Ivan Ivanji

Ivan Ivanji
Biografske informacije
Rođenje24. 1. 1929. (1929-01-24) (dob: 95)
Veliki Bečkerek, Kraljevina SHS (danas Zrenjanin u Srbiji)
Opus
Znamenita djela
Konstantin, Dioklecijan, Julijan, Preskakanje senke, Moj lepi život u paklu, Titov prevodilac, Milijarder.

Ivan Ivanji (Veliki Bečkerek, 24. januar 1929 – Vajmar, 9. maj 2024),[1] književnik i prevodilac.[2]

Biografija

Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine posle nemačke okupacije Jugoslavije, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine.

Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko dvadeset godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu, kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima u socijalističkoj Jugoslaviji. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame.

Književni rad

Njegovim najznačajnijim delima smatra se romaneskna trilogija o rimskim carevima rođenim na južnoslovenskim prostorima Dioklecijan, Konstantin i Julijan, romani Čoveka nisu ubili, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta, Balerina i rat i Milijarder, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Svoja dela sam prevodi na nemački ili piše na nemačkom jeziku (Kaiser Konstantin, Kaiser Diokletian, Geister aus einer kleinen Stadt, Buchstaben von Feuer, autobiografski roman Mein schönes Leben in der Hölle i dr.). Objavio je i knjigu svojih sećanja Titov prevodilac, o vremenu kada je radio kao lični prevodilac predsednika SFR Jugoslavije.

Preveo je na srpski desetine knjiga i drama najznačajnihjih nemačkih i mađarskih pisaca (Ginter Gras, Volfgang Borhert, Gustav Mejrink, Bertolt Breht, Milo Dor, Šandor Petefi, Endre Adi, Šandor Vereš i dr.).

Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik.

Glavna dela

  • Čoveka nisu ubili (roman), Beograd, „Prosveta“, 1954.
  • Kengur, helikopter i drugi (bajke), Beograd, „Mlado pokolenje“, 1964.
  • Dioklecijan (roman), Beograd, „Prosveta“, 1973.
  • Nemačke teme (eseji), Beograd, „Nolit“, 1975.
  • Ajkula sa nežnim srcem i druge bajke, Beograd, „Nolit“, 1984
  • Konstantin (roman), Beograd, „Narodna knjiga“. 1988. ISBN 86-331-0040-1. pp.
  • Preskakanje senke (roman), Beograd, „Nolit“. 1989. ISBN 86-19-01711-X. pp.
  • Druga strana večnosti: priče o smrti, Beograd, „Prosveta“. 1989. ISBN 86-07-01039-5. pp.
  • Barbarosin Jevrejin u Srbiji (roman), Beograd, „Stubovi kulture“, 1998.
  • Guvernanta (roman), Beograd, „Stubovi kulture“. 2002. ISBN 86-7979-021-4. pp.
  • Balerina i rat (roman), Beograd, „Stubovi kulture“. 2003. ISBN 86-7979-063-X. pp.
  • Poruka u boci (priče), Beograd, „Stubovi kulture“. 2005. ISBN 86-7979-112-1. pp.
  • Staljinova sablja (roman), Beograd, „Stubovi kulture“. 2008. ISBN 978-86-7979-227-3. pp.
  • Julijan (roman), Beograd, „Stubovi kulture“. 2008. ISBN 978-86-7979-249-5. pp.
  • Aveti iz jednog malog grada, Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, 2009, . ISBN 978-86-7284-115-2. pp.
  • Titov prevodilac, Beograd, „Laguna“. 2014. ISBN 978-86-521-1501-3. pp.
  • Milijarder (roman), Beograd, „Laguna“. 2014. ISBN 978-86-521-1691-1. pp.
  • Mein schönes Leben in der Hölle, Wien. 2014. ISBN 978-3-7117-2008-5. pp. (de)

Reference

  1. ↑ Kožul, Dejan (20. maja 2024). „Odlaskom Ivana Ivanjija završava čitava jedna era”. Zagreb: Novosti. ISSN 1845-8955. Pristupljeno 2024-05-20. 
  2. ↑ Biografija na zvaničnoj veb stranici Lagune. Pristupljeno 21. februara 2016.

Spoljašnje veze

  • Ivan Ivanji na sajtu IMDb
  • Ivan Ivanji: Kako sam preživeo novosadsku raciju, Portal „Učionica istorije“. Pristupljeno 21. februara 2016.
  • Tita je nerviralo što je ljubičica bela. Intervju sa Ivanom Ivanjijem, „Onlajn magazin Plastelin“. Pristupljeno 21. februara 2016.
  • Konstantin dočaran perom Ivana Ivanjija, Portal B92 . Pristupljeno 21. februara 2016.
  • Ivan Ivanji, primer novog optimizma, „Blic“, 11. novembar 2015.
  • Ivan Ivanji: Rekvijem za nepoznatu decu, „Vreme“, 4. februar 2016.
  • Ivanji: Istorijski roman je uživanje u istraživanju (B92, 2. maj 2017)
  • p
  • r
  • u
Lingvisti
  • Anders Ahlqvist
  • Ronelle Alexander
  • Nadira Aljović
  • Bojan Anđelković
  • Boban Arsenijević
  • John Frederick Bailyn
  • Josip Baotić
  • Ranka Bijeljac-Babić
  • Ranko Bugarski
  • Costas Canakis
  • Vesna Bulatović
  • Daniel Bunčić
  • Noam Chomsky
  • Dragana Cvetanović
  • Luna Filipović
  • Ádám Galac
  • Greville Corbett
  • Oliver Czulo
  • Natalia Długosz
  • Ljiljana Dolamic
  • Nicholas Evans
  • Rajka Glušica
  • Radmila Gorup
  • Senahid Halilović
  • Camiel Hamans
  • Dejan Ivković
  • Jagoda Jurić-Kappel
  • Dunja Jutronić
  • Mirjana Jocić
  • Dejan Karavesović
  • Jana Kenda
  • Ivan Klajn
  • Snježana Kordić
  • Svetlana Kurteš
  • Igor Kusin
  • Zineta Lagumdžija
  • Igor Lakić
  • Gordana Lalić-Krstin
  • Mia Mader Skender
  • Alisa Mahmutović
  • Olga Mišeska Tomić
  • Vladimir Miličić
  • Spiros Moschonas
  • Joachim Mugdan
  • Zoran Nikolovski
  • Miloš Okuka
  • Tatjana Paunović
  • Dušan-Vladislav Pažđerski
  • Mira Peter
  • Tanja Petrović
  • Enisa Pliska
  • Milena Podolšak
  • Luka Raičković
  • Katarina Rasulić
  • Marija Runić
  • Svenka Savić
  • Marko Simonović
  • Ljiljana Subotić
  • Danko Šipka
  • Dušanka Točanac
  • Neda Todorović
  • Aleksandar Trklja
  • Peter Trudgill
  • Mladen Uhlik
  • Hanka Vajzović
  • Vera Vasić
  • Elvira Veselinović
  • Đorđe Vidanović
  • Ana Ždrale
  • Jelena Živojinović
Pisci i
književni
povjesničari
Novinari
Pravnici,
sociolozi i
politolozi
  • Dritan Abazović
  • Esad Bajtal
  • Antonija Čuvalo
  • Nerzuk Ćurak
  • Zdravko Grebo
  • Božidar Jakšić
  • Dejan Jović
  • Danica Juričić Spasović
  • Aleksej Kišjuhas
  • Željko Komšić
  • Zlatan Krajina
  • Todor Kuljić
  • Aneta Lalić
  • Siniša Malešević
  • Aleksandar Maršavelski
  • Snježana Milivojević
  • Jelica Minić
  • Rastko Močnik
  • Vukašin Pavlović
  • Vuk Perišić
  • Vesna Pešić
  • Tanja Petovar
  • Helena Popović
  • Dušan Reljić
  • Melita Richter
  • Nikola Visković
Filozofi,
antropolozi i
kulturolozi
  • Nadežda Čačinovič
  • Ivan Čolović
  • Milena Dragićević Šešić
  • Robert Hayden
  • Darja Hoenigman
  • Srećko Horvat
  • Rada Iveković
  • Hrvoje Jurić
  • Dragoljub Mićunović
  • Nina Mihaljinac
  • Asim Mujkić
  • Svetlana Slapšak
  • Viktorija Šimon Vuletić
  • Nebojša Zelić
Povjesničari
Iz drugih
struka
Glumci i
redatelji
Umjetnici
Mirovni
aktivisti
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 17459413
  • LCCN: n83050034
  • ISNI: 0000 0001 0956 9226
  • GND: 12076122X
  • SUDOC: 081892055
  • BNF: cb145290663 (podaci)
  • BIBSYS: 90660324
  • NLA: 36178997
  • NKC: js20020805530
  • CONOR.SI: 28476515
  • NSK: 000014715