašin Pavlović
• Vuk Perišić
• Vesna Pešić
• Tanja Petovar
• Helena Popović
• Dušan Reljić
• Melita Richter
• Nikola Visković

Filozofi,
antropolozi i
kulturolozi

• Nadežda Čačinovič
• Ivan Čolović
• Milena Dragićević Šešić
• Robert Hayden
• Darja Hoenigman
• Srećko Horvat
• Rada Iveković
• Hrvoje Jurić
• Dragoljub Mićunović
• Nina Mihaljinac
• Asim Mujkić
• Svetlana Slapšak
• Viktorija Šimon Vuletić
• Nebojša Zelić

Povjesničari

• Milica Bakić Hayden
• Florian Bieber
• Dejan Đokić
• Dževad Juzbašić
• Olga Manojlović Pintar
• Reinhard Markner
• Dragan Markovina
• Dubravka Stojanović
• Irina Subotić
• Ljubinka Trgovčević
• Hrvoje Volner
• Radina Vučetić

Iz drugih
struka

• arheologinja Anemari Bugarski Mesdjian
• psiholog Renko Đapić
• teatrologinja Ljubica Anđelković Džambić
• teolog Drago Bojić
• inženjer i potpredsjednik Federacije BiH Milan Dunović
• arhitekt Živojin Kara-Pešić
• matematičar Zoran Lučić
• inž. elektrotehnike Srbijanka Turajlić
• inženjer Saša Zelenika

Glumci i
redatelji

• Izudin Bajrović
• Janko Baljak
• Snježana Banović
• Lana Barić
• Boris Barukčić
• Milena Bogavac
• Ermin Bravo
• Nikša Butijer
• Dejan Čavić
• Goran Dević
• Jasna Diklić
• Varja Đukić
• Stevan Filipović
• Igor Galo
• Rajko Grlić
• Nermin Hamzagić
• Zvonimir Jurić
• Mirjana Karanović
• Srđan Karanović
• Haid Kurić
• Goran Marković
• Damir Markovina
• Vili Matula
• Dino Mustafić
• Zlatko Paković
• Borka Pavićević
• Katarina Pejović
• Marija Perović
• Ines Pletikos
• Iso Porović
• Matija Radeljak
• Selma Spahić
• Feđa Stojanović
• Ognjen Sviličić
• Rade Šerbedžija
• Tatjana Šojić
• Radmila Tomović
• Dragana Varagić
• Željka Udovičić Peština
• Lenka Udovički
• Pjer Žalica
• Jasmila Žbanić

Umjetnici

• Tatjana Bezjak
• Nemanja Cvijanović
• Ella Dvornik
• Igor Grubić
• Igor Jurinić
• Tonći Kožul
• Denis Krašković
• Dejan Kršić
• Vahida Ramujkić
• Vladimir Veličković
• Aleksandar Zograf
• Isidora Žebeljan

Mirovni
aktivisti

• Sandra Benčić
• Alen Budaj
• Edvin Kanka Ćudić
• Mirjana Mikić Zeitoun
• Nela Pamuković
• Sanja Sarnavka
• Vesna Teršelič
• Staša Zajović