Vladimir Arsenijević
| Vladimir Arsenijević | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 1965 Pula |
| Državljanstvo | Srbija |
| Zanimanje | prevodilac, pisac |
Vladimir Arsenijević (rođen 1965. u Puli), je srpski književnik, prevodilac, urednik i publicista.
Svoj prvi roman U potpalublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Kloaka Maksima) objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine kao njen najmlađi dobitnik ikad, a knjiga U potpalublju je do sada jedini debi roman kojem je dodeljena ova ugledna nagrada. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a pozorišna predstava koja je po ovom romanu nastala u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta i u režiji Nikite Milivojevića, proglašena je za najbolju 1996. godine i nagrađena Sterijinom nagradom. 1997. godine objavio je roman Anđela - drugi deo ciklusa Kloaka Maksima. Od maja 1999. do septembra 2000. boravio u gradu Meksiku gde je svirao s internacionalnim teksaško-britansko-srpskim pank bendom Los Armstrings. Los Armstrings 2000. objavljuju svoj prvi i jedini nosač zvuka, Wanderlust u izdanju novosadskog UrbaNS-a. Iste godine izlazi Arsenijevićeva treća knjiga MEKSIKO ratni dnevnik a 2004. godine objavljuje ilustrovani roman Išmail koji nastaje u saradnji sa strip crtačem Aleksandrom Zografom. Od septembra 2000. do marta 2007 godine radi kao urednik u izdavačkoj kući Rende. Takođe se bavi prevođenjem s engleskog jezika.
Do sad objavljeni prevodi:
- Mačo kučke Pet Kalifije – Rende, 2001,
- Božja čizma Breda Foksa – Rende, 2004,
- Čaj u Sahari Pola Boulsa – Rende, 2005,
- Galeb Džonatan Livingston Ričarda Baha – Mono i Manjana, 2005,
- Teško je naći dobrog čoveka Fleneri O'Konor – Rende, 2006.
Živi u Beogradu.
- p
- r
- u
Dobitnici NIN-ove nagrade
1954. Dobrica Ćosić (Koreni) • 1955. Mirko Božić (Neisplakani) • 1956. Oskar Davičo (Beton i svici) • 1957. Aleksandar Vučo (Mrtve javke) • 1958. Branko Ćopić (Ne tuguj, bronzana stražo) • 1959. • 1960. Radomir Konstantinović (Izlazak) • 1961. Dobrica Ćosić (Deobe) • 1962. Miroslav Krleža (Zastave) • 1963. Oskar Davičo (Gladi) • 1964. Oskar Davičo (Tajne) • 1965. Ranko Marinković (Kiklop) • 1966. Meša Selimović (Derviš i smrt) • 1967. Erih Koš (Mreža) • 1968. Slobodan Novak (Mirisi, zlato i tamjan) • 1969. Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji) • 1970. Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana) • 1971. Miloš Crnjanski (Roman o Londonu) • 1972. Danilo Kiša (Peščanik) • 1973. Mihailo Lalić (Ratna sreća) • 1974. Jure Franičević-Pločar (Vir) • 1975. Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta) • 1976. Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka) • 1977. Petko Vojnić Purčar (Dom sve dalji) • 1978. Mirko Kovač (Vrata od utrobe) • 1979. Pavle Ugrinov (Zadat život) • 1980. Slobodan Selenić (Prijatelji) • 1981. Pavao Pavličić (Večernji akt) • 1982. Antonije Isaković (Tren 2) • 1983. Dragoslav Mihailović (Čizmaši) • 1984. Milorad Pavić (Hazarski rečnik) • 1985. Živojin Pavlović (Zid smrti) • 1986. Vidosav Stevanović (Testament) • 1987. Voja Čolanović (Zebnja na rasklapanje) • 1988. Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) • 1989. Vojislav Lubarda (Vaznesenje) • 1990. Miroslav Josić Višnjić (Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba) • 1991. Milisav Savića (Hleb i strah) • 1992. Živojin Pavlović (Lapot)
1993. Radoslav Petković (Sudbina i komentari) • 1994. Vladimir Arsenijević (U potpalublju) • 1995. Svetlana Velmar Janković (Bezdno) • 1996. David Albahari (Mamac) • 1997. Milovan Danojlić (Oslobodioci i izdajnici) • 1998. Danilo Nikolić (Fajront u Grgetegu) • 1999. Maksimilijan Erenrajh (Karakteristika) • 2000. Goran Petrović (Sitničarnica "Kod srećne ruke") • 2001. Zoran Ćirić (Hobo) • 2002. Mladen Markov (Ukop oca) • 2003. Vladan Matijević (Pisac iz daleka) • 2004. Vladimir Tasić (Kiša i hartija) • 2005. Miro Vuksanović (Semolj zemlja)
2006. Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti) • 2007. Dragan Velikić (Ruski prozor) • 2008. Vladimir Pištalo (Tesla, portret među maskama) • 2009. Grozdana Olujić (Glasovi u vetru) • 2010. Gordana Ćirjanić (Ono što oduvek želiš) • 2011. Slobodan Tišma (Bernardijeva soba) • 2012. Aleksandar Gatalica (Veliki rat) • 2013. Goran Gocić (Tai) • 2014. Filip David (Kuća sećanja i zaborava) • 2015. Dragan Velikić (Islednik) • 2016. Ivana Dimić (Arzamas) • 2017. Dejan Atanacković (Luzitanija) • 2018. Vladimir Tabašević (Zabluda Svetog Sebastijana) • 2019. Saša Ilić (Pas i kontrabas) • 2020. Svetislav Basara (Kontraendorfin) • 2021. Milena Marković (Deca) • 2022. Danica Vukićević (Unutrašnje more) • 2023. Stevo Grabovac (Poslije zabave)
a Odbio nagradu.
Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku | ||
|---|---|---|
| Lingvisti |
|  |
| Pisci i književni povjesničari |
| |
| Novinari |
| |
| Pravnici, sociolozi i politolozi |
| |
| Filozofi, antropolozi i kulturolozi |
| |
| Povjesničari |
| |
| Iz drugih struka |
| |
| Glumci i redatelji |
| |
| Umjetnici |
| |
| Mirovni aktivisti |
| |
 | Ovaj članak o osobi je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite. |
